Recenzija zbirke pesama: „LjUBAV SVETOVE SPAJA“ pesnikinje Ljubice Žikić

KRILATA  LjUBAV IZ RASPUKLOG ZAVIČAJA

 

Zbirka pesama LjUBAV SVETOVE SPAJA, autorke Ljubice Žikić (pripremljene za štampu), provocira naslovom a još potpunije nutrenjem u teksturu i razgovorom s bićem i bivstvom autorke narečenog molitvenika ljubavi. Autorka, Ljubica Žikić, profesorica jezika i filozofije raskrilila je svoju rečitost, misao i delo, kao mlađana profesorica  u Srpskoj Krajini, delu rodnog zavičaja, pa svijajući porodično gnezdo u Šumadiji, drugom delu zavičaja, (Karlovac-Kragujevac) raskrilatila ljubavni cvetnik i lekoviti razgovornik, uspostavljala veze aristotelovskih elemenata sa naukom i zbiljom  socijalnih, metodičkih i književnih  sudova za prosvetne potrebe, a sve uz niti ljubavi u raspuklom zavičaju s namerom da ljubavlju i činom popravi sve što  je truljenju sklono prima (recepcija), pre svega, dovodeći sebe  u žižu  osećajnosti i razmišljanja šireći prema onima koji umeju da razmišljaju i misaono se udube (refleksija i kontemplacija), (Platon),  od stajne tačke do misaonog nedogleda, od neodređenog do različito determinisanih svetova koje bi Ljubica da spaja ovim emotivnim leporečivim senzibilitetima. Ako je tačno, a jeste, da ljubav svetove spaja, ima nade za čoveka, za lepotu prirode, da dobro nadjača zlo pa i kob dostojanstveno sačeka. A pesnikinja  je poštujući filozofske (i teološke) postulate i postupke svojim pesmohvatom ušla u diskurs o egzistencijalnim  činjenicama, pitanjima i sudovima, duhovnim svetinjama pa do zavetne ljubavi koja LjUBAV SVETOVE SPAJA.

Ovaj ljubavni molitvenik i zbiljski „misaonik“ ima umetničku i književnu vrednost po lepoti i dopadljivosti, neobičnosti govorenja blagih  reči, jedinstvenosti poruka (koherencija bića  i univerzuma  kako u naslovu tako i sudovima stihova). Primetna je nedoslednost u redosledu pesama po temama i motivima a ima pesama opisne, prozaične i naivne forme. U nekim pesmama ima pomešanog nabrajanja zbilje i uspešno „umetnute“ imaginacije, ali složenih slika i završnih stihova, Još, radi se o didaktičkom tekstu, ali za čije razumevanje ipak, treba da je čitalac upućen u saznanja. No, pesme nisu zatvorene niti „smarno“ teške (hermetičnost). Nekoliko ih je u običnom proznom govorenju, a opet sa divnim međustihom.

Zbirka sadrži 50 pesama raspoređenih u pet ciklusa koji se nadovezuju i imaju zanimljive, lepe  naslove: Svetinje, Zavičaj u grlu, (Oluja), Lastavica u srcu, Sa tobom sam u pesmi živela i Ruka na ramenu.

Pesnikinja zna svoju tačku na zemlji i stremi predelima, svetovima i saznanju univerzuma što brojnim pesmama pruža oslonac realiteta i pesničke imaginacije čuvajući je od trivijalnog prepevavanja „velikih“ pesnika. Pesme su napisane biranim rečima komunikativnog književnog JEZIKA u ijekavskom i ekavskom dijalektu. Oblici pesama su različiti a i različite dužine, najčešće u slobodnim stihovima. Stihovi su različitih, slobodnih ritmova podređeni značenju reči, motiva ili čitave pesme po čemu se ovde pesnički STIL prepoznaje kao poseban i pojačano osećajan i izgrađen (različit po socijalnom mestu pesnikinje ili onih kojima se obraća). Književni pesnički ukrasi su na odgovarajući način upotrebljeni i raspoređeni u teksturama ( metafore, metonimije, sinegdohe -gotovo bez ironije- simboli, rime, sintagme) što doprinosi OKNjIŽENjU pesama. Slovni i interpunkcijski znaci su pravilno upotrebljavani koji pojačavaju impulsivnost govora  i leksike, pesnikinjine imaginacije zasnovane, ipak, na saznanju, iskustvu i promišljanju.

Zapisah čitajući: bele ptice, bele breze, belutak, masline, alge, svitanja, šum kestenova, miris lipa, trave, strepnja, prva ljubav Jadransko More, Kupa Korana, Dinara, reč blaga i draga, pletenje devojačkih snova.

U prvom ciklusu Svitanje, autorka je na duhovnom planu:

Bogorodica ...majka jedina i prva.., dok je rođena majka sidro i milošta življenja. Hilandar je ovde duhovni istočnik i svetionik  Crkve i Naroda. Posebno značajna pesma je Miroslavljevom  jevanđelju koja je ispisana duhovni i svetovnim rečima, istorijskom upitanošću . O tome autorka Ljubica peva  jer je .../ Naša slika i naše pevanje, /Naše umovanje i naše verovanje, / Naša duša i naše telo...pa dalje:

... Monasi su na tvojim listovima

Čudesan rukopis ispisali

Da li su (o Bože, blagi ti znaš

U dubokoj noći

ili pri svetlosti dana

Treptaje svojih misli smirivali

Ili su sve i jedno slovo

Tebi svestvoritelju prinosili...

Drugi ciklus Zavičaj u grlu je pun gorke istine zbog koje je pesnikinja prihvatila drugi zavičaj. To su pesme o stradanju Srba u Hrvatskoj koje opominju u Opomeni: ...Čujete li naše pjesme?/ Okamenjeni jauk na ustima? / U zemlju ste zametnuli... Neprebol za zavičajem u Oluji kaže da je crni đavo  .../Od Dinare je snagu zgrabio/... odakle su bežeći pred zlom ...Naricaljke smo ponijeli... i još uvek, a ko zna u koji vek .../Svoje riječi od njihovih odvajamo/...Gorčinu drugog zavičaja, Kragujevca uzima grlom i bolnim saznanjima o streljanim đacima i hiljadama Srba, koji i jesu u neprekidnim kolonama progona i smrti. A hoće li se ikad vratiti nema odgovora. Iluzorno je moliti se za milost za beskućnike pa ni za „Vidarice“ sa imenima cveća i plodova višnje i dunje. Sećajući se, „Detinjstvo“ sadrži stravičnu sliku crkve Glinske .../U kojoj su umjesto svijeća//Svjetlom sijevale oštrice krvave/... Ostaju u pamćenju posečeni iz čije krvi niču borovi, u zavičaju gde vlada „Tišina“ najtiša. Postoji vera da će pesnikinja dočekati da „Sloboda“ bude dočekana od pesnika...da pesnici slobodi pevaju/ i onima što nisu zastali pred olujama, a veselja će doći kada će „Zavičajna pesma“ pevati o „devojačkim snovima“,“između krošnji i trava, kao slici čežnjivih nemira. Ovaj najduži ciklus sadrži i najlepše pesme što se može pročitati iz dela pesme “Detinjstvo“:

...Igrali smo se ispred bele crkve

Koja ne imade vrata, prozopra ni oltara

I tako razvr5aćena, bezprozorna i bezomterna

Bez krova, svoda i zvona

Kao da nije bila ni ljudska, ni božija

Već samo naša dečija....

 

Posle dva ciklusa, autorka pokazuje ljubavne radosnice (sedamnaest naslova i time se približava pesmama Desanke Maksimović, Dobrice Erića i Violete Božović. Ovde su pesme sa puno slika ljubavnih  „jada“, drhtaja, krilatih nedara, vrelih usana i dlanova „Strepnje“, Zagrljaja s rekom, vatri na dlanovima, nezaboravnika prve ljubavi i sete trajanja: „Pored tebe“, jer, ako si u ljubavi  razdvojen onda si samo pol. a pesma je duga i jezgrovito snažna i erotizovana. I pesma „Krilata nedra“ je pevanje o čežnji i gradacijom osećanja kulminira u nedrima:

U senci rascvetale čežnje

Čekam da se vrati sa tuđih obala

Da mu sa ramena skinem alge slane

I bezbrižnost kojom se hrani.

Žeđ pustinjska šta je

Spram vatre na mojim usnama

Povetarac šta je spram drhtaja

Koji krilate po nedrima..

U ciklusu „Sa tobom sam u pesmi živela“  Ljubica je ispisala ispovesti, tugovanke  za izgubljenim suprugom autentično slikajući prizore „Rastanak“, „Zavet“, „Bez tebe“ /Bez tebe se /u bol premetnulo /Zore svitanje... i dojavila čitaocima da se: .../Vatra na usnama/ U šapat molitveni/...i dopeva zaključak na pesničku slikovnicu ljubavi da „Ljubav svetove spaja“, a svetovi su ovde i tamo gde su, bar dvoje bili ili hteli da traju, u socijalnom i lepom emotivnom okruženju.

Na kraju ovog listanja, u petom ciklusu: Ruka na ramenu je samo nekoliko pesama, reklo bi se kao epitaf jednoj uskraćenoj, prekinutoj ljubavi „višom silom“, autobiografskog spomenara, a neveselo ma čijoj još.

Ako se propitujemo o zbirci ovih pesama, njihovim značenjima, porukama i književnoj vrednosti kao i uvrštavanju pesnikinje među vredne autore i aktere književnog života onda je  Ljubica Žikić izabrala pevanja za „Ljubav svetove spaja“ da se toj viziji doprinese objavljivanjem i štampanjem pa učini dostupnim kritičarima i čitaocima.

 

U Kragujevcu,
Života Puškin Marković,
književnik, član UKS
5. 11.2017. god.

 

PODELITE OVAJ TEKST NA: