detalj slike: KRK Art dizajn

POREĐENjE

 

Suton. Prvi tragovi noći vodu oči.

Ravnica se sprema da drema.

U vrbacima po koji zec skoči

I osim vozila drugih zveri nema.

 

Na magistrali farova rafali

Rešetaka sve moje prirodne boje.

Vozim i osećam da fali, mnogo fali

Veče u divljini što je samo moje.

 

Život te zgrabi u kolonu, baš onu

Čije nisi hteo da budeš deo.

I kada nećeš, moraš, po šablonu

Živeti naličje, licu staviti' veo.

 

Ovo je svet plagijata, i rata

Koji se vodi u providnoj slobodi.

Ovo je svet majstora bez zanata

U kome duša umre pre nego se rodi.

 

A tamo daleko gde još ima neko,

Tamo gde tišina nije krik mašina,

Tamo gde nisi ko munja proteklo

Tamo gde život nije ko prašina,

 

Tamo se živi, život se ne krivi

Jer tamo su koraci tihi kao zraci.

Tamo u prirodi čak i oblak sivi

I fijuk, i lahor, nečega su znaci.

 

Tamo se ne sanja, već uzda u znanja

I niko ne kuka da strada od rada...

Tamo na planini gde sunce pitanja

Niko ne veliča svetla velegrada

 

I živi se pesma sporo kao oro,

Na muke ne gleda sa toliko jeda.

Zato te i volim moja rodna goro.

Zato te duša zaboravu ne da.

 

TEBI ĆERO

Svi ovi dani, lepoti moja,

Proći će brzo kao snovi.

Samo detinjstvo je živih boja

I samo ono nad oblakom plovi.

Zato mu nedaj da ti beži.

Čvrsto ga zgrabi srcem i glavom.

Iznova ga smehom osveži

A sunce zarobi u oku plavom.

Uživaj u svemu što deca vole

Ponosom oseti svoje snove.

Ne zanemari obaveze škole

Jer čovek se znanjem najtvrđe kove.

I pusti sve one koji te neće

Njihovi putevi nisu tvoji.

Nek na tvom putu bude sreće

Svako svog dela nek se boji.

Ne podmeću nogu nikome dete

Svako se bori onako kako ume.

Koristi nemaš od tuđe štete

Prećutno ono što ne razumeš.

Nedaj gorčini duši da ti priđe.

Šta je ko sejao to će i žnjeti.

Nek svako zlo te zaobiđe

A u nevolji se ovih reči seti.

TRAG U VREMENU

Ostavi trag za osmeh blag

Kad te se neko nekada seti.

Možda mu i nisi bio drag

Ali će delo zavoleli.

Jer i posle nas doći će čas

Kada kroz stvaranje život sjaj,

Kada u vetri prepozna glas

Možda neko isti kao ja.

Život krade vreme za poeme

I kao pesak kroz prste curi.

Svaki novi dan načine nove teme

I sve se više trči i juri.

Uspori brate, zovi da se vrate

Svi oni dragi, bliski i naši.

Pretvori prošle dane u sate 

i prestani da ih se plaši.

Tako smo mnogo, teško i strogo

Pogrešne odluke doneli svi

I dok za ispravku snage smogoh

Prođe mi život, odoše sni...

ZAVIČAJ

Zamisli mesto

Gde ti oblak miluje lice

A svet je tako malen tamo dole.

Nebeski presto...

Oko vrata od zraka ogrlice

A okolo šume koje se vole...

U srcu mir.

Blaženstvo kao u drugom svetu

Gde čak ni u sećanju ničeg lošeg nema...

U oku vir

Kao polje ljubičica u cvetu

I miris sreće u kome opijeno vreme drema.

A nebo igra.

Kaleidoskop boja muti oči.

Zbunjeni razum pita:Jesam li ja u raju.

U grudima čigra

Treperi kao severnjača u noći

Dok srce vrišti od sreće: Ti si u zavičaju .

I sve zapeva

U ritmu ljubavi čiste, prave,

I vetar, šum lišća, igra neba, unca sjaj,

Iz šume ševa

I soko na steni, borovnice i blasi trave

I oblak što tu stade, svi u ritmu: Zavičaj.

PODELITE OVAJ TEKST NA: