detalj slike: KRK Art dizajn

LIVE STREAM

Volim da se igram. Još u meni ima mladalačkog duha uprkos tome što imam trideset pet godina. Odrastajući, menjala sam igre, pa su one postajale sve vratolomnije i maštovitije.

Nikada nisam volela lastiš i dosadne barbike. Više sam uživala igrajući fudbal sa dečacima i gađajući se fišecima. U pubertetu se moje interesovanje probudilo za pucačinu, strategije i horor igru. Volela sam što krvavije prizore, jer sam otkrila da me to uzbuđuje. Isti osećaj nije izbledeo ni kada sam prošla dvadesetu. Mislila sam da će čitanje horor knjiga i gledanje filmova umanjiti taj osećaj, ali uzalud.

Jednoga dana moju igru podigla sam na viši nivo.

Pored mene je morao da bude još jedan učesnik. Birala sam ga ako bi mi nekako stao na žulj, to bi morao da plati. Igrali bismo se, odnosno ja sam se igrala, dok mi ne bi dosadilo. Završavala sam jednim rezom. Potom bi sledilo čitanje vesti o mom umetničkom delu. Bilo je ogromno uživanje!

Došao je red na novu igru; imala sam tremu, jer ću prvi put igrati na streamu. Na sajtu sam, do tada, na svom profilu postavljala slike svojih dela nastalih tokom igre, ali sam na zahtev fanova i drugih članova naše komune, morala da sledeću igru prenesem uživo.

Sedela sam ispred ogledala i šminkala lice belom bojom. Crnim kreonom sam istakla crnilo oko zelenih lisičjih očiju. Uzela sam crveno tamni karmin i razmazala ga od uha do uha. Namignula sam i nasmejala se svom odrazu u ugledalu.

Bila sam slika i prilika Harli Kvin.

Pustila sam svoju kosu boje najcrnjeg katrana sa crvenim zaliscima, da mi padne do pola leđa. Zahvaljujući njoj i svojim dugim nogama privlačila sam muške poglede i devojaka koje su bile okrenute istom polu. Rad za šankom na kome sam zarađivala siću, naučio me je da imam dobru intuiciju za te stvari, kao i za odabir subjekata za igru.

Imam dobar ukus za odevanje, tako da mi nije problem da i ovaj put pronađem pravi način da istaknem svoj seksipil. Odlučujem se za tamni veo, crnu majicu kratkih rukava benda CRADLE OF FILTH sa omotom albuma MIDIAN, crnu pamučnu suknjicu, mrežaste čarape, plašt i demonia čizme. Skockala sam se i stajem pred ogledalo, da se slikam pred performans.

Nisam stigla da se namestim kada je zazvonila melodija pesme Her Ghost In The Fog što je signal za poziv. Namrštila sam se, videvši momkovo ime na displeju. On ima osećaj da nazove u nezgodnim trenucima.

„Kaži, klinjo.“

„Magdalena, rekao sam ti da ne volim da me tako zoveš.“ Glas mu je bio ljutit.

„Znaš da se uzbuđujem, kada te provociram.“ Opružila sam se na krevetu. „Šta radiš?“

„Ništa, samo sam hteo da vidim kako si i da te još jednom pitam da li si se predomislila oko izlaska?“

„Dobro sam, hvala ti na brizi. Neću izlaziti, umorna sam i muče me ženski problemi.“ Smejala sam se u sebi.

„Šteta. Ne bih da te smaram, ali reci ako ti mogu nekako pomoći.“

„Ne. Opusti se i uživaj na svirci večeras. Kudžo će me čuvati.“

„Kako kažeš. Ipak, nikad neću razumeti zašto voliš tu džukelu. Umalo me nije rastrgao onaj put.“

„Ko ti je kriv kada si ušao nepozvan.“ Mislila sam na nešto drugo. „Pozdravi celo društvo u moje ime.“

„Hoću. Odmori se, pa se čujemo.“

„Važi. Lepo se provedi.“

Prekinula sam vezu. Volim mog klinju, ali nekada ume da bude gnjavator. Ima dana kada želim da ostanem kući, a ovo je jedan od njih. Pogledala sam se u ogledalo i sebi poslala poljubac. Vreme je za performans. Zastala sam, kako bih oko bedra privezala futrolu sa posebnom igračkom koju ću večeras koristiti.

Sišla sam u podrum gde je počinjalo moje carstvo. Prošla sam pored naslaganih starih stvari koje su ostavili moji roditelji i stala pred limena vrata gde je bila soba za igru. Kao primerna devojčica sam od njih dobila ovu kuću, dok su se oni preselili u stan na drugom kraju grada. Nisu ni slutili, da su svojoj mezimici dali prostor za neometanu igru. Pored zvučno izolovane sobe, kraj u kome živim, važi za relativno miran. Jedan od ulaza u podrum je iz garaže, pa mogu neometano da dovodim žrtve. Bezbednosti radi sam nabavila Kudža, dobermana koji se vrlo brzo uklopio sa mnom. Dok se igram, on stražari i nikada me dosad nije izneverio. Ne voli ni poznate ni nepoznate posetioce, to je moj klinja najbolje naučio.

Otvorila sam limena vrata igraonice i kročila u polumračnu sobu. Tu me je čekao on, stvor čija je jedina krivica što me je nehotice polio pivom, kada sam prolazila pored šutke na svirci. Zašila sam mu usta, jer nisam želela da trošim flaster na njega, a i uživala sam u njegovoj bespomoćnosti. Visio je vezan lancima na tavanici prikačenim za njegove ekstremitete. Svukla sam ga do gole kože kako bih se lakše igrala. Ispod njega sam rasprostrla najlon kesu kako ne bi morao da prlja pod svojim izlučevinama.

Pogledala sam ga umilno i odložila futrolu sa igračkama na zarđali sto. Podesila sam kameru na laptopu i osmehnula sam se videvši sebe. Iza mene je bio zarobljen stvor, dok je desno od snimka išao čet uživo. Osmehivala sam se razmišljajući o količini bola koju ću mu prirediti. Osećaj da sam među svojima me je opustio, tako da je i trema popustila. Navukla sam crne rukavice od lateksa.

Predstava je mogla da počne.

„Zdravo, drugari.“ Obratila sam se na engleskom, svojoj velikoj svetskoj zajednici. Bila sam na DARK WEEBU. Unela sam se u kameru, kako bih delovala zastrašujuće. „Kao što vam je obećala vaša Dahila72, ove nedelje ću prenositi uživo mučenje ovog debila.“ Pokazala sam ka klonulom momku. „Šta mislite, da li mu je potrebno buđenje?“

Komentari su počeli da se nižu. Mahom se radilo o dobrodošlici i željama kako da mučim ovog maloumnika. Nisam želela da ih ispunjavam, jer sam sama birala pravila igre, kao što se uverilo troje pre ovog morona.

Sagla sam se i uzela flašu hladne vode. Prišla sam mu i poprskala ga po licu. Zabavljalo me je da gledam kako se otima. Razrogačenim i uplašenim očima me je gledao, pokušavajući da shvati gde se nalazi. Iz usta su doprli zvuci mrmljanja, kada je probao da priča. Isplazila sam se, videvši mu suzne oči.

„Tako, naše zamorče je spremno,“ govorila sam u kameru. „Vreme je da pređemo na ono što svi volite.“

Rasprostrla sam kožnu futrolu sa arsenalom za mučenje. Jadnik je, videvši to, zajaukao. Vezan je odmahivao glavom i ritao se.

„Umukni, jebote!“ Obratila sam mu se na srpskom. Ućutao je postavivši se u submisivni stav. Drhtao je i molećivo me gledao.

Počela sam opet na engleskom. „Uzgred da napomenem, ova soba je izolovana od ostatka kuće, tako da se njegovi eventualni vapaji neće čuti.“

Nasmešila sam se na komentar lika pod imenom DarksideClown, koji je rekao da imam jebozovne noge. Uzvratila sam mu poljupcem i podigla levu nogu na stolicu kako bi mogli da vide sjajno izvajanu butinu. Kod desne se nalazilo malo iznenađenje koje sam kasnije htela da iskoristim.

„Vreme je za početak, a čime se počinje, nego nečim laganim.“ Uzela sam ljubičasto jastuče sa nabodenim čiodama. Izvlačila sam jednu po jednu i bockala žrtvu po leđima, zadnjici, grudima. Pala mi je odlična ideja pogledavši njegov ud. Uzela sam čiodu i prišla ekranu da gledaoci mogu jasno da je vide.

„Dragi moji, ova lepotica ide na jedno posebno mesto.“ Namignula sam i zlokobno se osmehnula.

