detalj slike: KRK Art dizajn

U SUSRET NOVOJ ZBIRCI STIHOVA BILJANE Z. BILJANOVSKE

„PSIHE U POTRAZI ZA VREMENOM„izd. „Alma„-Beograd -2021

Mr Milica Jeftimijević Lilić

PESMA KAO ELEMENTARNO ŽIVOTNO NAČELO

Biljana Z. Biljanovska, srpskim čitaocima poznatija kao prevodilac sa makedonskog na srpski, sa italijanskog, francuskog  ili sa ovih jezika  na makedonski, sada se ovde predstavlja kao pesnik tananih emocija i  veliki humanista koji se zalaže za mir, toleranciju i uzajamnost  među svim narodima sveta.

            Pored toga, ona se svim silama zalaže za afirmaciju poezije kao vezivnog tkiva sveta, za emocionalnost koja oplemenjuje čoveka, za dejstvo poetske reči na  savremenog čoveka  koji se oglušuje o svoju pravu prirodu porobljen brzim tempom življenja.  Za osluškivanje  lekovitih zvukova prirode,  za okretanje tišini i unutarnjem glasu koji u čoveku neprestano obitava kao glas iskona koji ga spasava od obezdušenosti nametnute civilizacijskim novotarijama, ili rantičkim pokličima, pohlepom za materijalnim bogatsvima.

Zbrika Psiha u potrazi za vremenom je  i knjiga  snažnih emocija između muškarca i žene, ljubavi koja je ostala neproživljena do kraja,  puna bola zbog rastanka nametnutog tragičnim  političkim zbivanjima u nekadašnjoj zajedničkoj domovini čiji raspad je uslovio i raspad brojnih bračnih  ili ljubavnih veza. Izborom mitske junakinje koja se bori za ljubav, boginje Psiha i njenog ljubavnika i kasnijeg muža, Amora, pesnikinja samo razotkriva suštinu odnosa između žene i muškarca koji se mora zasnivati na poverenju, istrajnosti i borbi za opstanak veze, što je po svemu sudeći izostalo u realnim tragičnim životnim okolnostima.

NA POČETKU BEŠE ...

Na početku beše Reč – Ti

I reč beše u Tebi – Ti

I Ti beše Reč.

Zar si se tako božanstveno

Preda mnom prikazao,

Pa u tebi videh

Svetvoritelja

Svemoćnog Kreatora

Za moju krhkost!?

Povezujući Logos i ljubav Biljana Z.Biljanovska pokazuje da se u dodiru sa voljenim čovekom prvenstveno zbiva  prožimanje dva duha koji se dopunjavaju, ali pri čemu je on taj koji je jači i kojem se puna ljubavi potčinjava, za čiji uticaj je otvorena.

I reč ostade – Ti,

Da bih mogla da ti kažem

I ponovim –

-          Zbog tebe sam kroz oganj prošla,

Sa alama se borila,

Zbog tebe

Nit san niti radost videh,

           Kroz tamu hodala...

Autorka ispoveda sopstveni hod po mukama slično svojoj lirskoj junakinji Psihi da bi spasla ljubav, da bi opstalo to biće ljubavi koje su Ona  i On zajednički stvarali. Nagoveštaji zatvaranja kruga dati su u naznakama i bude nadu u novi susret ljubavnika koji zapravo nikada nisu rekli zbogom jedno drugom.

A bol je, inače, najbolji izvor pevanja, stoga  su ovde i potresne pesme o smrti majke i prerano izgubljene sestre,kojima poetesa pesmom nastoji da produži život.

No, uprkos bolnim gubicima, setama i melanholičnim raspoloženjima koja u sebi nosi, poetesa se ne odriče radosti koje svako živo biće nosi u sebi kao izvor lepote   postojanja.Stoga se pesma ptica useljava u pesmu koju ona speva, da bi pokazala kako je čovek okružen životom koji pulsira i u drugim bićima  što ga na svoj način slave. Takođe je tu i pesma koja slavi Beograd kao otvoren grad u kojem je poetesa proživela svoju mladost i upamtila atmosferu razdraganosti i kosmopolitizma. No, puna ljubavi prema svojoj domovini i brige za nju poetesa ispisuje dirljivu odanost svom rodu, ali   i srtepnju za svako humano biće na svetu.

Poezija je najvažnija tema  ove zbirke i   u tom smislu označena   je kao hram koji slavi život, čuva ga u sebi, i ne samo za pesnika, nego i za običnog čitaoca ona je spasonosni  dar koji smiruje dušu, čeliči duh i oplemenjuje  čoveka, i prepoznaje se kao  izraz otkrovenja sopstvene svrhe:

Nekim se čudom nađoh

U Lavirintu magičnom, zanosnom,

Od lepih reči izgrađenom

-          stihova i stilskih figura

zidanih osećanjima ljudi

punih razumevanja,

ali i stradanja.

Sve su me putanje

K‘ centru vodile,

Gde Minotaura nije bilo,

Nit je klupko Arijadne

Nekome zatrebalo

Da put povratka označi.

Za duhovno biće, kakvo je poetesa,  susret sa čudima imaginacije, nužnošću traganja i odgonetanja smisla bitisanja, mitova koji su proživljeno isksutvo minulih civilizacija, to  je dar koji se oberučke prihvata, ma kako teško bilo ispuniti i sopstvena i tuđa očekivanja. No, lavirint sopstva se ipak prepoznaje kao utešno skrovište jer nudi avanturu rvanja sa svojim bićem, voljom, htenjima, žudnjama. Uprkos svim zamkama, poetesa izlaz nalazi u ostvarenim poetskim formama punim nade, vere u  moć duhovnih pregnuća,  u moguću obnovu duhovne erozije čovečanstva kroz umetnost, kroz poeziju i evokaciju mitova koji su tako aktuelni i čije pouke čovek teško uči. Drugi deo zbirke je u tom poetičkom ključu formislisan kao razgovor sa sobom. Ipak, svesna kratkotrajnosti  ljudskog puta, oprezna s rečima i ljudima, poetesa   formuliše poeziju kao ono što je najuzvšenije, kao istinu i tajnu, kao večnost koja nadjačava realno vreme, kao drugo ime života:

...u mislima si sve što prećutim

žeđ si moja za životom

zamka pred smrću

san si i istina

moja stalna molitva

suza nekanuta

radost neispevana:

PESMO MOJA NEDOPEVANA!

Dobrim delom pesme Biljane Z. Bilajnovske, koje  su povremeno vrlo uspele opisne pesme koje tako divno dočaravaju atmosferu sutona ( sa vrlo upečatljivim simbolima i metaforama), zalaska sunca u kojima se čuju gugutke, gavranovi i drugi zvukovi grada, jesu molitve za mir svih ljudi, za spokojstvo u dušama  savremenog isfrustriranog čoveka  koji se negde usput izgubio preplašen i napušten od svih:

Je li se to Bog oglušio

na molitve malih ljudi

ili nas  se  i on  odrekao

zbog svih naših nesloga,

razmirica i rasprava?                 

Ne, ne pitam, već znam

sa Bogom u nama

umeli bi mi i slogu da povratimo

i Mir da donesemo

mir  među ljudima

i pravdu ljudsku

za kojom svi težimo

tako silno godinama žudimo.

Ideje humanizma, pravde i sloge, čak i kad nisu lirski najbolje potkrepljene, čine da se knjiga doima duše i duha  savremenog čitaoca kojem su i te kako potrebne, kao i vera u moć umetničke reči.

***

1.      NA POČETKU BEŠE ...

Na početku beše Reč – Ti

I reč beše u Tebi – Ti

I Ti beše Reč.

Zar si se tako božanstveno

Preda mnom prikazao,

Pa u tebi videh

Svetvoritelja

Svemoćnog Kreatora

Za moju krhkost!?

I reč ostade – Ti,

Da bih mogla da ti kažem

I ponovim –

-          Zbog tebe sam kroz oganj prošla,

Sa alama se borila,

Zbog tebe

Nit san niti radost videh,

Kroz tame hodala.

I evo me kako se iz tama budim

Bez Tebe, ali konačno sa sobom –

Preporođena i snažnija

Da umem da se izborim

I za drugačiji početak,

Da umem sa životom

u koštac  da se hvatam

i da se nikada ne predam.

Na kraju beše Reč -  bez Tebe

i reč beše – Sloboda

od svih stega i muka

beskonačna

Sloboda stvaranja!

***

2.      LAVIRINT

Nekim se čudom nađoh

U Lavirintu magičnom, zanosnom,

Od lepih reči izgrađenom

-          stihova i stilskih figura

zidanih osećanjima ljudi

punih razumevanja,

ali i stradanja.

Sve su me putanje

K‘ centru vodile,

Gde Minotaura nije bilo,

Nit je klupko Arijadne

Nekome zatrebalo

Da put povratka označi.

Odatle ni ja ne poželeh

putem povratka da krenem

još manje da taj zanos napustim

gde sve postaje

jedna beskonačna pesma

koju svako svojim darom peva,

u svome stilu gradi.

Pozvani su svi

ljudi spremni

samo  lepim rečima

ovaj svet da zadoje

i nikada nikoga

ničim da ne povrede

još manje bilo čim  uvrede.

Dođite,

ovaj Lavirint

za sve nas gradimo

dobri ljudi, pesnici,čitaoci i

ljubitelji 

iz celoga sveta

u njemu uvek mesta ima

za sve nas

što tražimo spas

preko stvaranja!

***

3.      PESMO MOJA

Gde god da krenem

il‘ mišlju skrenem

nađem te u svakom deliću

duše moje –

            jednom  stih bez rime si

            drugi put raspevana alegorija

            ponekad lepo složena aliteracija

            ili jednostavna metafora,

            ponekad si samo misao neiskazana

            ljutnja ugušena,

            svuda te ima.

U planini među drvećem,

među granama i lišćem

u dolinama među tek provirelim visibabama

u potocima i njihovim romorima,

u mislima si sve što prećutim

žeđ si moja za životom

zamka pred smrću

san si i istina

moja stalna molitva

suza nekanuta

radost neispevana:

PESMO MOJA NEDOPEVANA!

***

4.      MOLITVA

Godinama neke molitve ponavljam

pod ovim Nebom

pred ovom Zemljom,

pred svakom biljkom

i kamenom:

-          da nam zemlja rodna bude

blagorodna svaka kiša

da nema pljuskova

da nas svako nevreme

zaobiđe,

da se svih nedaća spasimo!

Ne stigne molitva

do pravoga mesta,

pljuskovi svakodevno

oluje i kiše

i nemiri – u dušama našim

na Nebu i na Zemlji.

Je li se to Bog oglušio

na molitve malih ljudi

ili nas  se  i on  odrekao

zbog svih naših nesloga,

razmirica i rasprava?

Ne, ne pitam, već znam

sa Bogom u nama

umeli bi mi i slogu da povratimo

i Mir da donesemo

mir  među ljudima

i pravdu ljudsku

za kojom svi težimo

tako silno,

godinama žudimo.

PODELITE OVAJ TEKST NA: