 | Željko Sulaver | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
ČOVEK
Svako čovekovo umeće
se kreće
između kolevke i sveće
i njegova se priča začne
i smračne
kroz trepavice plačne.
Nešto sazna, nešto mu kažu
i važu
spremnost mu za živinjažu
oštricom životne sablje
izrabljen
išara svoje batake žablje.
Otrovan lažnim istinama
listinama
strepeći slutnim obistinama
sad malo većoj kolevci teži
sve teži
života poteri prevaren beži.
Od ničeg što je rođenjem stek’o
je tek’o
najplahovitijom rekom
spuste ga nemoćnog isto
u čisto
i sajedine opet sa Hristom.
RETROSPEKTIVA
Sveukupno i sveobuhvatno
priznaćete ne hteli il’ hteli
svakim danom ode nepovratno
što smo mogli a nismo uspeli.
Oberučke i sveprihvatljivo
verujemo pitanje je trena
što je blizu biće uhvatljivo
već sledećeg prekrije ga sena.
Nepotrebno i začuđujuće
odlažemo k’o ne znamo da je
pozorište, život, putujuće
i mislimo večno će da traje.
Proređene i neostvarljive
sačekaće propuštene želje
shvatićemo prirode kvarljive
sve su koje čekanje samelje.
PERSPEKTIVA
Nepojmljivo i danas mi čisto
mada pojam stvar je relativna
različito može biti isto
pozitiva postat negativna.
Razborito i koliko mogu
mada pristup smatraćete čudnim
raskolništvu predočavam slogu
a strpljenje časima odsudnim.
Prvobitnost sa slučajem vežem
prema čemu meriti je treba
nekom kraju svaka se proteže
a između sto krajeva vreba.
Izopštenost nema perspektivu
ništa sâmo u prirodi nema
nebitno je u pravu il’ krivu
malo drugog u svačemu drema.
SELjAK
Štošta se nađe kad pristanu lađe
i moji seljani s kofama djeljanim
napuste brod
ožive tezge iza svake mrezge
naziru se krasne kroz poglede jasne
svako je rod.
Iz grube ruke zazvekeću kuke
kače se svežnjevi pogleda čežnjivih
pijačni dan
zavlada larma iz gradskoga šarma
sijaset cegera rasteglih tregera
seljakov san.
Od prošle noći ne sklapaše oči
gajbe mu pizaše jedva ih dizaše
prazne su već
kupci se čude - cijene mu lude
ipak se nagode - teško je narode
nemam kad leć’.
Danu na kraju samo tezge znaju
kako je iz mraka teškoga koraka
našao dom
čim jutro svane opljunuće dlane
sijevnuće krasna ni teška nit lasna
- srast’o je s njom.
ILI JESI ILI
Ako jesi što misliš da jesi
a ne ono što jesi u stvari
dopustićeš da se jednom desi
pravo jesi da ti se pokvari.
Ako nisi što čuješ pa patiš
ili patiš što čuješ da jesi
doći će ti da se sunovratiš
zbog čeg patiš da te i zadesi.
Ako i tad ne zaiskriš sebi
a kad tada desiti se mora
i konopac pruži se iz čvora
znadi drugi okren’o se ne bi
da ne beše što jesi ustvari
to što jesi sumnjama ne kvari.
