detalj slike: KRK Art dizajn

 VAPAJ PROŠLOSTI

Uželeh te se silno svetlosti mladosti moje,

Da se pojaviš sada kad pomrčina nas guta,

Da svetu ovom koji gubi radost i tople boje

Osvetliš prave znake kraj ovog pogrešnog puta.

Da blesneš sjajem mudrosti koja slobodu krasi,

Da mir vratiš u duše koje se nemirom guše.

Pojavi se što pre, budućnost deci nam spasi

Jer vatre modernog pakla pupoljke nacije suše.

Osvetli vrednosti prave, odbačene  i same

Oživi dobru volju da ponovo se gradi u sreći

I baci senku na lažni život vaskrsao iz tame

Koji se nameće u svojoj šljaštećoj odeći.

Budi ogledalo glavi svakoj koja se usijala.

Nek pogleda u sebe i vidi puste  praznine,

I budi toplina svakome koga si   prepoznala

Zaleđenog u oluji moderne pomrčine.

Dobra namera živi i čeka pogodne dane

Da tvoj sjaj razgrne zastore mračnih laži

A kada svest opet u svakom mozgu grane

Ti mu svetlošću nade prave puteve kaži.

Nećemo dati tami amanet predaka svojih.

Nećemo biti stranci u srcima potomaka.

Moramo biti most koji juče i sutra spoji

Da shvate cipele mlazne - dete su opanaka.

Da mitovi nove dobi nemaju duga veka

Da se ne odreknu "juče" u kome svet je stvoren

Jer tama briše sobom i uspomenu na čoveka

Koji se hvali lišćem, a suši ogoljen koren.

KORONA

Utihnuše reči, padaju po svome

Slova krupna, teška, na ovaj beli list.

Zbili smo redove u tebi dragi dome

Beživotno miran, neprirodno čist.

Dođoše dani, nepoznati, strani...

Gledati se smemo, al' dotaći ne.

S maskama u strepnju i strah umotani

Sad svesni slobode kada smo bez nje.

Kroz prozor gledam poznate pejzaže

Ovog jutra snegom prekrivene sve.

Svojom utučenom tišinom već traže

Da čuju glasove, vrevu, korake.

Novac, moć, sila i sve veličine

Nestaše pred malim nevidljivim bićem.

Zvuk pucnja ne plaši ko kad neko kine

A svet se bori sa teškim otkrićem.

A to je da sila nije samo naša

Nismo gospodari života i smrti.

Zamislio čovek da je harambaša

Dok ga virus tajnom ne zavrti.

Saberi se moćniče, moć ti se rasula.

Zaustavi se silo pred tobom je zid.

Ispravi se nepravdo, pa zar nisi čula

I najveći talas razbi mali hrid.

Sada smo svi isti, odabranih nema

Odlazimo tiho bez pratnje, bez zvona.

Sada sve polemike gasi jedna tema

Svetu pravo glasa oduze Korona.

NE GASI SUNCE

Sažalih se... Velim, možda će u senci

Shvatiti šta znači jedan lomni zrak,

Možda će se rosom napuniti zdenci

Kada zora smeni rashlađeni mrak.

I bi mi žao da svetlosti moje

Prekriju senkom i to malo lepog.

Ogrnuh se tamom da sakrijem boje

Što iznutra zrače i za slepog.

I sve učinih da ubedim druge

Kako pored mene neko vidljiv hodi.

I u tom trudu zaboravih tuge

Na koje se život žrtvenika svodi.

Ko u srcu nema, nigde imat' neće.

Ne toči se voda u  bušne krčage.

Kad i oku nema ni obrisa sreće

Onda ni za oprost neće biti snage.

I zato nikad ni zbog čije sreće

Ne maži blatom zlato da ne sija.

Grumen čađi zablistati neće

Ni kad ga obasja svetlost najsjajnija.

PODELITE OVAJ TEKST NA: