U tom razmišljanju, u  bunilu i strahu, da bude još gore, on oseti i kako mu neko prosto duva, diše za vratom. Premre od straha. Nežan dodir donese ubrzan rad srca, jer samo je osećao, a ništa nije video. Začu nešto nalik  zvuku svirale, tako nežan i opijajući ton, izmešan s mirisom bagrema. Konačno i grč malo popusti. Šta god da je, spreman sam, pomisli. Ako čovek na  nešto tako nepoznato može biti spreman...

фото: balkanskageopolitika.com

Potom nekako odjeknu glas, neobičan, ni muški ni ženski, zvonak, neprirodan. No, nije razumeo ni reči, niti je mogao da oceni odakle dolazi i ko im se to obraća. A, onda kao da se zemlja počela okretati, vazduh ispred njih zgušnjavati, magla da se prst pred okom nije mogao videti. U narednom trenutku pred očima mu se razmota nešto poput belog platno od oblaka, na kome se počeše ređati slike. Slike nepoznatih pedela, prerastoše u pokrete. On, prestravljen, ugleda ljude koji prilaze. Šta li je ovo, pomisli- čistilište, pakao? Dalje neću videti, srce će stati, i ovo je previše! Ali šta sve srce jednog čoveka može da preživi, jadni Dimitrije nije bio ni svestan. Oseti da mu se uši zatvoriše nekim poklopcima, ali to beše sve, bez  bola koji je očekivao. Tada do njega dopre jasniji odjek glasa, i reči koje je razumeo.

-Ovo je početak putovanja... Ovo što ćete videti, čast je. Samo jednom se pruža. Nekad izabrani smrtnik ne ispuni zahteve koji se od njega očekuju. Što znači da nad ljudima imamo moć, ali ne potpunu. Svoju sudbinu ipak sami ljudi kroje. Jedan narod je izabran i jedan će ostati...

A onda se jedna reč prosu  kao otpevana, odjekujući kroz pustaru raščlanjena u slogove-SO-RA-BI...

…Nekada davno, negde u Indiji, preko Tibeta i Kine, njenog primorskog dela, pa sve do Sibira, živeo je takozvani srpski narod, sa glavnim gradom Serbikom. Ko je rešen da  traži kolevku, tu će je naći. Odatle potekoše Srbi, prvi narod slovenski, od kog kasnije nastadoše Česi, Rusi, Slovaci, Poljaci, Bugari, Lužičani...  Sorabi, da… Ne znate vi da je ime Srbin najstarije i duboko ukorenjeno među svim Slovenima. Ne znate da su ih tim imenom  zvali Grci i Rimljani još od sedmog veka pre Hrista… Beše to najveći narod posle Indusa. Sloveni su ostalim narodima dali reč. 

Neobičan glas tekao je poput rečne bujice, pripovedajući priču tako da su se nakon svake izgovorene reči među oblacima stvarale slike začinjene bojama, mirisima, ukusima retkih radosti i čestih muka… Pohvatati sve ispreplitano, bilo je nemoguće. Glas je melodično nastavljao da pripoveda, ne hajući za strah i nevericu onoga koji je slušao.

фото: intermagazin.rs

Vazduhom se kotrljala priča o nebeskom narodu... Priča u slici. I to je rečeno, videće prošlost preko budućnosti, videće patnju jednog naroda. Jednog od najstarijih, najvećih, a ipak, osuđenog na strahotna iskušenja. Anatemisanog neslogom, anatemisanog slabim pamćenjem, oproštajem koji će davati i kome treba i kome ne treba...Slabim vođama koji će ga uništavati i desetkovati. Priča o jednoj borbi koja će biti ispisana i otkrivena, ali i uništavana i zaboravljana... Za poreklo i korene neće biti spasa. Sve, pa i istoriju će mu uzeti. Jedna pametarnica biće vekovima sakrivana, u delovima pokazivana, a onda u celosti otkrivena. Šta vredi, čak i kad ceo svet shvati, poredak će biti sasvim drugačiji, ni od kakve važnosti za izabrane. Možda za šačicu koja će se uzneti odakle je i došla- u nebo... Jedino kraja nema. To je čarobni krug bez prekida...

