Данас, када се издавачка делатност налази близу критичне тачке опстанка, тешко је замисливо да се неко од издавача одлучи да покрене нову библиотеку.
Пише: А. Ц.
Књижевно-теоријску, и још посвећену домаћим писцима. Па ипак, и то се дешава у нашој култури за коју држава издваја мање од једног процента, а и тај новац превише дели, према најновијим истраживањима Независне културне сцене Србије, за „партијско-вашарске манифестације, за популистичке кампање и за гигантске споменике“.
Има још храбрих издавача: најновији пример је београдски Албатрос плус, који је за последњих пар месеци у новопокренутој едицији „Поетика“ објавио већ четири књиге, које су јуче у Вуковој задужбини представили главни и одговорни уредник Јагош Ђуретић, и уредник, проф. др Радивоје Микић.
Реч је о делима: „Књижевнокритичка мисао Љубомира Недића“ из пера Милана Алексића, „Магични реализам Слободана Џунића“ Данијеле Костадиновић, „Српски писци прошлог и садашњег времена“ Младена Весковића, и „Сведок васкрсења. Песничка биографија Миодрага Павловића“ Радована Поповића, која ће, као и нова која ће доћи, бити од велике помоћи будућим истраживачима историје српске књижевности.
Није чудо што је прва књига у овој едицији посвећена Љубомиру Недићу (1858–1902), филозофу по образовању, који је на Високој школи предавао историју филозофије, логику и психологију.
Недићева појава у српској књижевној критици, пише аутор студије, имала је огроман значај за читаву српску науку о књижевности, а његово је дело постало незаобилазно у историји српске књижевне критике. Са разлогом: Недић је засновао модерну српску критику, одбацио је утилитарно схватање књижевности и у први план ставио њену естетску функцију.
Значај Љубомира Недића најбоље је описао Јован Скерлић, сврставајући га уз критички рад Вука Караџића; упркос томе, како каже издавач, озбиљни осврт на Недићево дело тек сада је учињен монографијом Милана Алексића.
Слободан Џунић (1921–1998), више него плодан аутор, песник, приповедач, романсијер…, у својим је делима остао веран родном, пиротском крају, и Старој планини. Користио је његово језичко, митолошко и религијско богатство, због чега су га многи проглашавали завичајним писцем, док је он био сасвим далеко од локалног, и сам говорио да је свако затварање у националне или територијалне међе штетно, чак и опасно, јер противуречи самом бићу писца.
То је и доказао својим делом, полазећи од митолошко-фантастичног и уздигавши се до магичног реализма универзалног типа, остваривши, како ауторка студије каже, магијско путовање ван времена и простора, где је све могуће и ништа није могуће, где све може, али и не мора постојати.
Књижевни критичар, есејиста и преводилац Младен Весковић своју је књигу о српским писцима прошлог и садашњег времена поделио у пет сегмената: Историјски осврти, Прикази, Прегледи, Преводна књижевност и Књижевно-издавачке појаве. Њима је обухватио временски распон од Јована Скерлића до данашњег стања у српској култури и издаваштву које је изашло из транзиције, али се суочава са великим проблемима – од финансирања, преко тиража, пласмана и продаје, уз хроничну бољку књижевне критике која бледи.
Од Кашанина, Вељка Петровића, Андрића, Кочића, Весковић своју пажњу пребацује на савремене српске писце, Пиштала, Шајтинца, Гаталицу, Бајца, Албахарија, Виду Огњеновић, Мирка Демића… да би разматрао и књижевне фестивале, књижевне награде и, најзад, стране писце. Збирка текстова Младена Весковића пружа одличан увид у збивања у сфери књижевности, али је и огледало друштва, о чему ваља посебно размишљати.
Песничка биографија Миодрага Павловића из пера Радована Поповића још је једно дело овог новинара и публицисте који је већ објавио низ биографија наших познатих писаца. Како каже, књигу је почео да пише за пишчевог живота, а основа за њен настанак били су и Павловићев богати књижевни опус, и његов живот.
Симболично названо „Сведок васкрсења“, ово дело даје исцрпне податке о једном од наших најбољих песника који је отворио нове путеве у савременој српској поезији, и о једном од најблиставијих умова српске књижевности, како сматра Поповић. Уз низ интересантних података, књига је обогаћена фотографијама, и портретима Миодрага Павловића које су урадили неки од наших најпознатији ликовних уметника, од Зуке Џумхура, Даде Ђурића, Милића од Мачве до Миће Поповића, Стојана Ћелића и Оље Ивањицки…
Извор: Данас
