KASNO JE
Kasno je sada za sve naše snove,
Zajedničke staze i izazove nove.
Kasno je, a vreme prolazi i teče,
I u meni čežnje sve glasnije ječe.
Ono što je bilo, vratiti se neće,
Iako nada u novi pohod kreće!
Duboki uzdisaj na jastuku osta,
Jer prizvasmo nezvanog gosta;
Boli, koje moju dušu i telo osvojiše,
I dva srca, uz reku suza, odvojiše!
Kasno je. Čak, i za ove prazne reči,
Jer su neki drugi tebi draži i preči!
Kasno je, ali ostaćeš večno u meni,
Kao u plavim morima, so i grebeni!
TAKO MALO TREBA
Tako nam malo treba za sreću
Onu istinsku, i od sunca veću
Tako malo nedostaje za radost
Koja produžava život i mladost
Samo korak jedan za čistu ljubav
Široku i veliku, kao što je Dunav
Najmanje za širok i vedar osmeh
Jer imati ga nikada nije bio greh
Tako malo, a tako mnogo i daleko
Za neke nemoguće i predaleko
Da bar pokušaju, makar jedanput
Na jedan jedini dan, čas ili minut!
DUŠA
Poput najlepšeg anđela, tvoja duša leti;
Na visinama, ka nebu, iznad samih oblaka.
Čak i preko mora, okeana, pustinja i goleti,
Nakon svih tvojih poraza, pobeda i bitaka.
Iako je telo umorno, duša je uvek radosna,
I ništa je u namerama pokolebati ne može.
U tom svom letu, ona je nimalo zla i pakosna,
Dok se njena putovanja neprestano množe!
Iako je biće usporilo, duša ubrzava svoj hod;
Ona ne poznaje klonuće i uvek stremi ka sreći.
Čak i kada napusti telo i ovozemaljski brod,
Raduje se novom letu, većim plamenom, goreći!
U svojoj besmrtnosti, ona zauvek ostaje večna,
Jer, poput jave i sna, sve dođe i, najzad, prođe.
Ali, ne i duša. Ona ista, bezgranična i čelična -
Utkana u ove zvezde, plavo nebo i nebeske lađe!
