ČEZNEM DA TI KAŽEM NAJDUBLjE REČI
Reči k’o reči, sastavljene su od slova. Ponekad slične, nekad različite, mnogo puta imaju više značenja, homonimi, sinonimi. Ponekad zbunjuju, zavaravaju, ostavljaju bez teksta. Upotrebljavaš ih svakodnevno, u kući, na ulici, u školi, prodavnici, kafiću, gde god se krećeš, gde god se zatekneš. Ima trenutaka kad nije lako preneti misli, kada ti se čini da nema dovoljno reči, kada si izgubljen – bez prevoda. Sve ti se čini naopako, sve je izmešano i prosto ne znaš šta ćeš od muke. A na kraju kad shvatiš, kad ti sve postane jasno, prosto se čudiš da je sve bilo izmešano, da je bilo naopako i nejasno i to sve zbog nekoliko reči. Reči koje ti se vrzmaju po glavi, koje neće da sarađuju, kojima nešto fali. Najvažnije je da si uspeo, da si shvatio, da su i za velike stvari dovoljne male reči, ako ih izgovaraš od srca – kao hvala, molim, izvini…
Za diskusiju sam kad god se za to ukaže prilika, razmena misli može da bude svakakva, uklapam se i nikome ne zameram na onom šta kaže.
Priroda je neiscrpljujući izvor inspiracije. I ja je volim, moraću da obgrlim jednu trešnju u dvorištu – po japanskom verovanju ona daje energiju. U simbiozi sa prirodom živim, ali samo mi čovek može dati odgovore na moje nedoumice. Kasnije sam saznala da mom horoskopskom znaku odgovara drvo jabuke.
U dvorištu u selu imam tri trešnje i ljuljašku, leti volim da legnem u hladovinu, metnem slamku u usta i uživam. Nedoumice izbegavam ili biram kraći put da ih rešavam.
Sjajno dvorište. Moje je toliko da bi bolji fudbaler šutnuo loptu od kapije do kraja dvorišta. Ljuljašku nemam, a volela bih da je imam. Naviku sa slamkom nemam. Volim slike od slame i šešire i tašne. Često sam u nedoumici i onda nađem nekog poverljivog da mi pomogne u rešavanju dileme i najčešće uradim po svojoj verziji, onako kako me je vodila prva misao. Ustvari, dok ovo pišem, shvatam da se sve ređe konsultujem sa nekim i da se ravnam po svom nahođenju. Nekad ispadne super, a ponekad ćorak. Samo je prva misao jedino ispravna i iz srca, sve ostale su veštačka tvorevina, zato uvek uradim onako kako pomislim.
- Ti si sjajan čovek, ako prođem jednom tim selom, prepoznaću dvorište sa ljuljaškom, odmoriću se malo na njoj, ako me neka gospođa ne najuri.
- Može, biće mi drago. Pričam istinu i na prvu loptu, zato što onda ne moram da mislim šta sam nekad rekao. Ono što jedino znam to kažem ili napišem. Moje detinjstvo, uskoro ide u jednu knjigu.
- Kad neku osobu upoznam, kažem – ja sam iskrena, ali ne želim da povređujem, ako ta osoba klimne glavom, da mi znak da nastavim, ja joj kažem, obično se to intuitivno proceni, ponekad kažem ono što neka osoba očekuje da čuje, ali to su već specifične situacije.
- Ako nekoga povređuje istina, onda ne treba da bude u mom društvu, tako da već u startu to naglasim i rešim sve probleme.
- Ovde je dobro ispod nule i moram da se isključim, da bih išla da ložim. Poetično i praktično se smenjuju neprestano u mom životu.
SUMNjA JE AUT, INTUICIJA JE IN
pixabay
