detalj slike: KRK Art dizajn

Treći deo možete pročitati OVDE.

LEPTIRSKA LjUBAV U VASIONI - 4

POGLAVLjE 10

Uveče pre nego što je počeo da radi Danijel je telefonirao Danijeli i proveli su skoro pola sata na telefonu. Ispričao je Danijeli kako Otava izgleda kao veoma lep grad, i o boji drveća u jesen, dok mu je samo ona nedostajala. Danijel joj je rekao:

-Doći ću za svoj prvi mogući vikend. I ti meni nedostaješ. Mnogo te volim, odavde do Toronta i nazad. Kao odgovor ona mu je poslala poljubac.

Kada je Danijel stigao u Nacionalni istraživački savet, Departman za hemijsko inženjerstvo, prvo se sastao sa sekretarom odeljenja, koji mu je dao neophodna uputstva i pokazao mesto gde će imati svoj kompjuter. Nekoliko minuta kasnije došao je direktor odeljenja dr Edvard Kuk, koji je proveo Danijela kroz sva odeljenje, upoznajući ga sa ostalima. U kancelariji direktora razgovarali su o Danijelovim projektima. Direktor Kuk mu je prvo preporučio da provede neko vreme sa nekoliko vodećih stručnjaka u odeljenju, kako bi stekao potpunu ideju o aktivnostima odeljenja. Na pitanje šta je Danijel imao na umu za svoje istraživanje, Danijel je odgovorio:

-Ako mogu da vam kažem šta mi je bilo na umu pre dolaska, želeo bih da vam kažem i da dobijem vaše mišljenje. Da li sam uopšte u pravu?

-Naravno, samo izvoli!

-Još dok sam radio diplomski rad na fakultetu, mnogo puta sam razmišljao o pronalaženju efikasnog rešenja za prevenciju šumskih požara. To je jedan projekat. Drugi bi mogao da bude i pronalaženje efikasnog rešenja za prevenciju uragana, a treći bi eventualno mogao da bude projekat čišćenja kanadskih reka sa izgradnjom nasipa oko reka i finalizacijom ovih u šetališta. Na taj način biće sprečeno izlivanje reka. Kao što znate, svi ovi projekti, ako budu uspešni, uštedeće milijarde dolara zemlji. Staro iskustvo pokazuje da svaku reku treba očistiti bar jednom u veku. Dok voda teče ona nosi pesak, grane drveća, svašta, što se taloži na dnu, rečno korito postaje pliće i vode se izlivaju, što izaziva poplave reka. Svi ovi događaji izazvaju ogromne štete, koje koštaju milijarde dolara. Šumski požari se dešavaju svake godine, dok uragani i rečne poplave često. Uragani su češći u Sjedinjenim Državama. Mi smo barem malo srećni što se uragana tiče.

Direktor je pažljivo saslušao Danijela, bez prekida, i dodao:

-Apsolutno se slažem sa tvojim idejama. One su odlične i možemo ih uzeti u obzir u bliskoj budućnosti, nakon što apliciramo preko vlade za finansiranje. Svakako ću to imati na umu. Za početak ćeš sarađivati sa našim vodećim inženjerima na postojećim projektima i tako proći kroz sve faze istraživanja i razvoja, poslovno vođenog istraživanja i njegove uspešne komercijalizacije.

Danijel je dobio svoj kjubikl sa kompjuterom i tako je prošao njegov prvi dan. U vreme kada su svi izlazili iz kancelarija, on je takođe izašao i otišao kući, pošto je njegov stan bio relativno blizu, na pješačkoj udaljenosti. Još uvek nije znao za linije gradskog autobusa, a kola nije hteo da vozi na maloj razdaljini.

Dolaskom kući prvo je sebi pripremio obrok, a to mu je bilo i prvi put u životu. Majka ga je naučila da kuva bar neka jednostavna jela. Posle sopstvenog obroka nazvao je Danijelu, pričajući joj o svom prvom danu na poslu, kao i o svom kuvanju. Dodao joj je:

- Definitivno si mi potrebna. -Udaću se za tebe čim završim fakultet., odgovorila mu je Danijela. -Zamoli mamu da te nauči da dobro kuvaš, pre nego što se udaš za mene. Nasmejala se i rekla: -Hoću, i volim te kao takvog.

Dve nedelje kasnije to je bio državni praznik, Dan zahvalnosti, kada svi zaposleni imaju dugački vikend, tri dana uključujući radne dane, subotu i nedelju. Danijel je kupio kartu za voz nekoliko dana unapred i otišao u Toronto. Stigavši u Toronto, na Union Station, odatle je uzeo voz podzemne železnice i nije otišao svojoj kući, prvo je otišao kod Jensena. Danijela ga je očekivala, a kada se pojavio na vratima skočila je i obesila mu se oko vrata. Nasmejala se kao zračak sunca. Ljubili su se, dok ih je njena mama Erika gledala kako su srećni. Kod njih se Danijel zadržao oko pola sata, dok se Danijela spremila, a onda su oboje otišli njegovoj kući. Kod kuće su mu bili oba roditelja i brat. Danijel im je ispričao kako je počeo, a ubrzo su on i Danijela izašli na romantičnu večeru. Kada su došli do stola, Danijela je još uvek sijala, osećajući se srećno. Prva rečenica Danielova bila je:

-Želim da budeš moja supruga. Zagrlila ga je i počela da ga ljubi. Zatim je odgovorila: -Osećam se sigurno sa tobom, pa želim i ja da budem tvoja žena.

Ta noć je bila romantična za oboje. Napolju je još uvek bilo relativno toplo vreme, a mesec je sijao i stvarao senke drveća na ulici. Jedan par je čekao na autobuskoj stanici, takođe grleći se i izgledajući srećno. Danijel i Danijela su takođe otišli do stanice metroa zagrljeni. Otišli su njenoj kući, gde su u to vreme sreli njenog oca Denisa. On je pitao Danijela kako je počeo na poslu i kako mu se sviđa Otava.

Dok je još imao slobodnog vremena, Danijel je zamolio Danijelu da sutradan dođe u njihovu kuću, pošto bi njegovi roditelji želeli da je vide, što je ona prihvatila. Njena mama Erika je dodala: -Možda ćemo oboje zajedno, ako nemate ništa protiv. – Nikako, odgovori Danijel, – Nema na čemu. Vidimo se sutra!

Dva dana provedena zajedno za voljene osobe bili su divni. Izuzetno su uživali obadvoje u tome, ali su im ti dani izgledali kratki. Kada je seo u voz za Otavu, Danijela je imala suze u očima i počele su da joj klizi niz lice. Mahala mu je i brisala lice. Voz se polako kretao i ona mu je ubrzo nestala iz vida.

Na univerzitetu je bila treća godina Biohemijskog fakulteta. Te godine je Danijela morala da putuje sama metroom, i uglavnom je bila tiha, obično čitajući knjigu, sedeći. Mnogo puta se dešavalo da sretne svoje drugarice iz godine Blanku i Elviru. Svaki put one bi pitale Danijelu kako je Danijel, sam u Otavi. Danijela je jako vredno učila, treća godina joj je bila najteža, a dosadu je želela da izbriše učenjem. Konačno, to se isplatilo, imala je najbolje ocene te godine, prosek (A=98%). Iskrena ljubav bila joj je najveći podsticaj. Za njene roditelje i Danijelu to je bio dokaz da ga ona zaista voli.

Dok je studirala, njen otac Denis se dogovorio sa prosperitetnim investitorima u gradu Kvebek da ih posete i pregovaraju o izgradnji kompleksa od nekoliko poslovnih zgrada sa privatnim stanovima u njemu. Kada je zakazao termin, pitao je Eriku i Danijelu da li bi njih dve htele da mu se pridruže i provedu nekoliko dana u Kvebek Sitiju, obilazeći ga. Obadve su to prihvatile i Danijela je dodala da će možda svratiti u Otavu, kada se vrate, da vidi Danijela. Denis je to prokomentarisao:

-Nemam ništa protiv. Onda moramo da krenemo iz Toronta u četvrtak rano ujutru. Moji sastanci će biti tog dana kasno popodne i u petak ujutro. U subotu obilazak grada, a uveče polazak za Otavu. Danijela je skočila, sva srećna, uz vrisak: -Biću sa svojim najdražim Danijelom.

-Da, dodao je njen otac, svi ćemo biti uz njega.

Danijela je odmah pozvala Danijela, saopštila mu da će doći da ga vide u subotu uveče, a njih dvoje će izaći uveče. Bila je srećna, srećna, najsrećnija.

Tokom razgledanja grada saznali su da je grad Kvebek, glavni grad Kvebek provincije, poznat kao kolevka francuske civilizacije na kontinentu, i ‘’Gibraltar u Americi’’, koji je osnovao istraživač Samjuel de Kamplain 1608. godine, a pretežno je naseljeno Francuzima.

Stari Kvebek Siti, pod zaštitom je UNESKO-a, prostire se na Gornjem i Donjem delu grada Kvebek Sitija i sadrži najstarije istorijske građevine u gradu. Donji deo grada, uz reku St. Lorens, je mesto prvobitnog naselja i dom izvanrednog zamka Frontenak. Gornji deo grada sagrađen je na liticama visokim 100 metara i sedište je Citadele, Abrahama Placea. Ovo područje je jedno od najpopularnijih istorijskih područja Kanade i dobro je razvijeno za turizam. Pored istorijskih lokaliteta, posetioci mogu tu takođe sresti umetnike koji izlažu svoja dela na Rue de Tresoru, zanimljive muzeje, uključujući ‘’Musee de la Civilisation’’, i sve vrste prodavnica i restorana.

Sa populacijom od oko 600 hiljada stanovnika, grad Kvebek Siti je drugi grad po broju stanovnika u provinciji Kvebek posle Montreala. Francuski istraživač i diplomata Samuel de Kamplain takođe je nazvan „Ocem Nove Francuske“ osnovao grad Kvebek Siti, koji se nalazi na raskrsnici reke St. Lorensa i reke St. Šarl. Ime grada potiče od Kebek, algonkinske reči koja znači „gde se reka sužava“. Tokom američke revolucije, trupe iz južnih kolonija pokušale su da „oslobode“ grad Kvebek Siti u bici za Kvebek, kako bi se Kanada pridružila Kontinentalnom kongresu i postala deo prvobitnih Sjedinjenih Američkih Država. Američki revolucionari su poraženi i to je rezultiralo podelom Britanske Severne Amerike na dva različita politička entiteta. Područje unutar 4,5 kilometara gradskih zidina UNESKO je 1985. proglasio svetskom baštinom. Masivni hotel ‘’Gateau Frontenak’’ dominira horizontom grada Kvebeka sa vrha Kep-Dijamanta. Ispred hotela Šateau Frontenak nalazi se šetalište Terrasse Dufferin duž ivice litice, sa koje se pruža slikovit pogled na reku St. Lorenc.

Danas više od 95 odsto stanovnika grada Kvebeka govori francuski, a trećina stanovništva govori i engleski i francuski.

Sa 84 metara visine i 46 metara širine, vodopadi Montmorensi, koji se nalaze između grada Boporta i Boašatela, 30 metara su viši od Nijagarinih vodopada. -Dobili smo pisanu listu važnih geografskih činjenica o Kvebek Sitiju u Kanadi, rekla je Danijela. Većina privrede se zasniva na transportu, turizmu, uslužnim delatnostima i odbrani. Veliki deo poslova u gradu ide takođe preko pokrajinske vlade pošto je Kvebek Siti glavni grad.

-Odseli smo u hotelu, dodala je Danijela.

Kada su stigli u Otavu i sreli Danijela, u njegovom stanu, Danijela mu je sve ispričala. Nakon što su popili piće, svi su izašli napolje u obližnji, lep restoran da večeraju. Roditelji, Erika i Denis, dozvolili su Danijeli da prenoći kod Danijela, dok su njih dvoje otišli u hotel. Denis i Erika su došli kod Danijela oko deset ujutru u nedelju, jednom izveli mlade na ručak i oko dva sata krenuli za Toronto.

Danijela i Danijel su imali sjajno veče i oboje su bili veoma srećni. Pričali su o svom braku nakon što ona završi fakultet. Na putu kući, Danijela je to ispričala svojoj mami Eriki, koja je bila srećna što je to čula.

POGLAVLjE 11

Bio je četvrtak ujutru oko 8.30 sati. Danijel je išao ulicom, na putu do posla, gledajući u svoj celularni telefon, kada je iznenada začuo neku viku. Pogledao je i video čoveka kako trči prema njemu, osvrćući se unazad. Da bi izbegao sudar sa njim, Danijel se nagnuo ulevo i ispružio desnu nogu ka čoveku koji je trčao. Čovek je zapeo preko Danijelove noge i pao je na lice, pošto je bio dosta visok. Torba koju je nosio odletela je daleko od njega. Danijel nije ni shvatio šta se dešava, i pomislio je da mu pomogne da ustane, kada je odjednom video da dva muškarca trče za njim i viču:

-Drži ga, drži ga!

Tada mu je Danijel skočio na leđa, kleknuo na njega i držao ga za ruke, ne dajući mu priliku da ustane. Kada su stigla druga dva muškarca, pomogli su Danijelu da zadrži čoveka na trotoaru. U međuvremenu je stigla TV ekipa i počeli su da snimaju scenu. Trenutak kasnije stigla je policija koja je tom muškarcu vezala lisice i odvela ga do svog automobila. Danijel je bio potpuno zbunjen onim što se dešavalo i nije znao šta je on uradio. Tada su ona dva muškarca koja su stigla da pomognu Danijelu davala intervju za TV govoreći da je čovek pljačkaš banke i da je opljačkao novac koji je u torbi koju je ispustio. Kada su TV osobe prišli Danijelu ističući njegovu hrabrost da napadne pljačkaša, Danijel zapravo nije znao da je taj čovek pljačkaš. Samo je čuo da ona dvojica vrište i zovu u pomoć, pa ga je srušio onako kako su oni, kao dečaci, to radili jedni drugima dok su bili mali. Nije ni shvatio da je time postao heroj.

Kada je stigao na posao, to je samo spomenuo nekolicini svojih kolega, ne iskazujući to kao važan događaj. U tom trenutku niko nije obraćao pažnju na to, i niko to nije širio kao vest.

Uveče je na važnim vestima SVS prikazano kao prevencija pljačke banke, a Danijel je proglašen za heroja. Sledećeg dana njegov direktor dr Edvard Kuk pozvao je celo svoje odeljenje i među svim zaposlenima čestitao Danijelu i nagradio ga sa nedelju dana plaćenog odsustva. Svi su aplaudirali i lično se rukovali sa Danijelom. Time je, kao relativno novi službenik, postao svima poznat.

Danijela ga je pozvala čim je čula vest, čestitala mu i rekla kako je ponosna na njega. I njeni roditelji su mu čestitali. Tada im je Danijel pomenuo da je nagrađen sa jednonedeljnim odmorom i da će doći kući za vikend koji dolazi. Zvali su i Danijelovi roditelji i čestitali mu. Njegova mama Una bila je uplašena, ali kako se sve završilo bezbedno, bila je ponosna. Njegov brat Akan je takođe bio ponosan na Danijela i izrazio je želju da ga uskoro vidi.

Kada je Danijel stigao u Toronto, čak je posetio i svoj fakultet hemijskog inženjerstva i bio je iznenađen što su svi bili obavešteni o njegovom događaju. Oni su takođe izrazili ponos na njega kao svog studenta. Najlepše vreme koje je Danijel proveo sa Danijelom bilo mu je najdraže. I ona je htela da ga pokaže svim prijateljima i druagaricama, kao heroja svog dečka.

Vrativši se kući u nedelju uveče, Danijel je pronašao poruku na svom kućnom telefonu. Direktor banke ga je zamolio da dođe na kratko, kada bude slobodan. Nekoliko dana kasnije, kada je banka radila do 19.00 časova. Danijel je navratio, prema terminu koji je zakazao prethodnog dana. Direktor banke g. Morison ga je obavestio da je pljačkaš banke uzeo 6.240.000 dolara, koje je Daniel spasio. Za njegovu hrabrost želeo je da nagradi Danijela sa 10% i zamolio ga je da prvo otvori svoj bankovni račun u njihovoj filijali.

-Gospodine Morison, rekao je Danijel, želim da vam se zahvalim na vašoj velikodušnosti, ali mislim da to ne zaslužujem. Ja sam nov u Otavi, i nedavno sam otvorio račun u drugoj ekspozituri, tako da mi iskreno ne treba. Zaposlen sam u dobroj firmi, sa dobrim primanjima, tako da mogu da snosim svoje troškove, a od detinjstva su mene i brata roditelji vaspitavali da ne uzimamo ništa što ne zarađujemo. Ovo što sam uradio je dužnost svakog građanina, ali ako osećate obavezu prema meni mogu vam preporučiti da je bolje dajte taj novac bolnici za bolesnu decu, ili nekom drugom kome je to iskreno potrebnije.

Direktor je ostao ćuteći. Ovakvu odluku mladog čoveka nije očekivao. On je samo još jednom čestitao i zahvalio Danijelu, dodajući da su ga roditelji veoma lepo vaspitali. Rukovali su se, a Danijel je potom otišao u svoj stan.

Sledećeg dana ponovo se pojavila vest, sa dodatnim informacijama o slučaju pljačke banke, da su umešana dvojica pljačkaša banke, jedan koji je pljačkao novac iz banke, koga je Danijel oborio, a drugi koji je čekao u autu sa otvorenim vratima. Kada je onaj u autu video šta se dogodilo, pobegao je. Vest je takođe informisala i o Danijelovoj odluci da ne uzme bankovnu nagradu.

Dani su prolazili svi u dobrom redu, Danijel je redovno bio u kontaktu sa roditeljima i devojkom Danijelom. Zima u Otavi je bila oštra, sa puno snega, ponegde čak i sa ledenom kišom i hladnim vetrovima. Svi na ulicama su nosili tople kapute ili vindjakne sa krznom i rukavice. Čak i kada je bilo sunčano, bilo je veoma hladno. Temperatura hlađenja vetrom je, pored redovne, izračunavana i iskazivana u vestima, kao vindčil. Globalno zagrevanje je potpuno uništilo uobičajenu klimu. Česte poplave, zimska nevremena, topla leta sa sušama i uništeni poljoprivredni usevi. Čak su i uragani ili po spisku veoma jaki vetrovi duvali, oštetivši mnogo različitih stvari svuda. Ulični šetači su išli svi pognutih glava.

Neposredno pred božićne praznike Danijela je stigla u Otavu, da zajedno sa svojim dečkom Danijelom provede Novu 2035. godinu. Pre toga je naučila da kuva i donela je mnogo recepata kako bi to uradila za njih dvoje i dokazala Danijelu da je spremna da se uda. Stigla je ‘’Porter’’ avio-letom i Danijel ju je sačekao na aerodromu. Otišli su do njegovog stana i usput ka kući kupili su dosta hrane. Kod kuće su se prvo ljubili i grlili neograničeno vreme. Posle lagane večere, koju je ona pripremila, otišli su u krevet uživajući u ljubavi. Oboje su uživali u svojim telima, dok su vodili ljubav, neograničeno vreme pre nego što su zaspali. Ljubio ju je po celom telu. Koža joj je sijala kao uglačani mermer i mirisala je na jasmin iz svake pore. Čak i rano ujutru probudili su se i nastavili ponovo da se vole, čvrsto grleći jedno drugo. Želeli su da se to nikada ne završi. Nisu hteli da ustanu, sve dok nisu ogladnjeli. Oboje su se pobrinuli da ona ne zatrudni, pre nego što budu spremni da se venčaju. Kada su konačno ustali, Danijela je napravila doručak, a nakon toga su gledali TV vesti, interesantne uglavnom zbog vremenske prognoze.

Za Badnje veče nisu imali posetilaca, želeli su da budu sami, da uživaju jedno u drugome. Bili su mladi, zdravi, puni energije i željno su nedostajali jedno drugom. Dane između Božića i Nove godine provodili su na koncertima i u pozorištu. Posetili su i neke izložbe u Narodnoj galeriji, koje je Danijel želeo da pokaže svom dragom gostu.

Spremajući se za doček Nove godine nakon što se Danijela obukla u dugačkoj haljini i mantilu, razmenili su poklone koje su pripremili jedno za drugo. Danijel joj je poklonio dijamantski prsten, u znak veridbe, a Danijela mu je donela švajcarski ručni sat. Poljubili su se, grleći se čvrsto međusobno. Danijela je bila najsrećnija u životu. Vrištala je veoma glasno. Danijel joj je rekao: - Verim te, ali ćemo se venčati kada završiš fakultet. To je bio naš plan od početka i moramo ga slediti. To je tvoje i moje dobro. To je za našu budućnost. Poljubila ga je i rekla: -Volim te!

Proslavu Nove godine imali su u restoranu zajedno sa Danijelovim kolegama iz Nacionalnog istraživačkog saveta. Atmosfera je bila veoma lepa, veselje je trajalo do zore, uz dobru muziku se igralo i uživalo uz dobru hranu i pića. Danijel je upoznao Danijelu sa svim svojim kolegama, dečacima i devojčicama. Svi zajedno kao u veselom društvu su veoma uživali, izražavajući jedni drugima najlepše želje tokom dolazeće Nove godine. A kada je sunce izašlo, otišli su svako svojim kućama, pomalo umorni, ali srećni.

Još jedan dan posle Nove godine proveli su zajedno i onda je došlo vreme da se ona vrati kući. Kada su seli u auto, na putu do aerodroma duvao je jak vetar i počela je hladna kiša. Hladnoća je išla pravo do kostiju. Ali bili su dobro obučeni i morali su da stignu na vreme. Na aerodromu su informacije bile za kašnjenje leta oko pola sata, po redovnom vremenu. To im je dalo vremena da budu još malo duže zajedno, što im je godilo, naprotiv, uopšte im nije smetalo. Dok je Danijela ulazila u avion Danijel joj je bez prestanka mahao i na poslednji pogled poslao joj poljubac rukom.

Dolaskom kući Danijela je razgovarala sa mamom, a sledećeg dana otišla na univerzitet, nastavljajući učenje. Mama i tata bili su zadovoljni njenim informacijama o vremenu sprovedenom sa dečkom, i poklonom koji je od njega dobila. Na fakultetu je svojim koleginicama Blanki i Elviri pokazala prsten, a obe su joj čestile i volele je, poželevši joj sreću u braku. Drugi semestar treće godine zahtevao je naporan rad, ali ga je završila sa najboljim uspehom. Svoj dobar uspeh smatrala je poklonom Danijelu i svojim roditeljima.

Kada se Danijel javio u Nacionalnom istraživačkom savetu, njegov direktor dr Edvard Kuk ga je pozvao u svoju kancelariju, da ga obaveštava da je imao priliku da upozna ljude iz vlade i govori o predlogu za projekat Danijela. Da bi istraživali metode prevencije šumskih požara, spremni su da to finansiraju. Što se uragana tiče, direktor je napomenuo da je mišljenje vlade da je to više američki problem, pa će im to preporučiti. Šanse su samo da NRC može da učestvuje u saradnji sa Amerikancima. I, na kraju, što se tiče čišćenja reka radi prevencije poplava, objasnio je da je to projekat kojim se bave privatne kompanije. „Njima možemo pomoći samo dobrim inženjerskim savetima, dodao je direktor.

Pre nego što je dozvolio Danijelu da napusti svoju kancelariju, direktor Kuk ga je pitao:

-Da li biste bili zainteresovani da se pridružite na konferenciji u Sent Džonsu u maju? Svakako, odgovori Danijel. – O čemu će tačno biti konferencija i u koje datume? – Obavestiću te za nekoliko dana, kada će biti urađen ceo plan!

-OK. Onda, videću. Hvala vam. – Hvala Danijele, vidimo se uskoro.

Krajem predposlednje nedelje u martu direktor je Danijela obavestio o temama na konferencijama i dodao: -Spremite se za 18. maj, karta će biti kupljena, sekretarica će vas zvati na vreme.

Njih petorica su, svi zajedno, otputovali. Direktor, Danijel, dva rukovodioca istraživanja iz odeljenja i još jedan mlađi saradnik, kao i sam Danijel, koji je učestvovao u istraživanju i pokazao dobre rezultate. Leteli su iz Otave za St. Džons, stigavši tamo oko pet podne. Nakon što su uzeli sobe u hotelu, otišli su u kratku šetnju, malo upoznajući grad.

U slobodno vreme, posle časova konferencije, Danijel je sa svojim mlađim kolegom otišao u lokalni muzej, gde je dobio mnogo informacija o gradu.

St. Džons je glavni i najveći grad u Njufaundlendu i Labradoru. St. Džons je osnovan kao grad 1888. godine, ali su ga neki smatrali najstarijim gradom u Severnoj Americi koji su osnovali Englezi. Nalazi se na istočnom delu poluostrva Avalon na ostrvu Njufaundlend. Sa populacijom od preko 220.000, metropolitansko područje St. Džons je drugo po veličini gradsko područje u Atlantik Kanadi posle Halifaksa. To je jedna od deset najboljih destinacija Okeanskog Istoka, prema časopisu National Geografik.

St. Džons je najstariji grad u Severnoj Americi. A Vater Street u St. Džonsu je najstarija ulica u Severnoj Americi. Džon Kabot je bio prvi istraživač koji je uplovio u luku St. Džons 24. juna 1497. godine. Prvo stalno prebivalište osnovano je 1528. godine U St. Džonsu, skoro 97% stanovništva bilo je engleskog porekla, prema statistici svog maternjeg jezika. Samo 0,4% francuskog, prema maternjem jeziku. Područje metroa St. Džonsa je pretežno poslovanje sa sirovom naftom na moru i čini oko 50% bruto domaćeg proizvoda provincije.

Memorijalni univerzitet je najveći univerzitet u atlantskom regionu sa 18.000 redovnih i vanrednih studenata koji pohađaju. U ulici Džordž u St. Džonsu ima više pabova po kvadratnom metru nego bilo gde drugde u Kanadi. Za najbolju tradicionalnu hranu Kendis Volš, meštanka, predlaže da probate Velma u ulici Vater. Njufaundlend i Labrador je provincija mirnih mesta, gde, uprkos vašim najboljim planovima, šta želite da radite i gde želite da to uradite pre nego što stignete. Glavni grad Njufaundlenda zauzima spektakularno mesto u jednoj od najboljih prirodnih luka na svetu. Ulazeći kroz "Uskos", 200 metara širok prolaz okružen liticama, luka se širi u zaštićeni basen.

Grad je neosporno najstariji „evropski“ grad u Severnoj Americi, a od oko 1500. godine luka je korišćena kao baza za ribarska plovila iz raznih zemalja. Nacionalno istorijsko mesto Signal Hill nalazi se na stenovitom brdu na ušću luke i pruža fantastičan pogled na Atlantski okean. Ovde je Guljelmo Markoni poslao prvi transatlantski bežični signal 12. decembra 1901. godine preko Atlantika.

Danijelova namera je bila da upozna čitaoce i svoje kolege sa činjenicom da je pravi otac bežičnog prenosa bio Nikola Tesla.

Rekao je: -Molim vas da pročitate knjigu Marka J. Seifera, Čarobnjak, Život i vremena Nikole Tesle – Biografija genija, koju preporučuje Američka akademija savremenih nauka. Poznato je da je Nikola Tesla podneo patentne prijave broj 645576 i 649621 za osnovni radio, 2. septembra 1897. godine i one su mu odobrene 1900. godine, Markonijeva prijava broj 763772 od 10. novembra 1900. godine je odbijena. Pored toga i Tesline tužbe za ograničeno patentno pravo, Markoni je 1911. dobio Nobelovu nagradu. Odluka Vrhovnog suda SAD, slučaj br. 6369 od 21. juna 1943. je bila da je Markonijev patent nevažeći i da je favorizovan Teslin patent koji je imao prioritet. Nažalost, za samog Teslu, sudska odluka je bila prekasna. Tesla je umro pet meseci pre toga, 7. januara 1943. (Ovo pročitajte u najnovijoj knjizi Margaret Čejni – Nikola Tesla Majstor munja). Tesla je znao da je Markonijevo dostignuće bilo zasnovano na upotrebi njegovogih kalemova, oscilatora i opšteg dizajna koji je on saopštio na predavanju u klubu inženjera i tehničara, godinama ranije.

Dramatične litice i dva svetionika označavaju Kejp Spir kao najistočniju tačku u Severnoj Americi, koja se nalazi jugoistočno od St. Džonsa. Ovde ljudi vole da gledaju izlazak sunca sa litica. Sa svojim brojnim restoranima i terasama, Džordž ulica je popularno mesto za sastanke u centru grada u St. Džonsu. Uveče, ulica Džordž je zatvorena za saobraćaj, što je čini prijatnom i živahnom zonom za šetnju. Bez obzira na godišnje doba, grad St. Džons je središte aktivnosti, inovacija i kulture. Uz mnoštvo godišnjih događaja i festivala, jedinstvene atrakcije, zemlju i morske pejzaže koji oduzimaju dah, ima ponešto za svakoga. Banerman park je urbani park u Viktorijinskom stilu koji se nalazi u istorijskom centru St. Džonsa i sadrži javni bazen, igralište i mnoge velike otvorene travnate površine. Botanička bašta Memorijalnog univerziteta nalazi se u blizini srca St. Džonsa. Sada, u najbližoj udaljenosti od St. Džonsa, nalaze se ogromna otkrića nafte i prirodnog gasa, gde se sa platforme Hibernija vidi aleja ledenih bregova, stara preko 10.000 godina. Kitovi u ovim vodama igraju svoju igru, a hiljade ptica se gnezde po okolnim šumama. Privreda lokalnog stanovništva je pretežno ribarska, a njihova gastronomija se uglavnom zasniva na ribi i mesu divljih životinja.

Hibernija je naftno polje u severnom Atlantskom okeanu, otprilike 315 kilometara istočno-jugoistočno od St. Džonsa, Njufaundlend, Kanada, u 80 m duboke vode. Proizvodna platforma Hibernia je najveća svetska naftna platforma i sastoji se od 37.000 t integrisanog gornjeg objekta montiranog na gravitacionoj baznoj strukturi od 600.000 t.

Na povratku u Otavu, Danijelov kolega Džon Puškin obavestio je ostale šta su naučili, a samo je direktor Kuk znao za Teslino otkriće i Markonijevu prevaru, za koju je čak dobio Nobelovu nagradu 1911. godine.

Nastaviće se

PODELITE OVAJ TEKST NA: