|
|
|
 | Milica Milenković | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
PRVENAC TEODORE ZORIĆ(Teodora Zorić, A gdje su ti krila, Samo korak d.o.o, Beograd, 2021)
Msr Milica Milenković
Nastojim pisati Život, jer poslije svega, pored uspomena, postojaće samo knjige.T. Zorić
Iako bi se od sedamnaestogodišnjakinje očekivalo da njen prvenac bude knjiga poezije, zbirka priča ili kraći roman, Teodora Zorić iznenadila je čitaoce i svoje vršnjake knjigom kratkih eseja, promišljanja o životu – knjigom kojom nam otkriva ne samo svoj talenat za pisanje i lepo izražavanje već i razmišljanja o ljudima, emocijama i životu koja su po snazi rečenog i viđenog daleko iznad njenog uzrasta čime je potvrdila jednu rečenicu iz knjige: „Malo gledam, puno vidim, malo slušam, puno pišem.“
Mlada spisateljica, u ovom trenutku verovatno i najmlađa u našem regionu, u svojoj knjizi A gdje su ti krila ispisuje jednu snažnu misao, da kroz priču o sebi pokušava da objasni sve ljude sveta, i zaista ona u tome uspeva, jer svako od nas pronaći će se u redovima koje iščitava ostajući zadivljen nad mislima jedne tako mlade osobe koja je odlučila da nam prikaže svoj svet i sebe na ovaj način.
Sva poglavlja u knjizi i teme unutar njih ne samo da govore o ljudima i njihovim odnosima, emocijama, snovima i željama, već se često susrećemo sa autorkinim prelaskom sa Ja na Mi, čime se poistovećuje sa drugim ljudima; takođe nailazimo i na njena objašnjenja zašto piše. Jako je zanimljivo da je prozni tekst često ispresecan ili se završava poezijom i stihovima. O tome mlada književnica ispisuje:
„Čudno koliko rado se vratih poeziji na ovim stranicama, vjerovatno je to ona prirodna potreba kada tragate za nečim lijepim u svemu, pa i u čežnji, nadanju, želje su ionako same po sebi najljepše.“
Za našu Teodoru Zorić inspiracija je nešto što „ne dolazi, ona je tu stalno“. Sudeći prema ispisanim stranicama očigledno je da je stalno prisutna inspiracija pripremila Teodoru za njen prvi let u visine književnosti. U poglavlju naslovljenom prezentom jednine Pišem, nailazimo na neke važne ideje o pisanju i na odgovor zašto Teodora piše. Ona kaže:
„Nastojim ozbiljne teme, takođe, s vremena na vrijeme, provlačiti kroz metafore...“
„Nastojim da prodrem u svoje psihološke teme, kažem svoje, jer, svako uglavnom piše o sebi, e pa ja nastojim da kroz priču o sebi, objasnim sve ljude svijeta, bez obzira na to što smo svi različiti jedni od drugih.“
„Nastojim da svim svojim mačevima branim Prijateljstvo, jer daleko je i ono od riječi, prostačka blaga sumaglica učinila je da se mnoge izopačenosti ophode kako žele prema tom imenu, ali ne, ja želim čuvati prave ljude u kazaljkama satova kojih nema...“
Kroz metaforu krila i slobode, Teodora otkriva svoj svet, svoje psihološke teme, pokazujući da za nju granice ne postoje, savetujući sve one koji čitaju kako da objasne sebe sebi, ali i ne ostavljajući ih ravnodušnim pred savetima svojih mladih godina koji su motivišući i afirmativni u svakom smislu.
U podnaslovu knjige stoji „Promišljanje jedne ne tako obične...“, mi ćemo dodati tinejdžerke, mlade književnice koja je otkrila svoj talenat i lepotu reči čime je pokazala da za ovaj svet ima nade.
Teodora je svojim čitaocima poželela:
„Želim ti da kroz moje misli pronađeš svoje,
naučiš drugačiji način gledanja na svijet,
požuriš da uspiješ
i nastaviš da Sanjaš.“
Mlada spisateljica Teodora Zorić svojom knjigom A gdje su ti krila pozvala je sve nas da ne ćutimo i prećutkujemo, da sanjamo i letimo, da iskreno kažemo šta osećamo... Pozvala nas je na uspeh kroz ličnu ambiciju i prijateljstvo sa drugima. Ona je humana i plemenita osoba čiji saveti i promišljanja bude ljubav u srcima onih koji će prići njenoj knjizi. A iz te ljubavi prema drugima lako će izrasti krila. Svima nama.
|
