POKLONITI NEKOM STIHOVE ZNAČI POKLONITI MU LjUBAV

Jelena Knežević, pesnikinja za decu iz Futoga kraj Novog Sada obradovala je čitaoce svojim prvencem "Putići mašte iz dečije bašte". Razgovorom sa njom otkrivamo njen pesnički početak na krilima dečje mašte.

Јелена Кнежевић са својим песничким првенцем

Poštovana Jelena, čast mi je i zadovoljstvo što sa Vama razgovaram u ime radionice Kordun. Iz štampe je izašla Vaša prva zbirka pesama za decu "Putići mašte iz dečije bašte" u izdanju novoosnovanog Esnafa u Beogradu. Knjigu ste posvetili svojoj baki za koju kažete da Vas je naučila mnogim pesmama u detinjstvu. Kakav je osećaj sada kada imate svoju knjigu iz koje će poeziju čitati i učiti neka nova deca?

Poštovanje Milice! Čast mi je, takođe, što razgovaram sa Vama.

Tako je, knjigu sam posvetila svojoj baki, koja više nažalost nije sa nama. Još u ranom detinjstvu spoznala sam moj put, put književnosti, pesništva, koji je upravo ona osvetlila. Učila me stihovima svoje mladalačke dobi, koje i danas doslovce pamtim. Stoga imati svoju prvu knjigu pesama - osećaj je poseban. Iza sebe je lepo ostaviti kulturu, u ovom slučaju stihovnu kulturu, kroz koju će se neka nova deca radovati i kroz koju će učiti o pravim životnim vrednostima.

Kada već govorimo o deci i detinjstvu, da li se sećate kada ste napisali svoju prvu pesmu?

Zaista se ne sećam koja je bila moja prva pesma. Obično sam kroz celo svoje školovanje, počev od osnovne škole, poklanjala stihove svojim drugarima. Bilo to nekim povodom ili ne. Sećam se osmeha koje bih uvek izmamila svojim stihovima. Posebno mi je drago što i dan danas, neki od njih, u svojim odvojenim, vrednim stvarima, čuvaju moje pesme. Za mene pokloniti nekome lične stihove znači pokloniti mu ljubav.

Teme Vaše poezije su različite. U pesmama se prepoznaju šaljivi tonovi, životinje i ptice govore, sve je pošlo naopačke... Kako nalazite teme za svoje pesme, da li nam možete otkriti kako izgleda Vaša pesnička radionica?

To sam ja. Verovatno, dok pišem, otkrivam svoj karakter i lice svoje duše. Za tren napišem pesmu, i to je zaista Božiji dar na kojem sam Mu zahvalna. Divno je pisati. U mom svetu mašte, sve je veselo i sve se raduje. Tako i u stihovima. Sve je razigrano, i podstiče na smeh. Takođe, u mojoj knjizi se nalaze i pesme koje će razumeti i ona starija deca, pesme u kojima će se možda i pronaći. Pesme takve tematike ponekad izmame i po koju suzu. Bar meni, emotivnoj.

Jedan od ciklusa u knjizi nosi naziv Bašta detinjstva. Kakva je bila bašta Vašeg detinjstva?

Jeste. To je posebna pesma koja budi emocije. Moja bašta iz detinjstva je baš kao i u pesmi, bogata, šarena. Vraća me u neke srećne dane pored svoje bake. Bilo je svega toliko dovoljnog da se napiše dugačka pesma, koja bi se završila stihovima: "U dane se dečje vratim, da proverim da li pamtim, u sećanju lepom blista,  jedna bašta mog detinjstva." I to je zaista tako.

Mašta je jako važna za razvoj dece. Vaš prvenac vodi nas različitim putićima mašte. Koju poruku imate za svoje male čitaoce i njihove roditelje koji će poći putevima Vaše poezije?

Mašta je vrlo važna. Na taj način, kroz svoju poeziju i kroz upravo takve stihove, decu usmeravam na slobodu. Biti slobodan je put i cilj ovog prolaznog života, koji će tek kasnije dete spoznati. Do tada, vrlo je važno da i mi koji ih tome učimo, u sebi čuvamo i gajimo dete, jer je dete dušom čisto i iskreno. Pazimo na svoje misli, samim tim i misli naše dece usmeravajmo na dobro i radosno.

Hvala Vam što ste sa nama podelili iskustvo i radost svog prvenca. Želimo Vam mnogo uspeha u daljem radu.

Hvala Vama, draga Mlice. Takođe Vam želim uspeh u onome što stvarate!

Razgovor vodila Milica Milenković

28. 05. 2021.

PODELITE OVAJ TEKST NA: