детаљ слике: pixabay.com

Дијете

тишина се напела ко трудна жена

све јој смета

чека да се роди

нешто друго из ње

што сигурно није незвук

готово увијек је плач

упамти

на твој први плач

сви су се смијали

у тренутку кад си врискао

гурнут у живот, и сам

сви су мислили

да је радосно што долазиш

и да си још један

исти као они

само мали

ненаучен; нејач

ти дакле припадаш

војсци зачетих

и твоја круна је у томе

што си рођен као човјек

нико те не пита

за твоје свјетове прије

само ти понуде бога

и право да се љутиш

и ћутиш

јер језик који знаш

тек је суза

коју погрешно тумаче

и зато ти се

још више плаче

кад научиш да пужеш

већ превише личиш на људе

твоје сјећање не сеже далеко

и све што памтиш је

да некад био си дијете

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: