О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Вести


ПРЕУМЉЕЊЕ ЈЕ НЕОПХОДНО

Гордана Поповић
детаљ слике: Илија Шаула

ПОСЛЕ ИЗОЛАЦИЈЕ: НЕНАД ГРУЈИЧИЋ, ПЕСНИК 


Преумљење је неопходно


У супротном, материјалистички механизми досадашњег света ће нас појести као жганце


На нашу уморну а препотентну цивилизацију, и на људску душу, дабоме, вирус корона има позитивно дејство, јер без препрека нема динамизма живота и стварања, нема игре, нема света, каже песник Ненад Грујичић, чија је књига „Сремскокарловачке терцине” објављена пред сам почетак пандемије (у издању „Бранковог кола”).


Стицање нове психолошке и животне позиције, ређање нових фигура, остварење победе и освајање слободе, постизање духовне метаноје (покајања) и катарзе, то јест преумљења, што ће рећи и васкрснућа  – све су то позитивни аспекти катастрофе која никад нема само аспект несреће и губитка, додаје он.


– На самом почетку пандемије дошла ми је вест да сам постао лауреат награде „Златни Орфеј”, за укупно дело, Међународног фестивала поезије „Српско перо”. Домаћин, Педагошки факултет у Јагодини планира да ми признање уручи током маја, али по свему судећи то ће бити пролонгирано. Нека, биће прилике – коментарише Грујичић, иначе дугогодишњи први човек Бранковог кола које као институција током године има два велика фестивала: у марту „Пролећне Бранкове дане” и у септембру „Бранково коло”.


Овогодишњи „Пролећни Бранкови дани 2020”, који је требало да буду од 15. до 28. марта, одложени су до даљњег. План је да буду одржани у септембру заједно са „49. Бранковим колом” које ће трајати од 4. до 14. септембра у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду. Уколико ни у септембру не буде могуће организовати програме у затвореним просторима, они ће своје садржаје пренети и извести на отвореном, на „рајском Стражилову”, каже Грујичић.


За време изолације писао је нову књигу о полувековном трајању Бранковог кола, чија ће округла годишњица бити обележена наредне године:


– Годишњица пада баш у време мега-манифестације Европска престоница културе у Новом Саду. Уколико од садашње Европе, то јест Европске уније као sui generis творевине ишта остане. Пишем своја сећања и цртице, остављам трагове и записе о периоду који нису „појели скакавци”. Имам привилегију да сведочим о томе.Бранково коло у ствари наставља традицију листа за књижевност, забаву и поуку „Бранково коло” (1895–1914) из Сремских Карловаца, каже Грујичић, присетивши се да је у једном броју овог листа из 1910. године нашао текст о Халејевој комети која је претила баш тих недеља да удари у нашу планету с обзиром на то да се сваких седамдесет шест година појављује у близини Земље.


– Била је 1986. када се опет, након нових седамдесет шест година, причало да Халејева комета јури ка Земљи и да ће је можда ударити. Послао сам тада у „Политикин” додатак „Култура уметност наука” текст шта је све писано у „Бранковом колу” 1910. године о налету ове комете на Земљу. Невероватан је био детаљ да су чувену Карловачку гимназију оградили жицом ако би којим случајем ударила у Сремске Карловце.


О данима које је провео у изолацији, Ненад Грујичић додаје и ово:


– Остати у кући, то је за писца од памтивека природни амбијент, најидеалније место за грађење куле од матерњег језика. Ми песници и писци можемо на друге људе пренети мир, оптимизам и снагу. Осећао сам се одлично, имао духовно упориште, писао нову књигу. Сада на своја гнезда долазе старе и неуништиве, а вечито младе теме о добру и злу, о срећи и несрећи, о еросу и танатосу, оне за које смо у својој гордости пре ове пандемије мислили да су превазиђене, па смо се били латили бесмислених тема. Сада су огољене велике заблуде и преваре које су грабежног човека учиниле удаљеним од природе. Човек је помислио да може да превари Бога. Међутим, као што се тенис не може играти без подигнуте мреже, тако ни живот не може тећи без агилног човека и тргова пуних људи, без поштовања закона природе.И док сви говоре о великој промени која би требало да се деси у људима после пандемије, у свакодневном животу се уверавамо да многи само чекају да све буде по старом не би ли поново пустили у погон своју злурадост и егоизам.



Шта мисли наш саговорник?


– Испоставило се да човек не уме да примени спознаје и поуке стечене у данима пандемије, не може да се одвоји од своје анималне димензије. По свему судећи, он нема снаге за духовну обнову и нову, оригиналну путању, а тиме и за велико преумљење иако му је дата идеална прилика. Он би што пре да се врати на стару варијанту дернека и трошења, материјалне презасићености у незадрживом узимању од живота на тацни. А толико тога му таквом, несавршеном и грешном, не припада, није заслужио такав посед и привилегију. Испоставља се, дакле, да је човечанство заслужило појаву пандемије вируса корона. За почетак као опомену, а после... видећемо – каже Грујичић.


Основна спознаја у свему овоме јесте да живимо у опасном свету, да је човек овај дивни свет учинио предапокалиптичним, тврди песник.


– Преумљење је неопходно, прелазак на духовни принцип као основни покретач свега што на планети дише и ради, иначе ће нас материјалистички механизми досадашњег света појести као жганце – поручује Ненад Грујичић.


Аутор: Гордана Поповић, 16.05.2020. Дневне новине Политика, култура


ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"