BISER OD ZVEZDA
Pravim ti biser od zvezda
i cveća što ne možʹ da svene,
čarobna krila od sunca,
kosu od nebeske pene.
Pa ću kroz pučinu noći,
osvetljen nitima lune
da ti ulepšam čelo
poljupcem zvezdane krune.
Na prstima odlazim tiho
da te uplašio ne biʹ,
kad se probudiš da se upali
zvezdano nebo u tebi.
PESNIK DETE
Pišu da sam postʹo pesnik
kojeg deca mnogo vole,
a, ja stojim kao dečak
zbunjen ispred svoje škole.
Tako vreme brzo prođe,
htedoh dečak biti dovek,
alʹ me život smrsi, zbrzi,
preko noći postah čovek.
Pišu mnogo da nastupam,
na naslovnoj gledam sliku,
a, ja stojim kʹo uplašen
kraj zbornice u hodniku.
Još mi duša školu traži,
želja mi kʹo vera jaka,
alʹ me život preobrazi
u čoveka iz dečaka.
Pišu, novu sliku sveta
da pesmama stvaram svojim,
a ja drhtav i uplašen
u učionici svojoj stojim.
Čujem šapat, ne verujem,
u glavi mi misli trista,
vidim Acu, Olju, Nadu,
celi razred iz detinjstva.
Okrećem se, suzu brišem,
misli mi u prošlost lete,
pa se smešim i prihvatam
da sam samo pesnik-dete.
Deca skaču, potpis traže,
guraju se, alʹ bez zlosti,
ja ih grlim i osećam
sve drugare iz mladosti.
IZVRNUTA SLIKA
Pozvali su slikarʹ Miju
na slikarsku koloniju,
ali vreme Miju zeza,
ima mnogo obaveza.
Sad planove neke kuje,
jer želi da učestvuje.
Pošto Mijo živi dalje,
on će sliku da pošalje.
A, slikari, akademci,
Francuzi, Poljaci, Nemci...
Pojurili velegradu
da slikaju za nagradu.
Stručni žiri će od reda
dobro slike da pregleda
i na kraju, dobro zna se,
pobednika da proglase.
Slike lepe i bez mana
merkali su sa svih strana.
Stručnjaci su oštri bili,
pobednika proglasili.
Svi od reda hvalu nude,
al’ se jednoj stvari čude.
Pobednička visi slika,
ali nema pobednika.
Ocena je svaka jaka,
sve je stručnjak do stručnjaka.
Razgovore vode jasne,
lepu sliku da objasne.
Izbečio narod oči
kad Mijo u salu kroči.
Žiri ga za rukav vuče
nagradu mu da uruče.
Čudno Mijo sliku gleda,
zbunjenost mu mira ne da.
Sve ga ovo na bes mami
pa ljutito zagalami:
„Ućutite kritičari,
pobedničke neću značke,
koji ludak moju sliku
okrenu naopačke!“