Počeo je da se rita shvativši šta nameravam. Jednom rukom sam obuhvatila ud i povukla kožicu, dok sam u drugoj držala čiodu. Gurnula sam je u njegov urinarni kanal što je bilo propraćeno trzajem i prigušenim vriskom. Dve kapi krvi su kanule.

„Neko vreme će pišati žilete.“ Došapnula sam u kameru, a komentari podrške su se nizali povremeno prekinuti zvukom urlikanja, što je bio znak da je neko uplatio donaciju. Sklonila sam jastuče sa čiodama i od ponuđenih igračaka sam uzela čekić.

„Vreme je da mu malo ruke i noge dovedem u red. Dame i gospodo, počinje dum– dum.“ Počela sam da pričam kreštavim klovnovskim glasom.

Obilazila sam oko stvora, kao mačka oko miša. Odmeravala sam ga dok se grčio pred mojim hladnim pogledom. Vrtila sam čekić u rukama i odmeravala gde ću ga prvo udariti.

Bez upozorenja sam ga udarila po desnom stopalu. Zarlaukao je poput vuka, dok se cimao vezan lancima. Osmehnula sam se videvši da mu se krv sliva niz bradu, iz na silu razdvojenih usana. Planirala sam kasnije da ga oslobodim tog tereta, ali mi je sada olakšao. Zatim sam ga udarila i u drugo stopalo. Skinula sam ga sa tavanice. Pao je na kolena i zaplakao. Sline su mu kapale po podu, dok se tresao i čekao da ga ubijem. Milovala sam ga tupim delom po glavi i smejala se njegovim jecajima. Počeo je da grgolji, što je pojačalo mlaz krvi iz usta.

„Nećeš ovako umreti, dušo moja.“ Pričala sam na srpskom. „Pripremila sam za tebe veliki spektakl, to ti kaže tvoja Dahila.“

Vratila sam se do stola i spustila čekić. Odlučila sam se za par skalpela. Srce mi je zaigralo, videvši da se broj ljudi koji prate prenos povećao. Njihovi zahtevi šta da radim svom zamorčetu su bili sve bizarniji i bizarniji. No, imala sam svoj plan i program.

„Ne brinite, imam već nešto pripremljeno za njega. Uživaćete.“ Uputila sam kameri poljubac.

Prvi rez sam mu napravila kod desne arkade. Krv je šiknula i prekrila desnu stranu lica. Zatim sam napravila rez na čelu i na obe strane lica.

„Vidite, podseća na Džokera.“ Smejala sam se i pokazivala na jadnika koji je cvilio.

Obrisala sam okrvavljeni skalpel o njegovu butinu suzdržavši se da mu ne presečem arteriju. Došlo je vreme da malo vežbam boks. Prišla sam stolu i od igračaka uzela dva boksa koje sam navukla na pesnice.

„Sada ćemo da vidimo da li je čvrst ispod kože.“

Udarala sam ga po rebrima, bubrezima i drugim mekim delovima tela. Palilo me je dok se grčio pod mojim udarcima. Po jaucima sam procenila da sam mu verovatno slomila par rebara i sjebala jedan bubreg. Bio je okrvavljen i naduo. U plavim očima se nazirao strah. Nije me bilo briga, sledilo ono što je čekala cele večeri.

Podigla sam nogu na stolici ispred laptopa i zadigla suknju. Zavukla sam ruku i iz futrole izvukla lovački nož sa drškom od hrastovine.

„Ovo sam dobila na poklon od dede sa kojim sam volela da idem u lov. Moj rad sa njime ste mogli da vidite na fotografijama sa mog profila, ali sada ću vam demonstrirati njegovu primenu.“

Povukla sam lanac i podigla Stvora naviše. Prišla sam mu i počela lagano da ga bockam po torzu. Mogla sam da osetim njegov strah, kada se hladan čelik približavao njegovoj koži.

„Da li ste se ikad pitali šta je Crvena košulja?“

Trenutak pauze.

„Sada ću vam objasniti. Malo će boleti, ali on je već dosta izdržao.“

Zarila sam mu nož iznad lopatice i povukla ga na dole. Veštim pokretima sam drala kožu sa leđa, pazeći da ne bude krivina. Prešla sam na torzo koga sam odrala u par poteza. Stvor je izgubio snage za vrištanje, jer ga je bol razjedao. Bio je krvav od glave do kolena, a odranu kožu sam odložila u rastvor pored lavora koji će imati specijalnu svrhu u ovoj predstavi.

„Trebaće mi za druge namere.“ Pratila sam reakciju publike i svi su mi sa oduševljenjem čestitali na mojoj sposobnosti. Lik pod imenom ReaperTimy je rekao da mi zavidi, jer ni on ne ume tako dobro da barata nožem.

„Potrebno je samo malo vežbe, Timi.“ Nož sam obrisala o Stvorovu kosu i vratila ga ispod suknje. Pokazala sam na posudu pored futrole u kojoj se nalazila bela masa. Gurnula sam ruke unutra i promešala ih.

„Društvo, vreme je da se igramo Soljenih rukavica.“

Nisam mu dala ni tren predaha. Brzim pokretima ruku sam počela da mu šaram po izranjavanim prsima i leđima. Urlikao je i grčio se od bola, na šta sam se smejala. Uživala sam, kako u njegovoj bespomoćnosti, tako i u osećaju nadmoćnosti koji sam imala i prema ranijim žrtvama.

„Ne brini. Uskoro stiže krešendo.“ Prošaptala sam mu na uvo.

Uzela sam lavor iz ćoška i postavila ga ispod njegovih nogu. Opet sam izvukla nož i obgrlila ga oko vrata.

„Dragi pratioci, da li želite da vidite nasmejanu gusku ili izduvanu gusenicu?“ Obratila sam se publici. „Ipak sam ja odlučila umesto vas, tako da će biti priličnog nereda.“

Oštricu sam prislonila na grlo. Hladan čelik je bio tik pored njegovog grkljana, na šta je zajaukao. Uputio mi je suzan pogled mireći se sa svojom sudbinom.

„Izvini, nije trebalo da me poliješ pivom na svirci.“ Coknuka sam jezikom.

Zarila sam mu nož u stomak i napravila rez. Presekla sam aortu, što je bilo propraćeno velikim mlazom krvi. Par trenutaka se bacakao, dok sam ga lagano udarala po leđima. Klonuo je i zaljuljala sam ga. Ispod se u lavoru napravila pozamašna litraža krvi sa prosutim iznutricama. Gledaoci Streama su čestitali i žalili što predstava nije duže trajala.

„Sve što je lepo ima kraj. Nadam se da vam se svideo moj prvi Stream. Sada ću imati puno posla da pospremim, tako da me izvinite.

Odjavljujem se, a vi slobodno ćaskajte.“

 

***

Ležala sam na trosedu gledajući Dnevnik. Ironično sam se smejala slušajući reportažu o novoj žrtvi ******* Koljača. Naravno, izostavili su da su žrtvi izvađeni pojedini organi, koji stoje na reklami na crnom tržištu Darkneta.

Moje uživanje je prekinuo poziv. Pa da, to je Klinja.

„Hej, Klinjo.“ Ponovo sam navukla nevini osmejak.

„Koliko puta treba da ti kažem da me ne zoveš tako, Magdalena?!“

„Šta ću kada volim da te nerviram.“ Isplazila sam se u telefon.

„Divno smo raspoloženi danas. Kako si?“

„Bolje mi je, hvala ti što pitaš. Da li bi voleo da večeras prošetamo do keja?“

„Može. Gde se nalazimo i u koliko?“

„Dođi u osam kod mene.“

„Da, da. Pa da me Kudžo rastrgne. Prošli put sam zamalo ostao bez ruke.“

„Mora da brani usamljenu damu.“ Ovo sam dobro smislila. „Ako ti je frka, sačekaj me u centru.“

„Dogovoreno.“

Zadovoljna sam postignutim uspehom. Stream je bio gledan i zaradila sam pozamašnu sumu. Takođe, imam zainteresovane kupce za organe koje čuvam u podrumu.

Moći ću da živim normalan život. Da se viđam sa klinjom i društvom, hranim Kudža, idem na posao i uživam u svirkama. Dok mi se opet ne probude porivi.

ИЛУСТРАЦИЈА: Јере Бошњак рођен 22.07.1997 у сплиту. Живи у солину. Студирао у Загребу на Ветеринарском факултету Свеучилишта у Загребу. У слободно време црта стрипове. Каже да га то опушта.

PODELITE OVAJ TEKST NA: