POJEO SAM BOŽU PILE
Imam jedno malo pile,
njega hrani baba.
Nije pile kao drugi,
ono zna da taba!
Maršira po našoj šupi,
liči mi na petla,
ko zna čime njega hrani,
kada tako šeta!
Mom piletu, slatkom, malom
ime Boža dado',
od bake bih njega stvarno,
sačuvao rado!
Bako, bako, nemoj dati,
mom piletu testa!
Narašće mu, kao petlu,
prevelika kresta!
Bako, bako, mom piletu,
koncentrati gode,
pre no što u supu tvoju
slasnu, vruću ode.
Baš si neka, bako moja!
Što piliće hraniš!?
Kad ćeš onda sve i jedno,
u tanjir da staviš!
Al' se moje pile diči,
ispred mene sedne,
izgleda se nudi evo,
da ga stvarno jedem.
Izgleda su svi pilići,
takvog čudnog dojma,
šta to znači supa vruća,
ni nemaju pojma!
Vidi baka da je meni,
bilo Bože žao,
smazao sam ga za ručak,
a nisam ni znao!
IGRAČKE GOVORE
-"Nereda nam stvarno dosta!"
(Igračke mi moje kažu.)
Stajale su na sred sobe
i glumile njenu stražu.
Do sada se baš i nisu,
pobunile zbog svog mesta,
a po mome lično spisku,
sigurno ih ima dvesta!
Plišani se meda žali,
kako nije pio vode,
a plastičnoj ptici fali,
da na vazduh malo ode.
Luda kuća, glasna soba,
sva plišana moja roba-
oživela, stvarno kažem,
svašta nešto same traže.
Je l' moguće, deco draga?
Slon se mali evo vaga,
plače- "Imam petsto kila,
želim tvoja, rodo, krila."
-"Želim i ja čokoladu,
ima li za jesti išta!?"
(To mi kaže mali pingvin.)
Ne razumem više ništa!
Ugasiću ipak svetlo,
da na svoja mesta stanu,
preko noći nek se spava,
a igra se tek po danu!
BLAGO MENI
Leto pismo nama piše,
Maj nam stiže zaljubljeni,
ispočetka ringlov diše,
blago meni, blago meni!
Blago meni, rastu šljive,
cveta mamin limun žut,
blago meni, višnje mile,
polegale sve na put!
Veseli se sve baš eto,
cvrkuću nam vrabci mali,
je l' da da to stiže leto?
I kalendar sam se hvali!
Zamirisa lala žuta,
Sunce žutu njenu šara,
a šeta se, bez kaputa,
lepotica bubamara.
Toplije je nego juče!
Slobodno, ti zimo, dremni!
Sunce će da te dotuče,
sve zbog leta, blago meni!
Nemoj da si tužan ledu,
i ti kišo, suze briši,
biće opet sve u redu,
samo diši, samo diši.
