OJ SRBIJO.....

 

Oj Srbijo zemljo slavna

postojbino ti junaka,

ko ti ore polja ravna

od svitanja do sumraka?

Ko ti čuva stada bela                   

wallpaperCave

ko livade tvoje kosi,

kud nestase tvoja sela

ko opanke da ti nosi?

Putevi se izgubili

po njima se šuma digla,

kumovi se zavadili

vremena ti teška stigla!

Udario brat na brata

sin na oca ruku diže,

sta će tebi goreg rata

čija li nas kletva stiže?

Odrodi se rod od roda

manu čak i krsnu slavu,

za večeru veru proda

i ne spušta pri tom glavu.

Obraz više niko nema

ni ponosa,a ni časti,

šta li nam se Bože sprema

može li se,još sta spasti?

Ništa više sveto nije

ni ikona niti sveća,

čak se ni grob nezna čije

imal od tog bruka veća?

Otac,majka,baba,deda

izgubiše svoja zvanja,

džaba bore,kosa seda

nema više poštovanja.

Oj Srbijo zemljo slavna

zemljo časti i heroja,

to vremena behu davna

sad je tužna slika tvoja.

PUT SUDBINE

 

Gde god išo i gde dođe

gde god puti da te vode,

ti se seti,od kud pođe

nije sramno mili rode.

 

Ne daj ,da te drugi zbune

ni gradovi,a ni pare,

nemoj da te majka kune

ne stidi se kuće stare.

 

I gospodin ti postani

i diplome mnoge stekni,

al u duši čist ostani

pred životom ne poklekni.

 

Kaži gde si,se rodio

odakle si u svet pošo,

ko ti deda i stric bio

ko si bio ,kad si došo.

 

To sramota rode nije

ponosi se svojim krajem,

istina se ta ne krije

trag utisnut zavičajem.

 

Dok poreklo pamtiš svoje

znaćeš ko si,tam u svetu,

i prezime ti ćeš tvoje

s'dikom dati tvom detetu.

 

A,ako se ti izgubiše

u svetlima velegrada,

bližnjeg svoga ti ne ljubiš

umreće i zadnja nada.

 

Da si ikad postojao

i korene imo svoje,

sve si svetu,svoje dao

ne osta ni ime tvoje.

 

Zato svuda pričaj rode,

gde god puti da te vode...

 

 

 

 

NIJE KASNO

 

Kad prođe više od pola života

i sebe u ogledalu na tren pogledaš,

shvatiš da umoran si kao da ,ti je stota

oči u oči sa istinom se gledaš.

Štedeo nisi,sebe si dao

u zlu i dobru,danju i noću,

niti si seo,niti si stao

i sve ja mogu i sve ja hoću.

Sebe si negde gurnuo sa strane

misliš,uvek drugo je preče,    

  

ali nisi sat zamolio da stane

nisi primetio da vreme teče.

Eto,sad gledaj,vidiš da postojiš

imaš i želje,neostvarene snove,

počni starosti da se bojiš

pojuri lađe dok ne otplove.

Hoćeš li stići Il,već je kasno

odgovor ti ogledalo neda,

pitaš stranca,nije mu jasno

zbunjenim očima te gleda.

Pita te nemo,gde si do sada bio

što nisi bar malo voleo sebe,

jesi li možda zakasnio

svi vozovi davno prođoše pored tebe.

Imaš li snage,da potrčiš za jednim

evo zadnjeg vagona što juri,

smatraš li taj pokušaj vrednim

ostavi sve,za njim požuri.

Hajde ne čekaj,kasno još nije

i u voz uđi smelo,

dosta još od života ostalo ti je

uradi sve ono što je srce htelo.

Ispuni želje,snove iz mašte

kreni od početka,zavoli sebe,

uberi plodove životne bašte

došao je konačno red i na tebe.

U ogledalo ne gledaj često

u svetu napravi sebi mesto.

Probaj da ispraviš ono što nisi

jer sebi, najvažniji upamti,ti si.

Sve drugo prođe u jednom trenu

od nekih čak ne dobiješ ni hvala,

vreme što prođe,nema cenu

šansa da se opet rodiš,veoma je mala.

 

PODELITE OVAJ TEKST NA: