где је та песма тај тихи бол
склопљене очи дрхтаји жица
у загрљају ветар и птица
ближе небу још ближе сну
у празном гнезду тишина празнује
са кровова капље месечина
поглед у боји руменог стида
дотиче маглене обале жеља
све чешће ћутим
понекад љубим
помало старим
и слутим
слутим
далеки смех детињства
јесен у бдењима
јутарње неспокоје
безимене цесте и туђи трагови
траже смисао у некадашњој суштини
чекања кисну као послушна псета
раздевичену чежњу
боли невиност успомена
и сневам
док дуго бдим
и видим
видим
све оно што је
у ово моје
смејем се псујем пркосим
живим о води мислим на хлебу
ћутим мајчиним млијеком
казујем у ветар у ветрењаче
и равно и плавно и рујно и нујно
све давно где сам и што јесам
па станем и
дрхтај смирим
и мирим
мирим
оно некада
са овим сада
