SAM-U-RAJU (NISI)
Pod svetlom škrtim, zamišljen i ćutljiv
Suvišne su reči dok svečani ritam bubnji
Metanoja. Slika zemna se muti
Mač raste u levoj i u desnoj ruci
Bodež za pojasom. Mir Božji u duši
Nije sam u raju onaj koji verno služi
Istom Gospodaru kao zajednica suštih
Sedam čistovetnih, oko kojih zlobno kruži
Sedam krvi žednih zveri čeljusti kužnih
Kost topi taj dah, srce ledi njihov urlik
Ne čekju Čas koji svetu će da sudi
Bez upozorenja i milosti kreće juriš
Pohlepan na skromnog, na pravednog proždrljiv
Gnevan hrabrog, dok gord vernog ruši
Požuda ljubav kao zavist mudrost muči
Lenjost upornu nadu pod težinom mrtvom guši
I deluje da tama otpor slama svakoj luči
A zapravo grafit u dijamant se brusi
Pod pritiskom, dok uči, sija sjaj nedokučiv
Duh podiže prah pesmom o poraženoj smrti
Da li tonem u san ili zaista se budim?
Svakako legenda sam - razum svesno gubim
U neprestanoj borbi da postanemo ljudi
Šta ne može da bude biram svojski da se trudim
MESTO
To divno Mesto nije ovde sada mesto
nego više kao nešto čemu stremim, ne baš svesno
izvor osmeha i suza i za lepo i teško
rodna kuća nadahnuća koje krunišemo pesmom
Čovek slobodna ličnost, stvoren ispunjen suštinom
al u potrazi za smislom na to Mesto svak je išo
Vreme kišno i sivo, na dan borbe za život
al’ u povratku s tog Mesta u glavi sve je tako mirno
Sunce kroz krošnje, cveće šareno mirisno
ptica cvrkut, korak lak ko da nije asfalt ispod
svesno osećanje čisto - tri nivoa jedinstvo...
Projavljuje se Mesto u dimenziji gde mi smo
Ključ nije navika, algoritam, formula
magija, alhemija... nekakav niz brojeva
niti išta uhvatljivo pojmovima naučnim
Mesto se igra izvan dometa razumnih
*
Teška mi je borba. Brine me sloboda
Od tolike odgovornosti mi navru graške znoja
Neprijatelj je moćan. Ne vidim mu kraj stroja
Panov zvuk širi stud. Šav para paranoja
Digitalni konstrukt nudi lagodu uz popust
Mogu biti šta hoću, kad hoću, kako hoću
Dokle god mu je energije u beskonačnom kolu
Bagatenla cena: odanost njegovom tvorcu
Što uvlačio bih kožu u odeću skromnu,
jeo bezukusnu smolu, pio prerađenu vodu
bez prestanka i ćara glavu stavljao u torbu
kad za samo jedan izbor drugi imaću na stolu
prava brda đakonija i reku alkoholonu
uz razuzdanu svetinu, orgijanju sklonu
bez stega morala...ako fizički i klonu
klima će po celom dvoru da nam emituje drogu
Zašto da se krpi barka za prostranstva tamna strašna
Kada mogo bih da jezdim iznad pravoga spektakla
Džungli čelika i stakla, mora neonskog sjaja
Koje pokorena priroda hrani, bezopasna
I da kao robo pčela ravno zujim tokom leta
Od virtuelnog cveta do virtuelnog cveta
Sisam digitalni nektar. I preko celog sveta
Širim savršenu smrt jer bi život bio greška
Borba bila bi teška, sloboda još teža
Čojstvo je odgovornost - junaštvu smer i mera
Koji smor kad te Bog stvori ko čoveka
Mesto lepo kao kod veštog programera