Dimitrije sluša osećajući strah, ne zna šta ga je snašlo, neprekidno u sebi pokušavajući da ponavlja molitvu, da ga nečastivi ne posedne. A to što ga beše zarobilo- ne muči ga telesno, već želi da ga preobrazi duhovno, čini mu se poslednjim delićima zdravog razuma. Čim su tu nečiste sile, jer se ničemu drugom to ne može pripisati, ljudsko se biće mora bar pokušati odupreti. Ali, priča beše čudna, nešto ga je vuklo da pomno sluša i on ne vide druge mogućnosti no da bar krajičkom oka i uva ostane u njoj. Slušao je i gledao, kao što deca slušaju bajku kad su odrasli voljni da je ispričaju valjano, uz mimiku i zvuke.

…Među Srbima je, ne znate to, od pamtiveka, živelo veliko pleme nazivano Raščani ili Rasi, imenom koje potiče iz Indije od reči Raška, što označava rujno crvenu boju, koju su Srbi oduvek voleli.  Otuda su iskonski Raščani Crveni Srbi. Ti Srbi u vreme Herodota živeli su u maloj Aziji i na Balkanu u Trakiji. Po njima je i nazvana oblast Stara Raška, u Trakiji pored reke Raške . Ne znate ni da je narod, prinuđen da se seli,  odlazio iz matice i praćen tegobama, kretao  u više pravaca - blagim, ritmičkim glasom pripovedana je priča koju je Dimitrije tako jasno i razgovetno slušao.

фото:011info.com

Prvi ogranak Srba iselio se iz Indije u pravcu Mesopotamije, oko reke Eufrata i Tigra, gde su osnovali svoju novu Sabarsku državu . Dolazak Srba u Mesopotamiju desio se oko tri hiljade godina pre Hrista. Čudiš se istini? Čudiće se i drugi, ali tako je bilo. Prvi doseljenici koji su stigli u Evropu zadržali su se na Balkanskom poluostrvu, neki su, u manjim grupama, otišli do Italije pa čak i do Španije… Tokom velikih progona Srba, velik je broj ljudi stradao. Drugi ogranak Srba iz Indije krenuo je prema Kaspijskom moru i planinama Kavkaza, gde su osnovali domovinu i nazvali je Serbanija. Tu su se zadržali nekoliko vekova dok ih nisu potisnuli novi osvajači. Treći srpski ogranak usmerio se pored kitajskog carstva u pravcu severa, gde su osnovali državu Sirbidiju, današju Sibiriju, čujete li- tri hiljade dvesta godina pre Hrista…Sorabi…

Oko kraljeve postelje- iako bi se to teško moglo nazvati posteljom- zasvetli kamenje. I ču se-jaspis i on zauze svoj položaj. A onda- safir, halkidon, smaragd, sardoniks, sadr, hrisolit, viril, topaz, hisopras, jakinit, ametist. Kad svaki dođe na svoje mesto, stvori se kao oreol koji zasvetli. Kralj se još više uzdiže, kao na prestolu. Dimitrije mu nije mogao videti lice, iako je najviše trenutno želeo da zna čuje li ovo njegov kralj i prijatelj? Da li oseća i on isti strah i nemir? Kako li kralj reaguje na iskušavanje đavola? Glas je nastavljao da žubori ujednačeno, melodičan poput pesme.

…Srbi ili kako ih nazivaju Vendi, prastanovici su Evrope od početka istorijske ere.  Kroz istoriju i mnogobrojne činjenice, dođosmo i do današnjih područja, do vladavine prvog cara dinastije Drvenarovih , Zvonimira, koji je došao na ove prostore, borio se sa Avarima, prodro u Makedoniju, gde je osnovao prestoni grad Srbicu, južno od reke Bistrice, na granici Makedonije i Tesalije. Prestonicu kasnije seli u srednju Albaniju na reku Desnicu i naziva je svojim imenom -Zvornik. Morate pamtiti poreklo duša vaših, Sorabskih…Zato vas vodim kroz vreme Soraba…Vreme Soraba… Soraba…

Glas je postajao sve tiši, kao da ga je tle upijalo, dok sasvim ne nestade.

KRAJ

фото: nekobitan.com

 

PODELITE OVAJ TEKST NA: