О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Вести


„ЛЕПЕ СТРАНКИЊЕ”: СУЈЕТО, ИМЕ ТИ ЈЕ ПИСАЦ

„Све сам ово написао, не из освете или злобе, већ с намером да се смејем и да чујем људе око себе како се смеју, од срца и отмено. Смејемо се све ређе, све више омаловажавамо смех, и у животу, и у уметности, а ипак, на крају крајева, можемо себе описати као животиње које умеју да се смеју.“


Овако нас са својом збирком прича Лепе странкиње, коју је у преводу Илеане Урсу Ненадић објавила издавачка кућа Арете, упознаје Мирче Картареску, један од најбољих (а можда и најбољи живи) румунски писац. И, заиста, ова збирка од три приче бави се (румунском) књижевном сценом, а књижевна сцена као књижевна сцена. Од ње можете само да плачете од муке или од смеха. Картареску се одлучио за овај други приступ, те је све књижевне сујете, подметања, зависти, као и згоде и незгоде из књижевног живота представио на духовит начин.


У причи Антракс главни јунак, иначе чувени румунски писац Мирча Картареску, добија коверат у коме се, чини се, налази извесни прах. А било је то доба хистерије антраксом у УН-у, тако да је нашем писцу одмах прорадила књижевна сујете и его јер, ето, неко је одлучио да удари у саму срж врхунске књижевности и да атентатом на њега изврши снажан удар на светску уметност. Заједно са страхом за сопствени живот расте и задовољство јер је неко, поред свих осталих писаца, одлучио да убије баш њега. Баш је он одабран да добије смртоносни коверат јер остали писци, тако очито, и не заслужују антракс. Писац мора да се ослободи овог смртоносног оружја за масовно уништавање Картарескуа пре него што зликовачки пошиљалац оствари свој подли наум. Није њему толико стало до његовог живота, колико до врхунских уметничких дела која, у случају његовог страдања, неће настати. Право место за овакве ствари јесте полиција. Али ни полиција није више што је некада била. Мислим, супер су то момци, имају и најновију опрему која им је управо стигла из Америке, али у току су реформе система, тако да систем баш и не функционише (за разлику од периода лишеног реформи у коме систем баш БАШ не функционише).


У причи Лепе странкиње, по којој је и названа збирка, група од апостолских дванаест румунских књижевника, учествује у путовању кроз Француску и упознавању тамошњег живља са својим књижевним стваралаштвом. Судар цивилизација (и сујета) је неминован. Љубазни домаћини су пуни питања за госте из некадашње комунистичке диктатуре и желели би да сазнају како се тамо живи. Да ли у Румунији имају мобилне телефоне, да ли су открили ватру, како третирају своје женке у пећинама, шта раде са одраном кожом својих непријатеља и да ли заиста пију из лобања својих диктатора… Са друге стране, љубазни гости морају да себе и своју земљу прикажу на најбољи могући начин, да на сваки гест љубазности домаћина одговоре још већом љубазношћу, па чак и када им ови приреде пак… овај… пригодне вечери са типичном румунском музиком и кухињом која можда и постоји у Француској, али до Румуније још није стигла.


У причи Баковијанска тада још млади и непознати румунски писац Мирча Картареску бива позван да одржи књижевно вече у Бакау где му његови домаћини обећавају „програм-изненађење“. Младом писцу одмах проради маштовита сујета и он види себе на богатом банкету приређеном у његову част на коме му друштвени крем града држи здравице. „Сујета, мој омиљени грех“, каже Ђаво у чувеном филму Ђавољи адвокат. Грех, свакако, али и неисцрпан извор забаве када о њему пише Картареску. Изгледа да домаћини не деле исту визију „програма-изненађења“ као наш млади аутор. Биће то гостовање из пакла и право чудо ако писац уопште и извуче живу главу од љубитеља књижевности у Бакау.


Лепе странкиње су неизмерно духовита збирка прича у којима аутор кроз шармантан, некада и ироничан, хумор приказује свет писаца. Иако се у причама појављују румунски писци свакако можемо препознати и наше (или било чије друге) писце јер неке ствари једноставно не зависе од географских ширина и дужина. Приче, својим духом, на тренутке подсећају на оне које је написао Ефраим Кишон, али их, ипак и очекивано, не надмашују. Нико не може да се мери са Кишоном, али је Картареску на његовом трагу.


Извор:Bookvar


ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"