О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Вести


ПРОВОКАТИВНИ И СУБВЕРЗИВНИ ЧЕСИ

Александар Чотрић
детаљ слике: Pixaby

Дискретни, суптилни, децентни и деликатни – какви су, иначе, Чеси, те особине манифестују и у афоризму.

Клоне се узвишених и схоластичких, идеалистичких, филозофских и религијских промишљања и говоре о микрокосмосу у којем се врти појединац. Земља по којој ходају ближа им је од звезданог неба, а хуморно виђење света од моралног закона у њима.

Више волим народе који су збир „ја“ него појединце из народа који су део „ми“, мисао је Станислава Јежија Леца која је тако блиска и његовим чешким колегама. Њихове језичке минијатуре разликују се од филозофских исказа по уметничкој двосмислености, па и вишезначности.
Провокативност и субверзивност су, такође, одлике критички интонираних афоризама, које је Лубомир Брожек с правом назвао шибицом у џепу Херострата.

Савремени чешки афоризми су дијалектичка игра између фрагмената и целине и најчешће говоре о човеку као делићу друштва.
Зато се баве његовим свакодневним, обичним интересовањима и проблемима – у браку (Брак је сувише озбиљна ствар да би се могао препустити само супружницима, Вацлав Душек), породици (Породични круг често има облик троугла, Јиржи Жачек), на послу (Кад би рад био забава, продавале би се улазнице за посао, Вацлав Војачек)… Политика и идеологија у другом су плану и представљају кулисе за драме које се одигравају у души човека или на кућној позорници.

Афористичари се фокусирају на човекову потребу да опстане и преживи невоље, да победи домишљатошћу, моралним ставом и интелектуалном супериорношћу.
Чешки афоризам је упутство за преживљавање, рецепт за оздрављење, реплика на увреде, парола за пролаз даље, молитва за помоћ, шифра за отварање гвоздених врата. Према једној виспреној опсервацији, хумор је једини достојанствен начин да будете тужни. Афоризам је смешна мисао, али само док је не разумемо, надовезује се Патриције Холечкова.

Афоризам чешких аутора снажно се прожима с другим књижевним жанровима и гранама уметности – позориштем (По позоришним схватањима, ако је представа брзо сишла са сцене, то је зато што је неуспела и никоме се не свиђа, а ако је имала много извођења, то је зато што је водвиљ и угађа ниским укусима, Карел Чапек), музиком (Музика је слика коју човек гледа ушима, Власта Бурјан), филмом (Похабана копија, шаблонске акције, досадни ликови; укратко, у том филму видиш живот какав јесте, Габријел Лауб), сликарством (Сан сваког сликара је да његово уметничко дело буде одштампано на новчаницама и да добије што већи број ауторских примерака, Еуген Брикцијус).

„Ништа као његово величанство хумор не може да изрази сву лепоту, јединственост и ведрину људског духа, сву његову префињеност и суптилност којом задире између редова досадног и сувопарног смисла и логике овог нашег, пролазног овоземаљског живота, препуног чињеница и такозваних користи“, рекао је Јиржи Менцл. То је најлепши позив за читање антологије чешког афоризма Кнедла у грлу (Српска реч, Београд 2020), у чијој основи је Његово величанство хумор.


16. маја 2020, дневни лист Данас 


ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"