ŠKRIPA USPOMENA
Baki
Ušla sam u sobu mirisa perjanih jastuka i zlatnih dunja, koje su sa ormara mamile uzdahe sećanja. Na malenom stolu u napukloj porcelanskoj vazi je spavao stručak đurđevka, osušen ali mirišljav, s tragom beline na smežuranim zvončićima.
Na zidu ikona Svetog Jovana, a povrh nje istkani beli peškir, sitnim vezom optočen. Ispod ikone bosiljak i kandilo. Na drugom zidu venčana slika, rukom naslikana, fotomontaža bakine i dedine slike. Deda je na slici iz mlađih dana i sitniji.
Brodski pod premazan oker farbom, škripom odgovara na svaki moj korak kao prigušeni jecaj. Krpare na podu pokupile miris dunja, bosiljka i đurđevka. U većem delu sobe starinski bračni krevet, uredno zategnut, sa sivo-roze prekrivačem preko jastuka, perina i vunenih jorgana. Sa obe strane kreveta do poda se spušta beli, vezeni uštirkani čaršav. Na Đurđevdan smo ovaj krevet kitili jorgovanom, kao i prozore kuće. Tad bi svu decu na stočiću čekala činija medenih bombona koje su na omotu imale nacrtanu pčelu i saće zlatne boje. Baka je te bombone zvala bombone od pčele. Verovali smo da ih je stvarno pčela donosila za nas i to uvek tačno onoliko koliko nas je bilo.
Baka je imala dugu, sedu kosu koju je plela u pletenicu, a nju savijala u punđu. Uvek sam se pitala zašto čuva toliku kosu, kad se ispod marame ni ne vidi. Jednom sam je pitala i ona mi je odgovorila da je velika sramota kad se kosa odseče. Tada mi to nije bilo jasno, ali sam kasnije saznala da su nekada važila takva pravila.
U ormaru uredno složena njena odeća i torbica za crkvu. Na polici u sobi kutija u kojoj su se čuvale razglednice i čestitke koje su ukućani dobijali. Razglednice sam često gledala i zamišljala kako ću i ja jednom primiti čestitku i pismo. Volela sam da čitam te srdačne poruke ispisane krasnopisom, kao i da gledam markice na njima.
Ispod stola je stajala kutija sa gurabijama, posutim belim prah šećerom. Gurabije su imale raznovrsne oblike, filovane pekmezom ili prazne. Bile su između redova prekrivene papirom, koji je tako jako šuštao. Kada bi krišom hteo da uzmeš jedan kolačić, pomislio bi da svi na svetu čuju. Tako bi one dugo ostajale u kutiji i postajale sve mekše i lepše.
U sobi je bila i polica s fiokama. Tri ručke na kojima su visile lutkice od svilenog konca. U fiokama je baka čuvala kartončiće kutija od lekova i makazice. Kada bi baki trebali novi lekovi, ona bi poslala mene sa tim kartončićima kod lekara, da ih nabavim umesto nje. Želela je da bar jedno unuče izuči za lekara, kako ne bi morala nikada ići.
Iza vrata je stajala pletena korpa za hleb. Pored drveni sanduk u kojem je čuvala dedino odelo, slike i pisma. To je bila škrinja uspomena.
Koraknula sam, škripa poda me prenu. Tog časa mi se učinilo da je došla baka da me ponudi medenim bombonama.
