POTOMAK PETRA PANA

Ko si? Šta si?

Pomislih da ti si ja

Pomislih da ja sam ti

I čini mi se

Mora da je tako

Ja sam ona musava devojčica što je

Obučena u najfinije košuljice i

Bele pletene čarape sa karnerima

Uprljala kolena svaki put kada mama kupi nove, da bi videla život mrava

I kući odnela poneki žir

Ili maslačak

Ja sam ono glasno mirno dete

Željno sve pažnje ovog neba

Da dokaže koliko te voli svete

Ja sam ono glasno mirno dete

Ja sam dama koja može otpevati

Kontra oktavu i odlična pratnja muškom rodu

Ja sam mislila; devojčice brže odrastu

I ostala sam musava princeza

Koja lutkama lomi glave samo da bi videla kako se lutke popravljaju

Ja sam bila majstor

Kvariša...

Sada sam majstor svega što sam i kvarila i popravljala dok sam bila musava

Ja sam propali frizer i dizajner

Ja sam mislila; život traje dok ne umreš

No, koliko se nastavlja tek kad te nema

Tek se tad za tebe i čuje

Ja sam mislila; treba žaliti pokojne

Odlaze sa ovog sveta

No, oni su ustvari spašeni bede

I treba im pevati da im bude lepše

Ja sam velika jedna suza

Mene su učili da budem logična

I pretvorili me u čudo da me niko ne razume

Ja sam ono glasno mirno dete

Dovedena u šestougao od košene trave

Gde sve ptice lete naopačke

Gde ta kiša prema nebu pada

Gde se osmeh vidi, al' ne čuje

Netremice gledala sam mrave

Mi smo samo jedna kap te kiše

A mislimo dotakli smo sunce

Mi smo jedno ništa za te mrave

Dok dišemo suvo i nečujno

Dok dišemo sebe

Treba udisati neke druge ljude

Pronaći sebi brata po udahu

I disati živo

I disati život

Ja sam znala da je sreća veća

Kad se deli

Ali treba znati podeliti ono što je tvoje samo

Ja sam mislila; nek se spoje svi osmesi sveta

Možda se novorođenče osmehne,

A ne zaplače

Možda umremo nasmejani, a ne krhki

Bledi

Možda ću sresti nekog sretnog

A da nije lud

Ja sam mislila, a nije baš tako

Ja sam ona musava princeza

Želela sam dve karte za raj

Pa mi rekli da raj ne postoji

To mi rekli oni slepi vernici

Ja sam htela da ostanem dete

Da nađem svog kapetana

I da ga pobedim na brodu

Pa makar i sama

Sanjala sam jednog Petra Pana

Sanjala sam neke bele konje

Nekud idu

A ne znaju kud

I kako me vode

Negde do slobode

Ja sam mislila; mogu im verovati

Ali nisam mogla

Ja sam dete, da te volim svete

Ja sam htela da oživim drvo

Ja sam htela da dubim na rosi

Ja sam htela da sakupim kišu da okupam štenad

Ja sam htela da usvojim svoju rođenu sestru

Ja sam htela oca, onog pravog

Ja sam htela život, kakav nemam

Život kakav i ne može biti

Ja sam bila potomak svih lepih

Na putu do sreće susrela sam sebe

Pa se pitam

Kol'ko košta suza preko litar

Ja sam mislila;

A bolje da nisam.

 

PONEKAD POŽELIM

Ponekad poželim

Da vreme stane

Da provirim u budućnost

Da znam šta me tamo čeka

I kada dolazi poslednji krug pakla

Onda poželim

Da me nema

Jer, koža mi postaje tesna,

Ram mi ne odgovara

Ni pejzaž, ni okolina

I sve češće mi se čini

Da se neko mudro igra

Sa mojom vudu lutkom

Onda poželim

Da me nema

Jer bol ponekad ne mogu da izdržim

Ne pomažu tu ni suze više

Moji Anđeli čuvari kao da negde piju kafu

I divane se

Ne mareći za mene

Onda poželim

Da pobegnem

Od sveta

Ponekad i od sebe same

Koliko mi vilica trne

Ne mogu više ni da se nasmejem

Pa poželim

Da me nema

Čini mi se, sve bi bilo lakše

ŠUM NA SRCU

Ti si moj Petar Pan

Izgubljen u sebi samome

Ti si moja obožavana luda

Ti si kao kula od peska

Od sitnih grehova skrojen

Ti si miris moje prve

Jutarnje kafe

Moj oldtajmer

Bačen u moderno doba

I moja molitva

Pred spavanje

Ti si moj uvod

I završetak

Ti si glavni junak svih mojih

Bajki i propasti

Ti si moje drugo ja

Ti si moj šum na srcu

I moj med za usne

Ti si moja odvezana pertla

O koju se uvek sapletem

I ona druga, vezana u čvor

Ti si moj duboki tužni uzdah

I najiskreniji smešak

Ti si moja omiljena fotografija

Najlepši pejzaž ikada viđen

I moja boja okeana

Ti si moje najdraže piće

Na svirci, subotom uveče

Ti si moja čežnja

I moj odraz u ogledalu

Moj pepeo i žar

Moj bol i suza i greh

Ti si moj Crni Lepotan

Obeležen Bellom

Ti si moja dobra strana

I moja kočija od bundeve

Ti si moj Sankt Peterburg

I moja mlečna čokolada

Ti si moje najdraže ludilo

Moj urlik posle ponoći i vapaj

Ti si moja divna prošlost

Moje popodne i moje veče

Ti si moja hronična bolest

Moj šum na srcu

Moja aritmija

Moj najveći bol

I još veća radost

Ti si moje drugo ja.

PODELITE OVAJ TEKST NA: