детаљ слике: Милиш Војновић

Изложба илустрација књиге „Банатска Венера и јунак Димитриј” Сенке Влаховић, ауторке текста, илустрација и дизајна ове књиге, биће отворена за посетиоце у Галерији Сингидунум Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије – УЛУПУДС у Београду (Кнеза Михаила 40) у периоду од 30. јула до 7. августа 2020. године.

Радно време галерије је: пон–пет: 10.00–20.00 / суб: 10.00–17.00.
Књига је објављена у едицији (ВИЗУЕЛНИ) ТЕКСТ Банатског културног центра 2020. године, рецензенткиње су др Лидија Цветић Вучковић, теоретичарка уметности и медија, и др Марија Јефтимијевић Михајловић, књижевна критичарка, а уредник књиге је Радован Влаховић. Рализацију пројекта подржала је Општина Нови Бечеј.
Изложба је недавно била постављена и у Галерији Форма Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине – УПИДИВ у Новом Саду.

О књизи и илустрацијама

Размишљати о књизи као уметничком објекту или можда објекту који говори? Не оном Л’објецт qуи парле – из неке париске белле епоqуе старинарнице, (...) већ оном Бодријаровом ревизионистичком и надасве ироничном објекту који, одбијајући да буде застрашен и заведен, заузима место испражњеног и дијалектички неодрживог субјекта. Илустрације које прате наратив ове лиричне минијатуре нису ни огледало нити одраз текста, његова утвара или халуцинација, већ поседују сопствену стратегију, постављајући правила игре субјекту – у овом случају тексту (или макар његовој прозној форми) – остајући на маргинама, неприступачне. Ипак, та аутономна илустрација, тако важна компонента у овом књижевно-визуленом делу, не тежи преузимању претпостављане доминантне позиције текста, већ депотенцира логику доминације и хијерархију саму. Тако је и са ликовима које сусрећемо унутар двадесетак, може се рећи, драмолета.
Слике у тексту не остају на денотативном, већ високо симболичком нивоу, отварајући могућности за нове уписе и читања. Илустрација се не задржава на иконичкој представи у равни разумевања текста, већ надомешћује оно спознајно. Одгонетање долази у таласима. А број тачних решења овог љубавног заплета је неограничен. Читање је омогућено као перпетуирани процес који се не завршава. Слика и текст, уздигнути до надреалног, понашају се као живи организам, као материа прима, семиотички перпетуум мобиле.
Сенка Влаховић је као Милена Павловић Барили, Ли Милер или Дора Мар новог века, као што је и њена јунакиња Татјана Ларина – Банатска Венера, каткад Персефона, Алиса или Косовка девојка. Женско као семиотичка могућност целовитог, освешћеног субјекта, па и самог сведржећег апсолута, изаткано у матриксу плодне банатске равнице, прерогатив је за успостављање оног мушког, вечитог Одисеја у потрази за Златним руном, звездом у плавом кругу, илити смислом.
Банатска Венера је песма над песмама, изгубљено звоно катедрале, перформанс будућег века! Свака нова страница зачетак је могуће трансгресивне драме: „два краја конца црвеног што у чвор један другог дозивају”.
Да ли је и сценски представљива ова трансцедентална драма или она чека једно сасвим ново, постхуманистичко искуство?

др Лидија Цветић Вучковић,
теоретичарка уметности и медија

Књига поетских, лирских записа, богато илустрована несвакидашњим сликама згуснуте, митске симболике, Банатска Венера и јунак Димитриј, ауторке Сенке Влаховић, не само да усваја Хорацијев поетски принцип „Ут пицтура поесис” („поезија је вербално сликарство”), него као аналогни реципроцитет нуди слике као највишу поезију, чиме се потврђују речи Филострата да „она иста мудрост која надахњује песника, одлучује такође о вредности сликарске уметности, јер и она садржи мудрост”. И Слика и Реч су за ауторку носиоци највише Истине која је оваплоћење божанског принципа; и једно и друго воде (по)знању највише мудрости која „беше у Бога”.
У свој бескрајни плави круг ауторка смешта Татјанину молитву и Димитријеву одсутност; могућност савршеног (мета)физичког сједињена у Једном и стрепњу да до таквог (с)једињења не дође у овом свету. (...) За остварење тог начела Целине или врховног Јединства неопходан је, платоновски речено, „покрет душе”; потребна је белина (празнина) хартије и таленат (пуноћа) уметника. А ова ауторка их има у изобиљу, остварујући тако једно од врховних начела уметности – њено катарзично својство.

др Марија Јефтимијевић Михајловић,
књижевна критичарка

О ауторки

Сенка Влаховић - уметница (фото; Милиш Војновић)

 Сенка Влаховић је визуелна уметница, илустраторка и дизајнерка књига, ауторка стручних књига о илустрацији и уметничка директорка Банатског културног центра из Новог Милошева. Рођена је 1985. године у Новом Саду. На Високој техничкој школи у Новом Саду дипломирала је примењену фотографију, код проф. Сибиле Петењи Арбутине, где је и специјализирала илустрацију књиге, код проф. Дору Босиока. Мастер студије Креирање имиџа у уметности и медијима завршила је на Академији уметности у Београду код проф. др Дејане Прњат. Чланица је УЛУПУДС-а и Матице српске. До сада је објавила шест књига (четири стручне у области илустрације и две уметничке у којима је објединила текст, илустрацију и дизајн). На сајму књига у Београду 2015. године награђена УЛУПУДС-овом наградом за најбољу књигу у области теорије визуелне комуникације за дело Видео-илустрација књиге. Ауторка је изложбе и пројекта Савремени српски илустратори књига за децу (Бибиана, Братислава 2019, СКЦ, Београд 2020). Основала је међународни Фестивал илустрације књиге БоокИЛЛ Фест. Била је чланица међународног жирија и учесник симпозијума Бијенала илустрације у Братислави. Чланица је жирија за Награду Захарије Орфелин Новосадског сајма. Графички је обликовала око 450 књига. Имала је преко 20 самосталних изложби. Учествовала је и на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству.

Извор: Банатски културни центар 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: