EKOLOG I JA
Svet je lep,
dok nebo šara lastin rep.
Dok zemljom žubore potoci,
i kroz šume trepere svici…
Narode dečiji!
Kakva je to sreća!
Novo lišće na suncu treperi!
Valceri cveća bude radost,
koja je sve veća.
Dečija su srca iskrena i čista,
i pod njihovim rukama sve zablista.
Nama znate treba,
dečije znanje,
jer bez njega,
cveća je sve manje.
Putevima tajnim,
samo Vama znanim,
otvorite padobrane vaše mašte,
i sletite sa visina.
Jer, oblaci se dure,
i po nebu jure.
Ova planeta je planeta
dečijeg sveta,
i deca imaju veliku moć i snagu,
da održe klimu blagu.
U školi se uči o slobodi,
jer znanje je put,
koji do nje vodi.
Sloboda ptice je vetar
u njenim krilima.
Svaka grana, na kojoj
u noćima počiva.
Sloboda je leptirova šara
i svaki cvet,
što ga mirisom očara.
Taj skladni spoj,
pčela medni roj,
i kroz korita rečna,
žubor vode,
put je do slobode.
Istina je večna i najblistavija,
da je za svu decu
i sve ljude,
priroda najvažnija.
Tako je bilo ,
i neka tako bude!
Priroda nam otkriva tajne,
velike i sjajne:
kako nastaje duga,
zbog čega pada mrak,
odakle nam dolazi beli oblak,
zašto je sunce žuto
a sneg beo…
Priroda je u stvari,
jedna velika knjiga,
puna slika i boja.
Puna ljubavi, muzike i zvukova,
nežnih i mekih,
kao šal od svile.
A ko i u tu školu ide,
ne more ga brige.
Priroda je naša majka.
A mi - njena deca.
Priroda nas uči slobodi,
jer je u njoj harmonija,
koja svima prija.
A to nam kaže i naša prijateljica,
EKOLOGIJA.
Velika je mudrost i vrlina,
voleti prirodu, i cveće sa planina.
I kada ti jela i javor utočište pruže,
znaj da i oni, vole da se druže.
Zato ih neguj, i pazi,
pod njima će, čist vazduh da te mazi.
OBRATITE PAŽNjU!
I videćete da duboko u vodama rečnim,
živi, pliva i kuka,
jedan riblji deda,
koga zovu
Štuka.
Ne! Nikako !
Šali ovde nema mesta!
On je star već godina dvesta.
Samo mu je kaže,
malo voda mutna.
I šapnu, u poverenju znate,
da su deca cvetovi
i da su im latice žute.
Jedino ona će pomoći ,
da se vode ne mute.
A da li znate priču jednog jablana?!
“Dok sam bio sasvim mali,
moj koren su zalivala deca.
A kada sam dovoljno ojačao,
pojila me kiša i hranilo sunce.
Nebo me je zvalo k sebi – u visine.
Vetar je milovao moje zelene ruke,
a oblaci i ptice hrabrili,
kada bih gledao dole - u dubine.”
OBRATIMO PAŽNjU
na nauku o cveću,
i o suncu što za njega sija, a zove se
EKOLOGIJA.
OBRATIMO PAŽNjU
i bićemo svedoci čarobnog leta,
svakoga deteta.
DETE JE CVET,
SA OČIMA KOJE SJAJE,
SA LjUBAVLjU KOJA PLENI,
I ZBOG KOJE TRAVA ZELENI.
DETE JE CVET,
I NjEMU PRIPADA SVET.
Znanje steći
nije lako.
