BIOGRAFIJA
Na rođenju su mi prišili ime.
Pa ga tako nosim svuda kao modni detalj.
Tako ću i u vaše oči da uđem, kao Jovan Stanišić.
Rođen 08 Avgusta, 92’ godine, u Beogradu.
Živim, radim i pišem u Staroj Pazovi,
Pisanjem se bavim od svoje 18-e godine.
Prvu napisanu pesmu sam posvetio majci.
Učestvovao na književnim večerima,
kao i na izložbi slikarke Milice Nikolčić,
gde smo uspostavili vezu između slika i pesama.
Objavljivane su mi pesme u lokalnim časopisima.
Trenutno brojim do 700 napisanih, ali neobjavljenih pesama,
kojima želim u budućnosti da ukrasim zbirke.
KrkArt
JEDNOM ĆU POSTATI TVOJA TIŠINA
Otkriću ti tajnu.
Trebalo mi je sa nekim da ćutim.
Trebalo mi je parče nečije tišine.
Reči su proste za nas.
Previše jasne za nas.
Trebalo nam je nešto neotpakovano.
Jednom ćeš me opisati ćutanjem.
Jednom ćes me zavoleti ćutanjem.
Jednom ću postati tvoja tišina.
Otkriću ti nešto:
U svakom početku
tinja žar predhodnog kraja.
Na svakom kraju
gore vatre istog pocetka.
Jedino ta borba krajeva i
početaka nema kraj.
Jedine istinske fotografije života,
uslikale su naše oči.
Jedini istinski ramovi
bili su prozori.
KrkArt
ĆALETOVA
Ne brini pače moje,
ne brini, nemoj biti tužan.
Pa to je samo starost.
I ove bore koje sam zgužvao
tokom ovog života,
mislim da su više
od namrgodjenosti
na nepotrebne stvari,
nego od umora.
Baš tako,
kao što se i ti mrštiš.
Pa se za neke stvari
nekoliko puta krstiš.
I ne veruješ.
Ne veruješ nikome.
Ljutiš se, pa se duriš.
Pa ne pričas sa mnom.
Sav od nervoze curiš.
A i šta sam ja to pa radio.
Nisam kopao baštu.
Nisam zidao kuću,
kao moj stari.
Samo sam čeprkao oko par stvari.
Pisao sam pesme,
za tvoju mamu.
Za tebe.
I mnogo sanjao.
Nadam se da i to negde stoji.
Čisto da se kaže
da je nešto i od mene ostalo.
Od mene,
kome kosa pršti od pepela.
Od mene ovakvog,
prosutog po vama.
Po tebi, mrgude.
Ti za takav život nisi,
da tumaraš ulicom bednom.
Tu, gde prsti smrde na cigare.
Gde razum trne od alkohola.
Pokušaj da poletiš,
al' ne zaboravi
onaj osećaj tla pod nogama.
Znaj da treba posle i da sletiš.
Ne brini, nije sramota,
go se do dobrote skini,
al' pazi, tvojim sokakom ko gazi.
Nemoj da te brinu moji rođendani.
Kad si mator,
sve manje njih dolazi pod taj šator.
Kakav bi ti sin bio,
kad ne bi na po koji zaboravio.
Radoznalo snio.
Sve nestašluke skrio.
Pa po nešto rasturio i pokvario.
Ako te ikad kaznim,
nekim ludorijama raznim.
Znaj, to te samo lošeg praznim.
Ti ćeš da se ljutiš,
da mi nešto mutiš.
Al nemoj biti tužan,
i nemoj biti besan,
ti si sav od ljubavi klesan.
KrkArt
