BOŽIĆNA PRIČA

        Tu na uglu, srećni ljudi palili su badnjak. Na korak dalje, čuo se pijuk dečice. Znala je, to valja pred Božić. Po slami posutoj po celoj kući otac, kvoca i baca žito, orahe, karamele, a dečica pijuču, najavljujući berićetnu godinu.

        Grčevito je stezala pregaču i njome skrivala oči. Nije se plašila bljeska kamere. Naprotiv! Kao devojčica, šepurila se pred objektivima najpoznatijih kamermana. Zbog plavih uvojaka, koje samo priroda može da podari ženskom biću, u udarnim terminima vrtele su se božićne reklame. Ona, kraj prekrasne jelke sa mnogo slatkiša raznih proizvođača. Najviše je volela kada bi se uz mamu, filmsku divu svetskog glasa, makar na tren uplela u poneki kadar. Uglavnom bi, baš kao i u životu, bila poslušna devojčica, sa keceljicom oko malenog struka, koja se od najranijeg detinjstva zbog prezaposlenosti roditelja bavi prozaičnim, kuhinjskim poslovima.

     Mama je zbog prirode posla mnogo putovala. Tek jednom joj je za Hristovo rođenje, sa nekog snimanja iz Alikantea, sa same obale mora donela lepu Španjolkicu sa kastanjetama. Od tada, svaki poklon, bile su keceljice.

     -Zar nisam praktična – pitala bi razočarano dete, a potom bi joj isprobavala jednu po jednu, vešto je uprežući u obaveze.

    Proživela je tek koji dan kada su je uz nesvakidašnji ceremonijal krstili u crkvi Svete Ružice na Kalemegdanu. Zureći u fotografije, u svili boje ciklame, koja se tek malo razlikovala od kumine haljine, prepoznala je keceljicu na sebi.

        Gotovo nikada nije odlazila u društvo. Zapravo, nije imala vremena za to. Nije stizala od maminih proba koje su iz dana u dan postajale sve dosadnije. Mrzela je koktele, gala prijeme i sve ljude koji su prolazili kroz njihovu kuću.

         Samo je za Božićna slavlja živela. U čast Isusa Hrista, mesila je najlepšu česnicu i delila je na onoliko česti koliko ima ukućana. Tada bi shvatila da je prokleto sama. Srebrnjak je uvek ona pronalazila i zabadala u ikonu Bogorodice iznad uzglavlja. Nije propuštala božićno jutrenje u crkvi. Sveću je redovno palila i za sneg na taj dan molila, kako bi godina bila rodna.

      Umornom oku male sudopere, koja je do paljenja sveće za božićni ručak i položajnika jabukom darivala i peškirom zakitila, nisu promakle koketarije njene majke, prave zavodnice.

       A onda se i sama, jednoga dana zagledala u tamnoputog muškarca očevih godina. Glavni junak hit filma koji je punio beogradske bioskope, nije ostao ravnodušan na tek probuđenu ženu.

       Znalački je procenio trenutak i uzimajući najveći komad česnice, pružio joj je ono za čim je kroz detinjstvo tragala, a potom...i prva nežna milovanja. Učinio je da mu se onako umorna, posle uobičajenog božićnog skupa, jedinog slavlja koje je volela, sasvim preda.

       Trudnoća je kazna za trenutak uživanja...shvatila je kada je prvi put osetila mučninu i nesvesticu.

     Dugo je stajala pred ogledalom ne bi li u zenici spoznala istinu. Sama pred sobom, bacila je zamašćenu kecelju i onako razgolićena postala svesna da joj je mozak kamen, pa i samo telo ogroman kamen.

       Za sve ove godine, naučila je da je porodica laž, glupi okvir, razmena prezimena, vešto skrivanje dvoje koji proklinju dan kada su se sreli, a ipak su tu, u paru, dve kukavice, nespremne da išta menjaju.

     Poželela je devojčicu. Malu blondinu, koju će samo za sebe čuvati. Nikada joj suknju neće obući. Uz nju se kecelja najlakše opasuje. Magnolijom će je ogrtati. Biće to predivno stvorenje, na blag dan začeto.

       Bože! Zar je moguće da je trudnoća problem? Toliko je filmova gledala. Lekari bi uvek poštovali to stanje.

      „Zamračite prostoriju, slušajte tihu muziku i odmarajte. U Vašoj utrobi je bogatstvo!“

     Svima oko nje, smetalo je što će u rodnom listu rubrika – ime oca – ostati prazna. Pa kod nje je krupnim slovima upisano, a ipak nijedan Božić zajednički ne pamti.

       Nikada do danas nije vezala kecelju oko struka. Htela je posle toliko Božića da se vrati u onaj dan. I kako to da baš sad, ovim mostom prolaze kamere? A toliko joj je snage trebalo da dozvoli sebi, ćerki najpoznatijih filmskih glumaca iz šezdesetih, da se odluči na ovaj korak. Možda ju je majka baš za ovaj čin pripremala, ne verujući u dugotrajnost slave...jer, ona je kao maslačak...duneš li jednom, nestane bez traga.

    Još su joj samo devojčica u naručju i božićna radost ostali. Sreća u ovu kecelju, te njom skriva oči od kamermana željnog senzacija. Bila bi to dobra priča o velikoj glumačkoj porodici, koja završava na zadnjem stepeniku mosta, sa sklopljenim rukama koje mole za pomoć..na Badnje veče, dok sunce i mesečina jedno u drugo prelivaju...u predvečerje, kad srećni ljudi u crkvu krenu.

      Tu, iza ugla, sve više ljudi oko badnjaka.

      Prošla je kraj njih podignuta čela...

     „Hristos se rodi!“ Prošaptala je.

     „Vaistinu se rodi!“ Čula je za sobom neke srećne ljude.

To je samo privid...Bila je nepogrešiva u proceni. 

PODELITE OVAJ TEKST NA: