О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Вести


МОДЕРНА МАРИНА | КОЛУМНА ИЛИЈЕ ШАУЛЕ

детаљ слике: Паола + Мари

Пише: Илија Шаула, књижевник и добротвор
Оснивач Књижевне радионице "Кордун"
Вест Честер, Пенсилванија, САД

Освежавају ме дубина и пространство свести човекове. Кад то осетим код људи, постајем слободан и сигуран, док свако затварање побуђује страх и несигурност. Уметност Марине Абрамовић је, за мене, тежња ка уравнотежавању света. Својим уметничким изразима она опомиње на зла која се дешавају и трага за свешћу и човеком који постоје и какви би требало да буду.


Реализам је део уметности коју свест најлакше прихвата, јер не треба много труда да се проникне у његов израз, није стран и наднараван, сусретљив је у сваком таласу реке живота. Та социјална страна свести заузима највеће поље у нашем размишљању. Простор ван тога је изазов и инспирација за уметника, чак и за оног који је чврсто прикован за најстварнију даску позорнице живота. Уметник је независна тврђава сазидана на граници могућег. Загледан у блажену и сурову стварност покушава да докучи хоризонте непознатог, да пронађе вредност пре осталих у намери повлачења линије светлости преко таме.

Марина упозорава на штетне елементе новог света и новог времена. Она никако не подстиче на зло. У њој и њеној уметности постоји принцип доброг начела. Када је секла жилетом тело секла је себе, својом крвљу је исписивала поруке мира, она је своју утробу тукла маљем, никоме није давала топуз да убија.

Данашња уметност исто је толико вредна и лепа као што је то била и у време развоја ренесансе. Тада су уметници опомињали на инквизиције и страдања у том времену. Можда је баш захваљујући њима и дошло до поправљања животних прилка у времену које је ветар гурао у нашем правцу. Да ли су успели поправити слику света, или су је учинили још црњом?

Марина покушава новом струјом и снагом перформанса да расветли свест код посматрача и усмери га да свесно чини добра дела духом и телом. Жели сваком да каже да ако смо се и родили обливени крвљу не треба такви да умремо. Жели да каже да ако смо и протерани из раја не треба гасити наду да се никада нећемо вратити у њега.

Постоје људи којима уметност то саопштава на најлепши начин. Проносе радост живљења чистом љубављу, човечношћу, слободоумношћу и напретком. Марина је светлосни мост преко којег прелази та бескрајна и безгранична енергија.


ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"