detalj slike: Sokratova smrt, David Džeks-Luis, Metropoliten muzej u Njujorku

 

Analiza drame ,,Odbrana Sokratova“

 

,,Bez vaše presude ja bih imao samo još koju godinu da proživim do smrti svoje.“, govori Sokrat onima koji su ga optužili. On se svojim krvnicima zahvaljuje. Njegovo pogubljenje bilo je poslednje veliko delo Sokratovo. On se ruga okupljenom narodu, pitajući se da li spasenje leži u smrti, ili u životu. Ipak, Sokrat i pre nego što će popiti otrov ostaje miran, dostojanstven i mudar- odlazi u smrt onako kako je išao kroz život.

 

Sokrat je ,,kvario omladinu“ i ,,uvodio nove bogove“. Bio je problem čitavoj Atini- suviše mudar da bi mu trebalo dozvoliti da tu mudrost širi, a opet suviše cenjen i uticajan da bi mu se za nju sudilo... odmah. On nije ni politički ni društveni protivnik. Ništa nije pisao, celo njegovo učenje zasnivalo se na razgovoru sa građanima Atine.

 

Vodeći se time ,,da zna da ništa ne zna“, Sokrat je shvatio da što više razmišlja, to manje zna. Susreće se s rupom bez dna, gde nova saznanja dovode samo do još više pitanja. Ova njegova rečenica čini da se osećamo tako malo i nevažno. Mi smo pasivni posmatrači kojima su dati tek neki naivni, dnevni zadaci koje ispunjavamo kako bismo sakrili svoje misli od unutrašnjih patnji. Plašimo se susreta sami sa sobom, sa znanjem unutar nas, jer bismo onda upali u ambis pitanja bez odgovora. Čovekov apetit za saznanjem nikada ne može biti zadovoljen. Zato rešavamo da ne stavljamo ni prvi zalogaj u usta, u strahu da nećemo mi pojesti svoju radoznalost, već ona nas.

 

Neverovatno je koliko je Sokrat moderan čovek. Ne, ne moderan Stari Grk, već krajnje urban tip, sa ,,starkama“ i telefonom na tačskrin. On je vrlo savremen autor, ako mene pitate. Ko su Sokrati danas? Je li to besna opozicija, koja pije vino s vlašću iza sasvim dovoljno otškrinutih vrata? Ili je to neki student, koji je treći put pao ispit na pravima jer odbija da k/laže kako je vlast predsednika u Srbiji ograničena Ustavom? Možda je Sokrat onaj prosjak na Zelenom vencu, što uvek ima nešto pametno da kaže, ali ga niko ne razume jer mu pivo vezuje jezik? Svakako, sigurna sam da je taj Sokrat potišten i razočaran svetom oko sebe, ali opet želi da ga otkrije do poslednjeg atoma. Otrov pije svaki dan, nekada ga udiše kroz zagađen beogradski vazduh, nekada mu ulazi kroz nozdrve u vidu suzavca, a nekada ga direktno, baš tamo negde gde je duša, ubrizgaju ljudi svojom zlobom i pakošću.

 

Uz sve dužno poštovanje gospodinu Sokratu, smešan mi je. Trebalo je da vaspitava svoje sinove u nekoj skromnoj kući u Atini i da ćuti. Poginuo je kao i svaki veliki čovek - hrabro i besciljno, uz likovanje onih koje ne učimo iz filozofije, niti se bilo gde spominju u istoriji. Ipak, oni su tada odlučivali o Sokratovoj sudbini. Oni su bili njegov Bog, a Sokrat običan, bedni osuđenik.

 

Sokrat je ceo život pokušavao da dođe do znanja. I sami pogađate da je to bilo bezuspešno. Konačnog znanja nema, zašto bismo se onda zamarali pitanjima o duhu i suštini? Ukoliko nekoga možda zanima koji je cilj postojanja čovekovog, predlažem da se zaposli u obližnjoj fabrici. Možda to nije lek za sumnje koje ga muče, ali svakako neće imati vremena za razmišljanje, pa će stvari biti pod kontrolom.

 

Krajnje ciničan esej devojke od osamnaest godina, napisan na laptopu od sto hiljada dinara, pokrivene toplim ,,dormeo“ ćebetom dok jednom rukom pokušava da vrati srebrnu minđušu u rupu u uhu. Mnogo čitam i volim da slušam ljude koji lepo govore, posećujem ove malo muzeja što imamo, pa čak i Jugoslovensko dramsko pozorište, gde se igrala ,,Odbrana Sokratova“. Planiram da batalim sve to, jer znam da ništa ne znam i da što je veća radoznalost, to je veći i problem. Složićete se da je Sokrat bio intelektualac i vidim koliko mu je dobra to donelo.

 

Pozivam sve velike glave da oko nje obmotaju uže. Svakako je bezbolnije nego biti prebijen do smrti. Možda je priličan kliše, ali barem ćemo tako uštedeti koji dinar našem napaćenom državnom budžetu. Mislim da je fer da ispadnete pošten građanin i sami snosite troškove sopstvenog ubistva. Za kraj, smislila sam za vas parolu koju možete da stavite na ulazna vrata, pored televizora ili na nadgrobni spomenik:

 

,,Ne gledaj okom, ne slušaj uhom,

ne treba ti znanje sokratovsko.

Blaženi siromašni duhom,

jer je njihovo carstvo nebesko.“

 

 

 

 

PODELITE OVAJ TEKST NA: