detalj slike: KRK Art

ŠANSA KOJA SE NE PROPUŠTA

Nebojša Krljar je mladi srpski književnik i privrednik iz Majamija, SAD. Diplomirao je na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini. U izdanju Književne radionice Kordun i izdavačke kuće ALMA Beograd, 2018, godine objavljen mu je veoma hvaljeni roman „Zlatni krst". Rođen je 1991. u Kraljevu, a od 2016. živi u SAD.

Небојша Крљар са старијом ћерком Исабелом Фото, Урпи Крљар

''...uloga Književne radionice „Kordun“ je bila ključna za moje dosadašnje stvaralaštvo. Kao što sam već napomenuo, gospodin Šaula je direktno odgovoran za moj književni rad od dolaska u Ameriku, pa nadalje...''

NEBOJŠA KRLjAR

Nebojša, možete li podsetiti naše čitaoce, kako se razvijalo Vaše književno stvaralaštvo? Kada je sve počelo i na koji način?

         Za moj interes prema književnosti, a zatim i stvaralaštvo, najzaslužniji je odabir Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini. Na trećoj godini studija sam se pridružio literarnoj sekciji fakulteta i krenuo sa pisanjem pesama, eseja i pripovedaka. Više ljudi iz te grupe studenata je do sada objavljivalo svoje radove, među kojima se posebno istakao Stefan Lazarević, takođe član Književne radionice „Kordun“. Ja sam bio ne tako vičan pisanju u trenutku pristupanja literarnoj sekciji, ali sam bio rešen da to promenim. Većinu ranih, poetskih radova, možete naći na sajtu Književne radionice „Kordun“ i kod skoro svih možete primetiti moje nezadovoljstvo situacijom u kojoj se društvo nalazilo. Kada sam nakon nekoliko radova primetio da moje pesničko stvaralaštvo polako prelazi u šablon, prestao sam da pišem pesme i svoju pažnju preusmerio na tekst koji je kasnije postao moj prvi objavljeni roman.

Odrasli ste u selu nadomak Vrnjačke Banje, završili studije u Jagodini, kako se javila ideja da se preselite u SAD?

          Odrastao sam u selu Gračac, nadomak Vrnjačke Banje, čak i nakon selidbe i nekoliko godina života i rada u Americi, to mesto i ljudi koji tamo žive su jedna od stavki koja mi najviše nedostaje. Nažalost, kao i većina sela u Srbiji, sve više mladih napušta Gračac i seli se u veće gradove ili inostranstvo. Medijska slika o prosperitetu u Srbiji koja se servirala nama kao svršenim studentima bila je poprilično daleko od stvarnosti. Ekonomija „ekonomskog tigra“, kako to ljudi bliski tadašnjoj (sadašnjoj) vlasti vole s ponosom da kažu, liči na tigra iz jagodinskog zoološkog vrta. Jadnu životinju ne bih opisivao. Tako se javila ideja za odlaskom u Ameriku.

Mnogi ljudi, naročito mladi, žele da se isele iz Srbije, pa s tim u vezi, s obzirom na to da niste tako davno napustili Srbiju, šta mlade očekuje kada iz Srbije dođu u Ameriku?

          Odgovor na ovo pitanje je jedna jedina reč. Šansa. Očekuje ih šansa da se napornim i posvećenim radom, idejama, željom, dođe do apsolutno svega što se čini tako apstraktnim i nemogućim u domovini. Posao, kuća, auto, egzotična putovanja, karijera za koje vam ne treba „veza“, ni članska karta, već samo predani rad. Iako socijalna i imigraciona politika za vreme prethodnog predsednika nije bila naklonjena imigrantima, veliki broj naših ljudi je ipak uspeo da se snađe u otežanim okolnostima i pronađe komad svoj neba i sa ove strane okeana. Visoka stručnost, želja za stalnim učenjem i napretkom, veoma se brzo primeti od strane američkih poslodavaca. Čudno će zvučati, ali takvih radnika nema puno i jako ih je teško naći, što američki poslodavci vrlo dobro znaju. Najteže je odlučiti se i staviti tačku na godine odricanja i borbe u Srbiji. Ko sa tim raščisti na pravi način, na pola je puta do uspeha u „Obećanoj zemlji“.

Kako umetnik usklađuje vreme za stvaralaštvo sa ostalim obavezama? Šta je vaše primarno zanimanje?

          Nisam siguran kako to rade pravi umetnici. Ja, koji još uvek pokušavam da se svrstam u taj koš, jako teško uspevam da uhvatim korak sa redovnim pisanjem, porodičnim i poslovnim obavezama. Moje primarno zanimanje je teško definisati. Školovao sam se za učitelja, ali taj posao je odavno iza mene. Trenutno radim na dva, tzv. „start-ap“ projekta. Jedan je kompanija „Unik Import“ koja se prevashodno bavi uvozom i plasmanom srpkog meda na američkom tržištu, a drugi je kompanija „Munja Trans“ koja se bavi pružanjem usluga kargo prevoza. Neki okvirni plan za budućnost je objedinjavanje ova dva „start-apa“ u stabilnu i profitabilnu distributivnu kompaniju koja će moći u periodu od pet do deset godina da proširi asortiman svojih proizvoda i usluga. Još puno je milja preostalo na tom putu, ali odustajanje nikada nije bila, niti će biti jedna od opcija.

Породица Крљар, Фото, селфи

Nedavno smo završili objavljivanje delova Vašeg romana 'Zlatni krst' – kako je on nastao? Odakle inspiracija, a šta bi trebalo da je glavna poruka romana?

          Ideja za roman je nastala ispred crkve Svetog Save u Gračacu na dan postavljanja zlatnog krsta koji je i dan danas tamo. Nakon žustre diskusije radnika (koji je tvrdio da je zlatni krst po prvi put na gračačkoj crkvi) i nepoznatog starijeg gospodina (koji je tvrdio da je pre Drugog svetskog rata crkva imala isti takav zlatni krst), počeo sam razmišljati, kako bi bilo napraviti neku kraću, fiktivnu priču, u vezi onog što sam tog dana čuo. To se sve nekako i poklopilo sa mojim angažovanjem u literarnoj sekciji fakulteta i nekoliko meseci kasnije, priča o zlatnom krstu je bila na stolu. Tada je usledio i moj odlazak u Ameriku, a nedugo zatim i poznanstvo sa gospodinom Ilijom Šaulom, osnivačem Književne radionice „Kordun“. Nakon par višesatnih razgovora sa gospodinom Šaulom, odlučio sam da se posvetim tekstu, doradim, dovršim određene delove i do kraja te 2018. godine, tekst romana je bio u potpunosti završen. Usledilo je predstavljanje na Beogradskom sajmu knjiga iste godine, a do danas je roman došao u ruke preko hiljadu čitalaca. Glavna poruka je da težnja prema uzvišenom idealu se nikada ne završava. Čak i onda kada se čini da je kraj i pad u zaborav jedini ishod, istinska borba zapravo tek predstoji.

Aktivan ste član Književne radionice Kordun. Kolika je njena uloga u afirmaciji autora i da li ste zadovoljni podrškom koju uživate?

          U mom slučaju, uloga Književne radionice „Kordun“ je bila ključna za moje dosadašnje stvaralaštvo. Kao što sam već napomenuo, gospodin Šaula je direktno odgovoran za moj književni rad od dolaska u Ameriku, pa nadalje. Sa „Esnafom“ koji je u nastajanju, gospodin Šaula zaokružuje priču stvaranja i objavljivanja dela pod jednom jedinstvenom platformom. Stvaraju se uslovi za još uspešniju saradnju i stvaraju se nove prilike za mlade autore koji stvaraju na srpskom jeziku da kroz „Kordun“ i „Esnaf“ finalizuju svoje književne projekte i predstave se svetskoj čitalačkoj publici.

Pred nama je još jedan Vaš književni poduhvat, odnosno, pripremate novi roman. Možete li nam otkriti o čemu će biti reč? Kakvi su Vaši planovi za novi roman nakon što završite rukopis?

          Novi roman je znatno veći i zahtevniji projekat od „Zlatnog Krsta“. Obimniji po sadržaju, obrađuje znatno kompleksniju temu, ljudsku psihu. Za vreme „kovid pauze“ sam intezivirao rad na tekstu, ali sam sada iznova zbog poslovnih obaveza malo to zapostavio. Nadam se da ću okvirno rukopis završiti do kraja ove godine, a gospodin Šaula je upućen da će uskoro imati pune ruke posla oko edicije. Zar ima smisla menjati tim koji pobeđuje?

Kakvi su Vaši lični planovi za naredni period, s obzirom na još uvek nejasno stanje stvari zbog pandemije koronavirusa?

          Planova nema, jer nema ni vremena, a ni svrhe za to u ovoj situaciji. Svi smo nekako u periodu prilagođavanja na novo „normalno“ ovde u Americi, a društvena i poslovna pravila igre se menjaju praktično na dnevnoj bazi. Trudimo se da očuvamo sopstveni mir i zdravlje do daljnjeg, jer je to jedino važno u vremenu u kojem se nalazimo. 

Razgovarala: Dušica Mrđenović

22. april 2021. Prigrevica - Majami  

PODELITE OVAJ TEKST NA: