detalj slike: KRK Art dizajn

Egzorcizam

Sećam se drveta za vešanje

ogoljenog bez kore i usamljenog.

Munje iznad njega što zacrveni nebo.

Nigde oko mene nema gremlina

a osećam prisustvo zveri.

Duša je moja spokojna.

Na mom krštenju

kum me nije držao u naručju.

Jeziva hladnoća je nadirala iz zidova Hrama.

Sveštenik je pričao svoje

uzevši mi uzorke kose.

Ja sam se trudio da upijem Duh Sveti

a osećao sam prisustvo zveri.

Duša je moja spokojna.

Iz jame su me prizivali jauci mrtvih

koje niko drugi čuo nije,

vapaj prijatelja iz prošlosti.

Krv se meni nikad nije ledila.

Trudio sam se biti na pravdi Boga

a osećao sam prisustvo zveri.

Duša je moja spokojna.

Gospod Hristos je pobedio smrt.

Ja se trudim da pobedim sebe.

Da li sam ja besmrtan?

Da li sam ja Bog?

Ili samo Boga zazivam u pomoć?

Osećam nemoć zveri.

Duša je moja spokojna.

Monte Zion

Poglavlje Trojedinjene jeresi

Božije lice

kao apokalipsa u glavi, vedri i oblači.

Tmuran dah isparava iz mene.

Morbidno je jezero slave

sa ribama što učmalo plove

kidajući zlatne mreže požude.

Sirenama otpada krljušt nevinosti,

glas im je kao kreket žaba.

Pijavice umiru od njihove krvi.

Metamorfoza bljuvotina i gađenja.

Lik Božji uzalud grmi tišinom.

Tražim ga u ćelijama sećanja,

to nije lik uklinjen na krst.

To je Sveta Reč!

To je Sveti Duh!

To je Sveti Otac, svemoćni stvaralac.

Pljujem ja na kumire i idole.

Photographic Print Wall Art by Godong

Sudnji dan (apokalipsa beznađa)

Volja usamljenog kozmopolite ječi zamišljenim poljanama,

krave na tratini repom rasteruju dosadne insekte.

Zaglavljeni oblaci nad planinom teret kiše ispuštaju.

Sivilo obesti divljanja iz očiju zveri izbija.

U potoku plitkom vidra mlade svoje umiva.

Onom koji dolazi put do cilja ne treba.

Dan sudnji na pragu je naših vrata.

U gustoj šumi svako drvo za sebe je usamljeno,

na proplancima ranom zorom vile u kolu igraju.

Divljom stazom jelena mudrac kroči sa visova planina.

Haotična je pesma ptica kad orao nebom kruži,

zabrinuto oko majke po grmlju svoje mlado traži.

Onom koji dolazi put do cilja ne treba.

Dan sudnji na pragu je naših vrata.

Četiri jahača sudbine u duši ljudskoj galopiraju

pale, žare i bolest nanose, haos životom razapinju,

večna su borba zla na stranputicu da nas odvuku.

Junak svetla onaj je, što u srcu hram božji gradi,

kome je stalna molitva u maču pravde svetošću sazdana.

Onom koji dolazi put do cilja ne treba.

Dan sudnji na pragu je naših vrata.

10. april 2015.

Uključeni blesimetar na graničnom prelazu

Uzaludna strast kaplje rosom mudrog čela,

na vilama oštroumlja blesira se vrag.

Potonja koja dođe kreira mi san,

usidrena, u večnom trenu, uplovljava na moj dlan.

Na jevanđelju svetle duše probudio se stih.

Pusta zemlja od kostura, rodna gruda prorokova,

božjom voljom narodu, uzdarje od slepih.

Teorija relativiteta

Ima li tuge u očima psa kad ispod stola od gazde prosi kost?

Ima li milosti u očima, kad čovek ubija čoveka?

Kad proplače ikona svetom krvlju

glavu gubi iskreni vernik u miomirisu mira svetog.

Vrednost u očima Boga jeste relativna.

Malo dete u igri otkida glavu lutke oduševljeno, puno zanosa.

Izgažen je cvet galopom konja u napadu na besnu vetrenjaču.

Tinta sudbine beleg po koži kroji nepoznatog sazvežđa.

Kome da se molim, zašto da me neko sluša?

Vrednost u očima Boga jeste relativna.

Banda ozloglašenih muva vrluda pravim uglovima bez smisla

u lavoru za skupljanje krvi usirena odmara duša pileta.

Gledajući u nazad, sve je praznina, ništa se desilo nije

nema nikoga, nema ni mene a možda ni biti neću.

Vrednost u očima Boga jeste relativna.

MICHAEL_ZAJKOV /INSTAGRAM

PODELITE OVAJ TEKST NA: