detalj slike: KRK Art dizajn

MOJ SVET

Dr SIMO JELAČA

DISELDORF - S.R. NEMAČKA

Diseldorf (Dusseldorf) je glavni grad Severno-Rajnske Vestfalije (North Rhine – Westphalia), Zapadne Nemačke, sa blizu jedan milion stanovnika. Sa okolinom, koja gravitira Diseldorfu, ima oko 2,5 miliona stanovnika, industrijski je veoma jak centar, finansijski i komercijalni centar, sa razvijenim železničkim čvorom i važnom unutrašnjom lukom. Industrijske grane su prerada čelika, mašinska industrija, hemijska industrija, industrija tekstila i industrija stakla. Razvijene su telekomunikacije, bankarstvo, konsalting i oglašavanje. Grad Diseldorf ima najviše zarade u Evropi. Grad Diseldorf je grad svetskog biznisa.

Oko 15% stanovništva Diseldorfa su strani državljani, a oko 10% celokupnog stanovništva imaju univerzitetsko obrazovanje. U gradu ima preko 300.000 automobila, koji tokom radnih dana stvaraju velike saobraćajne gužve.

Avgusta 14m, 1288. gidine je datum kada je selo na reci Disel dobilo status grada Diseldorfa. Diseldorf je oštećen u Drugom svetskom ratu, ali je u posleratnom periodu potpuno obnovljen. Danas je Diseldorf elegantan grad sa mnogo parkova, sa desetak muzeja i stotinak galerija, sa pozorištima i univerzitetom. U Diseldorfu je čuvena umetnička galerija iz 1777. godine, restaurirana 1829. godine. Diseldorf je danas grad mode, sa elegantnim ulicama sa mnogo butika, grad kulture. Svakog jula u Diseldorfu se održava ''Sajam na Rajni'', koji traje nedelju dana i poseti ga oko četiri miliona posetilaca. Takođe se u novembru održava ''Karneval'', sa raznobojnim kostimima učesnika.

Autor je 16 avgusta 1961. godine stigao u Diseldorf, na ferijalnu praksu u Rheinmille, samo tri dana nakon što je osvanuo ''Berlinski zid'', zbog čega su Nemci bili strahovito uznemireni, i što je bio razlog da mu ta praksa bude neuspešna.

VALENCIJA – ŠPANIJA

Valencija je treći po veličini grad Španije, sa preko 800.000 stanovnika,

glavni je grad istoimene provincije Valencija. Nalazi se na reci Turia, neposredno uz Mediteran i ima karakterističnu mediteransku klimu, gde letnje temperature mogu doseći čak i 42°S. Valencija predstavlja plodnu baštu Španije, a važan je ekonomsko-industrijski centar, sa razvijenom industrijom metala, tekstila, hemije, automobilske, industrije nameštaja, keramičkih pločica, igračaka i drugih. Značajan je centar i po brodogranji. Ima univerzitet, osnovan 1501. godine. Grad je veoma slikovit, ima poznatu katedralu La Seo, čiji dom je obložen plavim keramičkim pločicama. U starom delu grada ulice su uske, a u novom delu avenije su široke i sa uređenim drvoredima. Novi, modrni deo grada, izgrađen je po projektima Santijaga Kolatrava i Feliksa Kandela, i predstavlja jedan od najmoderinih svetskih gradova, gde su pretežno locirani objekti umetnosti, kulture i sportova. U Valenciji su razvijeni i veoma popularni sportovi: golf, plivanje, biciklizam, tenis, fudbal i drugi.

Valencija je važan ekonomski centar Španije, kao i turistička meka, koju svake godine posećuje oko četiri miliona turista iz celoga sveta. Zlatna era Valencije počela je od 15-og veka. I saobraćaj u Valenciji je dobar, kako gradski, tako i međunarodni. Valencija ima internacionalni aerodrom, koji dobro opslužuje brojne posetioce. Valencija je u svetu poznata po festivalu, koji se održava svakoga marta, kome takođe prisustvuju brojni posetioci. Grad ima galeriju lepe umetnosti i nauke, kao i nekoliko muzeja, ali svakako u poslednjim decenijama najpopularniji je umetničko-naučni centar, smešten u modernim građevinama, koje fasciniraju sve posetioce.

Autor je boravio u Valenciji u julu 1979. godine, kojom prilikom je bio gost firme Buhler Brothers Ltd. Uzwill, Švajcarska, u poseti mlinu za preradu kukuruza. Tom prilikom zapazio je jedan detalj, koji je predložio stručnjacima Buhler-a kao inovaciju, što su mu oni i prihvatili i za isto odali pismeno priznanje. Na povratku iz Valencije svratio je u Madrid, ali samo na proputovanju za Brisel..

BRISEL - BELGIJA

Brisel (Brussels) je glavni grad Belgije, a od posle Drugog svetskog rata i glavni politički centar Evrope. Brisel ima oko 1,2 miliona stanovnika, a Belgija oko 11,5 miliona. U Brislu su sedišta institucija Evropske Unije (EU) i Severno-Atlantskog Pakta (NATO). Brisel je domaćin za oko 40.000 službenika Evropske Unije, 40.000 zaposlenih u NATO paktu o iko 300 stalnih predstavnika stranih institucija (Ambasada i slično), kao gosti. Čak oko 47% življa Brisla nisu državljani Belgije.

Grad Brisel je osnovan i ima svoju istoriju od 13-og veka. Brisel je jedan od najvećih centara trgovine čokoladom, odličnog kvaliteta. I Internacionalni aerodrom u Brislu je jedan od velikih prodavaca čokolade. Pored čokolade poznat je po kvalitetnom pivu i postoji podatak da u Brislu ima oko 800 vrsta piva. Brisel je jedan od najlepših gradova Evrope i ujedno jedan od najcenjenijih svetskih centara UNESCO nasleđa.

Royals Saint-Hubert Gallery deluje kao prodajni centar umetničkih vrednosti od 1847. godine. U Brislu su našli utočište i neko vreme živeli Karl Marks, Aleksandar Dima, Viktor Igo i druge poznate ličnosti. U Briselu je rođena Odri Hepbern (Audry Hepburn), glumica i modna ikona. Čuvena je atrakcija Brisla “Manneken Pis”, koja je visoka svega 61 sm i nalazi se ispred Gradske kuće od 15-og veka. Veoma je impresivna zgrada ''Palas Pravde'', najveća zgrada suda u svetu, sa 26.000 m². Pod zaštitom je UNESCO-a, kao spomenik svetskog nasleđa. U Brislu se održava najveći svetski poljoprivredni sajam i sajam hrane. Brisel je do nedavno smatran najbezbednijim gradom na svetu. Royal Palace u Brislu je građen u neo-klasičnom stilu i duži je od Bakingemske palate u Londonu.

Autor je u Brislu boravio kao gost firme Buhler Brothers Ltd, Uzwill, Switzerland, kojom prilikom je posetio Bilerov mlin, a uveče prisustovao proslavi hiljadugodišnjice Belgije, kojoj je prisustovala porodica Kralja Boduena.

STOKHOLM - ŠVEDSKA

Stokholm (Stockholm), prestonica Švedske, sa oko 850.000 stanovnika, od 10 miliona koliko ih ima Švedska, sagrađen je na 14 ostrva, međusobno povezanih sa 57 mostova. Za Stokholm se često kaže da je ''Svetski najmanji veliki grad'' među ''Svetskim najvećim malim gradovima''. Prelep je grad, izuzetne arhitekture, sa mnogo veoma lepih parkova i zaliva. Za Stokholm mnogi kažu da je ''Venecija severa''. I ne zna se sa sigurnošću da li je više vode u gradu ili je grad više u vodi. Zahvaljujući otsustvu teške industrije iz grada Stokholm se smatra najčistijim gradom u svetu. Život 85% stokholmskog stanovništva vezan je za uslužne delatnosti.

Grad Stokholm ima 70 muzeja, a najstarija zgrada u Stokholmu je crkva Riddarholmen, sagrađena 1270. godine. Zgrada Globe arena najveća je te vrste u svetu. Podzemna železnica Stokholma najveća je svetska galerija slika, skulptura i mozaika. Stokholm ima dve zgrade, kao svetske baštine, zaštićene od strane UNESCO-a: Palace Drottningholm i Woodland Cemetery. Stokholm je politički, kulturni i ekonomski centar Švedske.

U gradovima Švedske živi 55% stanovništva, a 15% stanovnika Švedske nisu rođeni u Švedskoj. Veći gradovi Švedske, pored Stokholma, su: Gothenburg (540.000 stanovnika) i Malmo-e (300.000). Poznatiji univerzitetski gradovi su Uppsala i Lund. Zvanični jezik u Švedskoj je švedski, a jezici nacionalnih manjima su; finski, srpski, arapski, španski i nemački.

Švedska je parlamentarna demokratija sa višepartijskim sistemom, levo i desno orjentisanim. Glava države je Kralj Carl Gustaf XVI, od 1973. godine. Kralj nema političku moć, ali predstavlja zemlju i obavlja ceremonijalne dužnosti. Švedska je članica Evropske Unije, ali ima svoju valutu, Švedska kruna. U Švedskoj je zastupljeno više religija: Katolička, Ortodoksna, Islam, Judizam i Budizam. Kultura je u Švedskoj razvijena do savršenstva. Šveđani su veoma inventivan, vredan i prijateljski narod. Oni imaju najviši životni standard u svetu i najduže žive. U Švedskoj se dodeljuju Nobelove nagrade od 1901. godine.

Veoma svetski poznata firma u Švedskoje je IKEA, osnovana 1943. godine. U Švedskoj je napravljen prvi hotel od leda. U Švedskoj su popularni sportovi: hokej, fudbal, rukomet, golf, gimnastika, tenis, atletika, skijanje i ''kros kantri''. Veoma je poznata švedska grupa ABA. Tradicionalno jelo Šveđana su ćufte sa prelivom od Lingonberry bobica. U Stokholmu se tokom druge polovine juna jedva primeti mrak, zbog ponoćnog položaja sunca i polarnih svetlosti. Švedska proizvodi dovoljno energije za sopstvene potrebe, a polovina potiče iz obnovljivih izvora.

Autor je posetio Stokholm na povratku sa službenog putovanja u Finsku, početkom septembra 1980. godine, neposredno posle ubistva švedskog predsednika Ulmea Palme. Grad Stokholm me je opčinio svojom lepotom, a istovremeno su me veoma začudile frizure mladića na ulicama, koje su mi delovale stravično.

UCVIL – ŠVAJCARSKA

Ucvil (Uzwil) je industrijski gradić u kantonu St. Galena, Švajcarska, u kome je centrala firme Buhler Brothers Ltd, bez konkurencije najbolja svetska firma za proizvodnju uređaja za mlinsku industriju.

Švajcarska je locirana između Ženevskog i Bodenskog jezera, između Francuske, Italije, Austrije i Nemačke, ukupne površine 41.285 km² i oko 7,3 miliona stanovnika. Švajcarska ima dugu istorijsku neutralnost, od 1499. godine. Ima 26 kantona i svaki deluje nezavisno kao zasebna država, sa sopstvenom skupštinom i sudstvom, ali su veoma uskađeni. Švajcarci imaju četiri zvanična jezika: francuski, nemački italijanski i romanski.

U Ženevi su sedišta mnogih svetskih organizacija: Evropskog sedišta Ujedinjenih Nacija; Svetska zdravstvena organizacija (WHO); Komisija za ljudska prava; Svetski ekonomski forum (WEF); Međunarodna organizacija za standardizacuju (ISO); Svetska vebsajt biblioteka (WWW) i još mnoge druge. I pored toga Švajcarska nije zvanično članica Ujedinjenih Nacija. Pridružila se tek 2002. godine. U Švajcarskoj je najveća zaposlenost u 36 OECD zemalja, imaju najveći prihod i Švajcarci najduže žive, posle Japanaca. U Švajcarskoj je stopa kriminala najniža u svetu. U Švajcarskoj živi 23% stranaca.

Švajcarska nema predsednika države, njom vlada sedmočlani savet, koji se rotiraju jednom godišnje, na funkciji predsednika. Veći gradovi Švajcarske su: Cirih (342.000 stanovnika); Ženeva (184.000); Bazel (165.000); Bern (122.000); Lozana (117.000); St. Galen (72.000). Glavni administrativni grad je Bern. Cirih, Ženeva i Lozana imaju izuzetne muzeje i galerije. Cirih je svetska raskrsnica i grad svetskog biznisa.

Proglašen je 2010. i 2012. godine za najbolji grad za život. U Švajcarskoj zvanično svaka kuća ima ratno sklonište. Tunel Sonnenberg istovremeno služi kao atomsko sklonište za 20.000 ljudi.Imaju pruge u dužini od 5000 km i oni najviše putuju vozom. Švajcarski zakon predviđa rušenje svih mostova, pruga i puteva u slučaju napada, Oni imaju oko 300 objekata spremnih za to da se mogu uništiti svakog momenta.

Švajcarci su najbolji proizvođači satova, čokolade i sireva. Najpoznatije firme su Rolex i Swatch,za satove, a Nestle i Lindt za čokoladu. Ima čak 18 fabrika čokolade, koje proizvode 172.000 tona čokolade godišnje, a Švajcarci u proseku troše po 11,3 kg čokolade. Sama firma Nestle uvozi 10% svetske proizvodnje kafe i kakaoa. Švajcarska ima najviše banaka, jedna banka na svakih 1400 stanovnika, više banaka nego zubarskih ordinacija. Švajcarska ima takođe najviše lekara (23.000), jedan lekar na 654 gradska stanovnika i jedan na 1000 seoskih žitelja. U Švajcarskoj je dozvoljeno gajenje i upotreba marihuane, ali je zabranjena njena prodaja. Oko 600.000 Švajcaraca koristi marihuanu.

Tokom godina 1850. do 1914. iz Švajcarske je emigriralo oko 400.000 stanovnika, koji su u Sjedinjenim Američkim Državama formirali svoje kolonije. Švajcarac Jean-Henri Dunant, osnivač Crvenog krsta, prvi je dobitnik Nobelove nagrade 1901. godine. Albert Ajnštajn je u Bernu prvi pit upotrebio formulu E=m x c² u svojoj Teoriji relativiteta. Jednako zaslužna za tu teoriju svakako je i njegova supruga, naša zemljakinja, Mileva Marić. Charle Chaplin je živeo u Švajcarskoj poslednjih 25 godina, gde je umro i sahranjen.

Švajcarska je vodeća zemlja u turizmu. Ona ima oko 1500 jezera, a njeni planinski predeli su fenomenalno lepi i opremljeni su za mnoštvo zimskih sportova. Švajcarska sela, planine, jezera i glečeri pravi su dragulji ove zemlje. Najviši vrh Švajcarske je Dufour (4.633 m). Sledeći je Matterhorn (4.478 m) prava alpska ikona. Glečer Great Aletsch Glacier je pod zaštitom UNESCO-a kao svetsko nasleđe. Interlaken, između jezera Tnun i Brienz, najpopularnije je letnje izletište. Lucern je turističko odredište, na jezeru, a ispod planina, sa divnim parkovima i fontanama. U njemu se održavaju muzučki festivali. Ženevsko jezero, najveće evropsko jezero, na francusko-švajcarskoj granici, jedno je od najpopularnijih destinacija mnogih turista. U Gradu Ženevi su popularne opera i pozorište. A St. Moritz je najlepša planinska destinacija, i ujedno najstarije odmaralište, od 1864. godine. Jezero Lugano i Ticino, na švajcarsko-italijanskoj graniciima mediteransku klimu, gde cvetaju smokve i nar dok su planinski vrhovi još pod snegom. Indijska filmska kuća Bollywood snima godinje gotovo 800 filmova u Švajcarsoj. U Švajcarskoj Dalai Lama poseduje vinograd od svega tri čokota, na površini od 1,67 m². U Švajcarskoj su održane dva puta Olimpijske igre (1928. i 1948. godine). Pored zimskih sportova u Švajcarskoj je veoma popularan tenis.

Autor je krajem aprila i početkom maja 1980. godine bio gost švajcarske firme Buhler Brothers Ltd u Uzwil-u, u okviru projekta mlina za kukuruz 240 t/24 h, sa Svetozarem Prekogačićem, kojom prilokom su potražili grob Mileve Marić i prvomajski dan proveli na ženevskom jezeru. Kasnije je više puta posećivao Švajcarsku i svaki put boravio u Cirihu.

FINSKA – ZEMLjA POLARNE SVETLOSTI

Finska (Finland) je zemlja mnogobrojnih jezera, čistih šuma, ponoćnog sunca i polarne svetlosti. Zemlja veličine 338.440 km², u kojoj živi 5,5 miliona stanovnika, vrednog naroda, koji želi dobrodošlicu svim dobronamirnicima sveta. Finska ima 187.888 jezera veličine preko 500 m² i 179.584 ostrva. Svoju nezavisnost stekla je 6 decembra 1917. godine. Do tada je bila 600 godina pod Švedskom i 108 godine Ruska. Glavni grad je Helsinki, sa 1,4 miliona žitelja, ponosnih na kvalitet života u svojoj zemlji. Imaju obrazovanje visokog stepena i zdravstveni sistem koji obuhata sve njihovo građanstvo, čije troškove snosi sistem državnog osiguranja.

Prema pokazateljima UNICEF-a naročito im je akademsko obrazovanje visokog stepena u matematici i naučnim disciplinama. Po veroispovesti većina Finaca su Luterani (73,8%), sa svega oko 1,1% pravoslavnih. Pretežno su zaposleni u servisnim službama (65%), a svega oko 31% u proizvodnji. Finski jezik Soumi ne pripada grupi indo-evropskih jezika, zajedno sa estonskim i mađarskim. Finska je najmanje korumpirana zemlja i najbezbednija zemlja za posete i život. Specifična je zemlja po kaznama za saobraćajne prekršaje, koji se naplaćuju u zavisnosti od ličnih primanja počinilaca. U finskoj više ne postoji javni telefoni, svako ima svoj mobilni (celularni) telefon, a finska firma Nokia najveći je svetski proizvođač telefona. Finci su najveći potrošači kafe (12 kg) po osobi, godišnje. Finci su poznati po svojim saunama, imaju ih oko 2,2 miliona. Oni se po izlasku iz saune kupaju u ledenim vodama. Poznati su i po sportskim uspesima, do sada su osvojili 302 olimpijske medalje, na letnjim igrama, od čega 101 zlatna i oko 150 medalja na zimskim igrama.

Finska je Republika parlamentarne demokratije, sa 200 članova parlamenta, koji se biraju na po četiri godine. Glava države je Predsednik, koji se bira na 6 godina, maksimalno dva puta. Članica je Ujedinjenih Nacija od 1955. godine, a Evropsle Unije od 1995. godine. U ekonomskom pogledu spada u sam vrh svetski razvijenih zemalja. Od industrijskih razvijenije su:

metalna, brodogradnja, papirna industrija, industrija elektronike, energije, tekstilna i industrija žitnog alkohola. U domenu proizvodnje žitnog alkohola, najboljeg kvaliteta u svetu, su naučno-istraživačka firma Alco, sa proizvodnim pogonima Rajamaki i Koskenkorwa i fabrikom za proizvodnju procesne opreme Rosenlew.

Finska je zemlja visoko-razvijenog turizma, koju svake godine posećuje blizu 3 miliona turista iz celoga sveta. Naročito im imponuju finska jezera i planinske kućice, na severu, u kojima je svako dobrodošao, samo pod uslovom da iza sebe ostavi sve popunjeno kao što je našao. Zimi je veoma atraktivan ''Cros Country” i alpsko skijanje. Finska je zemlja ponoćnog sunca. Tokom meseca juna i jula sunce nikada ne zalazi, a zimi nikada ne izlazi. Mnogi smučarski centri nalaze se severno iznad Arktičkog kruga, gde su i najlepše Polarne svetlosti (Aurora Borealis ili Northern Lights) u mestu Rovaniemi. Mnogi turisti uživaju u vožnji na sankama sa irvasima. Zime su u Finskoj dosta hladne, najniža temperatura zabeležena je -40,7°S, dok su leta tola, čak do preko 30°S. Nezaboravni su zalasci sunca u Finskoj, uz morsku obalu na kojoj se talasi raspršuju u milione kapljica, kroz koje se prelamaju svetlosni zraci u vidu duginih boja. Taj ambijent ostaje u doživotnim nezaboravnim sećanjima.

Autor je u finskoj službeno boravio od 1980. do 1982. godine četiri puta, sarađujući u projektu žitnog alkohola, kojom prilikom je radio u Helsinkiju i Poriju, sa posetama firmama: Alco, Rajamaki i Koskenkorwa. S ponosom ističe da su mu stručnjaci Finske odali priznanje za uštede u projektu, kojim je svojoj firmi u Vrbasu doneo uštedu od 6 miliona finskih maraka (1 milion US $).

KLIVLEND – OHAJO, SAD

Kliblend (Cleveland) je grad sa nešto oko 500.000 do 600.000 stanovnika, u širem sastavu grada 2,9 miliona, lociran na jugo-istočnoj obali jezera Iri (Erie). Grad se prostire na površini od 3.613 km² U etničkom sastavu stanovništva 49% su beli, 47% crnci i 3% ostali. Po poreklu 21,7% su španskog porekla, 12,5% ima Iraca, 9,1% Engleza, 7,1% Italijana, 6,1% Poljaka, 1,6% Jugoslovena itd. U Klivlendu se govori oko 60 jezika. Preko 40% stanovništva su Katolici. Klivlend je industrijski grad, sa preko 95 kompanija. Među značajnijim su Ford Motor Company, Ibec Anderson i LTV Steel Company.

Od istorijski poznatijih ličnosti grada Klivlenda pominje se Jesse Owens, koji je na olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine osvoijo četiri zlatne medalje. Danas je u Klivlendu popularna košarka.

Sam grad Klivlend nema mnogo znamenitosti svetskog značaja, ali ima lepu okolinu, lepe parkove, Botaničku baštu, Muzeje umetnosti i istorijski. U Klivlendu su interesantni Great Lakes Science Center i West Side Market. U bližoj okolini je Cuyahoga dolina, podesna za rekreacije. Kroz grad protiče Ohio reka, a u okolini ima lepih vodopada, kao i park u kome žirafe, zebre i rinosi slobodno šetaju. U neposrednoj okolini je Amish Country, gde seljaci žive jednostavan život i proizvode zdravu hranu. Jezero Iri je poznato kao jezero bez talasa, sa veoma lepim zalascima sunca.

Autor je u Klivlendu boravio dva puta, prvi put 1981. godine, kada je vodio grupu privrednika iz Srbije, a drugi put 1982. godine, kojom prilikom je vodio stručnjake iz Svetozareva. Oba puta posetili su firmu Ibec Anderson, koja je proizvodila dobre ekstrudere za prehrambenu industriju.

Nastaviće se...

PODELITE OVAJ TEKST NA: