DVORIŠTE
Postoji jedno dvorište kaldrmom popločano
i jedna zelena loza tu raste
uz gelendere ka stanovima na galeriji
gde žive ljudi karikature
koji vire kroz prozore
poređane na njihovim sobicama za samce.
Nikad ne gledaju jedan u drugog
samo pilje u dvorište kroz svoje debele naočare
i gledaju lozu koja neprimetno puzi ka njima
U tom dvorištu nema golubova
ni vrabaca
jer svi stanari imaju kastrirane mačore.
I uopšte vrlo je tiho u tom dvorištu
samo po nekad povetarac nečujno
zaljulja čarape i gaće na žici
i miš slučajno utrči u dvorište
i preplaši mačke.
Loza u dvorištu ne rađa grožđe
to se desi jednom u pedeset godina.
Onda rodi crveno grožđe i mačke počnu noću da laju.
Tad stanari ovog čudnog pansiona za samce
počnu da pakuju svoje velike kofere
oblače mantile, stavljaju šešire
i oslanjajući se na crne kišobrane
polako odlaze.
Tad dvorište opusti
i samo crveno grožđe počne da opada
i razbija se o kamen kaldrme
stvarajući baru crvene tečnosti
Koja se polako sliva niz dvorište
i razliva po ulici
Mirišući na rat ...
*
Kad je umro moj otac
izbacivali smo iz stana
njegove lične stvari
ja i čobanin koji je kupio stan
neke izlizane sakoe
bez boje
košulje bez duše
muštikle za ostavljanje pušenja
i po neku kap kafe
sa stola, koja mu je bila sve ...
Čobanin se znojio, bilo mu teško
što izbacuje nečiji život u kontejner
ja sam računao, obući će neko
a znao sam da niko neće
jer iz stvari gleda pokojnik
koji iz džepa sakoa vadi mentol bombone
i trpa u usta
To je radio uvek, od kad je prestao da pije
i nije dozvoljavao nikom
da poželi da bilo šta bude drugačije
Čobanin je posle otišao na janjetinu ispod sača
ja sam kupio kesicu mentol bombona
seo na stepenište solitera u kojem je stan
koji je sada tuđ
Sačuvao sam samo jednu svilenu braon kravatu
sa dve bordo pruge uzduž
bilo mi žao da završi u kontejneru
Prebacio sam je preko debele grane jednog platana
kesu bombona stavio ispod, uz stablo
Sutradan ujutro, zatekao sam maloletnu narkomanku
iz komšiluka
kako visi sa grane, obešena o kravatu
i buljuk dece koja se gađaju tvrdim, zelenim mentolkama
krijući se jedni od drugih iza tela obešene devojčice
zaljuljavši ga po nekad
kao krpenu lutku
dok joj je košava nosila kosu na oči
baš kao da zna, da ona ne sme sve to da vidi
već da i dalje sanja svoj nestvarni san ...
*
Otkad si otišla
ja se družim s pacovima
na mojoj maloj mansardi
Farbam ih u razne boje
i iznosim u park ispred zgrade
Deca se raduju i igraju s njima
Juče sam se setio tvog plišanog mece
kojeg si prigrlila s obe ruke
ne dajući ga nikom
kao svako dete koje sebično voli
Sinoć je neko pokucao na moja vrata
bio je to on
star, sa štakama, bez jedne noge
Pogledao me kroz svoje okrugle naočare
i rekao: Ona je ...
Odjednom su uvenule sve moje muškatle
na maloj terasi koja gleda na krovove grada
i sive golubove rasute po njima
Opali cvetovi napravili su crveni pokrov
Jutros sam svoje pacove obojio u crno
obukao crno odelo, i izašao s njima u park
Deca su se razbežala od nas
ostavivši mali grob od kamenja
s drvenim krstom zabodenim u njega
koji je pao u stranu, kao ti nekad davno
kad si pala s trotineta i raskrvarila koleno ...
