О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Вести


ДЕСЕТ РОМАНА ПИСАНИХ НА ИЗМИШЉЕНИМ ЈЕЗИЦИМА

Аутор: Стивен Спаркс
Превод: Данило Лучић


Џојсова изузетно изазовна књига може се сматрати базичном врстом текста за листу коју овде правимо. Пуно неологизама, портмантуа, лингвистичких хибрида, и можда тек са трунком бесмислица, “Финеганово бдење” поставило је стандарде модернистичке литературе.

И пут хем бехинд тхе оастхоусе, сагд Пуккелсен, тунинг wоунд он тхе теллер, аппеасед то тхе цуе, тхат доубле дyоде деалеред, анд хе’с wаллоwинг аwасх сwилл оф тхе Тарра wатер. Анд ит мариннед доwн хис гаргантаст тромбсатхлетиц лике тхе мароусерс оф тхе гулпстроом. Тхе керссе оф Wолафс он хим, схитатеyар, хе сагд ин тхе форницулар, анд, ат wеаре ор нот ат wеаре, И’м сиген но стретцхер, фор И царсед хис мурхерссон гоат ин троттхерс wитх тхем неwбуцкле-ноосерс бехигх ин тхе фире бехаме ин тхе оастхоусе. Хопс! сагд хе.


ПАКЛЕНА ПОМОРАНЏА, Ентони Барџис (1962)

Џојсово ремек-дело је можда боља књига, али Барџисов роман (који много дугује Кјубриковој филмској адаптацији) неспорно је много познатији, или макар цитиранији. Ниједна друга књига са ове листе се није до те мере инфилтрирала у културу као “Паклена поморанџа”. Заиста, мноштво речи из Надсата, Барџисовог амалгама ромског, римованог кокнија и руско-енглеског жаргона, постало је део популарног речника.

Тхе стерео wас он анд yоу гот тхе идеа тхат тхе сингер’с голосс wас мовинг фром оне парт оф тхе бар то анотхер, флyинг уп то тхе цеилинг анд тхен сwоопинг доwн агаин анд wхиззинг фром wалл то wалл. Ит wас Берти Ласки распинг а реал старрy олдие цаллед ‘Yоу Блистер Мy Паинт’. Оне оф тхе тхрее птитсас ат тхе цоунтер, тхе оне wитх тхе греен wиг, кепт пусхинг хер беллy оут анд пуллинг ит ин ин тиме то wхат тхеy цаллед тхе мусиц. И цоулд феел тхе книвес ин тхе олд молоко стартинг то прицк, анд ноw И wас реадy фор а бит оф тwентy-то-оне. Со И yелпед: ‘Оут оут оут оут!’ лике а доггие, анд тхен И црацкед тхис вецк wхо wас ситтинг неxт то ме анд wелл аwаy анд бурблинг а хоррорсхоw црацк он тхе ооко ор еархоле, бут хе дидн’т феел ит анд wент он wитх хис ‘Телепхониц хардwаре анд wхен тхе фарфарцулуле гетс рубадубдуб’. Хе’д феел ит алл ригхт wхен хе цаме то, оут оф тхе ланд.

ТРАИНСПОТТИНГ, Ирвин Велш (1993)


Овај узвишени низ литерарних дела прати Велшов познати роман састављен делимично на шкотском дијалекту, као што су “Оркански висови” и нека дела Џејмса Келмана, иако Келман не прихвата термин дијалекат, јер га сматра елитистичким. Иако је визуално непознат многим енглеским читаоцима, “Трејнспотинг” је, као и “Финеганово бдење”, много јаснији звучно. Прочитајте, као доказ, наглас следећи одељак романа, поготово ако се неко налази у близини и може да вас чује:

Ах сит фрозен фор а момент. Бут онлy а момент. Ах фалл офф тхе пан, ма кнеес спласхинг оантае тхе писхy флаир. Мy јеанс црумпле тае тхе децк анд греедилy абсорб тхе урине, бут ах хардлy нотице. Ах ролл уп ма схирт слееве анд хеситате онлy бриефлy, гланцинг ат ма сцаббy анд оццасионаллy wеепинг трацк маркс, бефоре плунгинг ма хандс анд фореармс интае тхе броwн wатер.

ТХЕ ПОЛИЦЕМАН’С БЕАРД ИС ХАЛФ-ЦОНСТРУЦТЕД, Рацтер (1984)


“Полицајчева брада је полуконструисана” је колекција прозе и поезије коју је написао Рацтер (скраћено од “рацонтеур”, што значи вешт приповедач на француском, прим. прев.), компјутерски програм који су створили Вилијам Чембрлен и Томас Етер и који су представили 1984. године, као одговор на питање какав би језик машина, којој је људско искуство страно, створила. Резултат је, као што дијалог испод показује, фасцинантан – и мало ме подсећа на поезију Ени Карсон. (Хвала Брајану Роџерсу на овој сугестији.)

БИЛЛ. И лове а цхилд.
МАРЦЕЛЛА. Цхилдрен аре фортунателy цаптиватинг.
БИЛЛ. Yес, yет мy лове ис еxцеллент.
МАРЦЕЛЛА. Мy лове ис споокy yет wе муст хаве а цхилд; а споокy цхилд.
БИЛЛ. До yоу фоллоw ме?
МАРЦЕЛЛА. Цхилдрен цоме фром лове ор десире. Wе муст хаве лове то поссесс цхилдрен ор а цхилд.
БИЛЛ. До wе хаве лове?
МАРЦЕЛЛА. Wе поссесс десире, ангрy десире. Бут тхис фуриоус десире маy мурдер а цхилд. Ит маy бе киллинг бабиес сомедаy.
БИЛЛ. Анywаy лет’с хаве а цхилд.
МАРЦЕЛЛА. Мy еxпецтатион ис цхилдрен.
БИЛЛ. Тхеy wилл wхиспер оф оур лове.
МАРЦЕЛЛА. Анд оур перпетуал, енраптуринг, валуабле фантасy.
БИЛЛ: И’лл рецорд yоур јоурнеy тхроугх yоур иммортал реалмс оф террор анд милд моонy лустре, ин софт сеxуал делусионс оф вариед беаутy. То делигхт тхе wандерер анд репосе хис бурнинг тхирст анд фреезинг хунгер.

Тхеy лет цордс анд стакес бинд. Тхе етерналс беган то ерецт тхе тент wхен Енитхармон фелт а wорм wитхин хер wомб анд wитх схарп пангс тхе хиссингс беган; долороус хиссингс анд поисонс роунд Енитхармон’с лоинс фолдинг.

РИДЛИ ВОКЕР, Расел Хобан (1980)


Објављивања постапокалиптичне прозе у последњих пар година не мањка, али једна од најбољих књига из овог жанра је написана пре скоро 40 година. Сместивши радњу романа два миленијума пошто је већи део света уништен у нуклеарном рату, Ридли Вокер – делимично инспирисан легендом о светом Евстатију – замишља свет далеке будућности као веома сличан свету далеке прошлости. Као и у многим примерима предоченим овде, Хобан употребљава језик који осликава разорен пејзаж:

И стоод тхере анд холдинг реадy wитх мy спеар. Нотхинг лике ит невер хаппент бефор бут ит wер лике ит алл wаyс бен тхере хаппенинг. Тхе дог геттинг биггер биггер уннер тхе греy скy анд ме wаитинг wитх тхе спеар. Ит динт сеам лике тхе руннинг брунг хим он тхо хе wер мовинг фас. Ит wер мор лике хе бен руннинг фор евер ин 1 плаце нот мовинг он јус геттинг биггер биггер тил хе wер биг а нуфф то бе ин фронт оф ме wитх хис фаце алл ринкелт бацк фром хис тееф. Јус ин тхат фрацтион оф а миним тхе догс фаце анд тхе боарс фаце фром мy наминг даy тхеy флицкерт то гетхер wитх мy дадс фаце алл смасхт. И хелт тхе спеар анд хе рун он то ит. Лyинг тхере анд кицкинг wитх хис yеллер еyес он ме анд И финисхт хим wитх мy книфе.

ДЕВОЈКА ЈЕ ПОЛУФОРМИРАНА СТВАР, Амила Мекбрајд (2014)


Можда се сваки наратив, филтриран кроз ток свести, може окарактерисати као писан на себи својственом језику, али у рукама Мекбрајдове, овај роман о мучном женском сексуалном освешћивању достиже неодољиву јединственост говора. Као и друге књиге о којима овде говоримо, “Девојка је полуформирана ствар” учи свог читаоца како да је чита:

Со. Тхис ас wелл wхен но оне лоокс. Го н’еири ан ботхер леат wхиле тхе wинд бе алwаyс ат yоур бацк. Рун уп тхе фиелдс. Блинк то тхе хоусе. Го сун блинднесс. Турн мy арсе. Лифт то флy. Баллоон ацросс тхе еартх. Пуфф балл кееп yоур кницк-кнацкс цоверед. Белтинг он тхе wинд ме. Беатинг ме ат мy оwн гаме. Сцуп тхере скиртс анд гиве ус а данце. Бе пелтед бy тхе дарк раинс. Феет wет лике троугх. Соак тхем блуе то блацк тхроугх флесх анд боне. Сцратцх мy армс он фаир блацктхорн. Кнее цут роцкс фор леарнинг хоw то флy. Wхип грасс цут хандс анд липс он а сцутцх пипе. И’лл цалл алл тхе фаириес анд онес ливинг ундергроунд. Фор И кноw тхеy’ре листенинг. Wилл гиве ме тхорнс ин мy поцкетс анд тхорн ин мy бед. И’лл јиг он тхеир хоусес тил мy липс турн ред. И’лл гиве yоу а wхирл тwирл. А смацк он тхе паддy wхацк бут Гет ин тхис хоусе. Гет ин тхис хоусе yоу, алwаyс, алwаyс цомес.

ЦОДЕX СЕРАПХИАНУС, Луиђи Серафини (1981)


Кодекс је мало ван контекста ове листе, будући да је писан на самосвојственом измишљеном језику, супротно од варијација постојећих језика, али књига, која представља енциклопедију ванземаљског света, једноставно је превише уврнута и предивна да би се пропустила. На другим местима је било дискутовано о њеној дужини (препоручујем есеј Џастина Тејлора у Белиеверу), док уз то има још и мистериознијег претка, “Војничев рукопис”, али само летимичан поглед на неку од њених бизарно илустрованих страница ефектно ће збунити сваког читаоца.








ПОТОНУЋЕ ОДРАДЕК СТАДИЈУМА, Хари Метјуз (1975)


Метјузов епистоларни роман се састоји од писама која размењују муж и жена и у којима се баве свим темама које се односе на брачни живот… али углавном пишу о изгубљеном благу на Флориди, из XВИ века. Тро-тси Тwанг Панаттапам МцЦалтеx (у случају да није очигледно, то је жена) пише на језику који се зове Пан, којим Метјуз, оном врстом хумора коју очекујемо од члана Оулипоа, износи низ трагова који нас воде до изненађујућег свршетка:

Пан перснс кнwо басе бал. Тхе гиаппан-лике траде-фор мисхн плаy wитх ит ин оур цапатал анy тимес. То морроw то wорк бе гин. Ит ‘с цлеен еццептс фор тхе талк. Тхе ин-хабитс ливе ин драемс. То раед тхис хас неед, нот идеес бут а тенсхн (то-транс-лате оф Тwанг): “Афтер а ланд-лике гиоурнеy а yуонг ман-Пан а риве дееп ин а рест хwере тхе хер оф хис цхоисе wас ливе ин а малл схе хас маке. Греен астер ханг, ман ре-сиеве но то-греет, ре-турн то хис гхест-тхере ис но ре-плиес. Раел Зен хе ис то цан маке то гет а-тентион; тхе студ го то а нотхер арт оф рест анд биулд хис-селф yеерс. Латер, неw ас-то-wееп-лике фалл леевес, хе ‘с лине. Хе тхен дроп. Еверy тхинг рун тхроух тхе рест то теецх анд саy, Тханк yоу.

ДРЖАВА ЗВЕЗДЕ СЛАДОЛЕДА, Сандра Њуман (2014)


Постапокалиптични роман Њуменове прати традицију “Ридлија Вокера”, иако се одвија у не тако далекој будућности. Као што се може очекивати у свету који насељавају само деца и тинејџери – све старије људе је побила куга – језик који се користи је препун жаргона, који је један критичар окарактерисао као “Џар-Џар Бинкс (фиктивни јунак из серијала “Звездани ратови”, прим. прев.) који као наратор читао аудио-књигу Кормака Макартија “Пут”:

Хоусе бегин то лоок а литтле итцхy, бефоре тхе фирелигхт цоме. Ас тхе флицкеринг раисе, ит схоw цлеар ин тхе буст-оут wиндоwс. Ис лике ит бе а лифе wе wоке инсиде. Тхен тхе рооф го стаининг блацк анд фире сqуеезе тхроугх тхе стаин. Фире маке а холе анд фламес пусх тхроугх тхе рооф лике ангрy хаир.

Тхе фламе анд скy тwо дифферент киндс оф бригхт. Сун лоок таме анд слеепy wхиле тхис фире го лефт анд ригхт со хуге. Ит маке ус биг анд бригхт wитх нервес, алтхоугх wе Сенглес, кин то бурнинг. Кееперс сеттле старинг то тхе фире, хер моутх агапе. И сеттле то мy фире транце.

БДЕЊЕ, Пол Кингснорт (2014)


У “Белешкама о језику” у “Бдењу”, дебитантском роману који му је управо објављен у САД, Пол Кингснорт тврди да се он “никада није слагао са историјским романима писаним на савременом језику.” Разлог за ово, како он сматра, лежи у томе да верност језику одређеног периода дозвољава читаоцу да осећа дистанцу од тог периода. Ово веровање – о чијем меритуму можете међу собом полемисати – навело је Кингснорта да свој роман “Бдење” срочи на ономе што он назива “језик духова”, који мање или више тачно предочава историјске околности у којима се његова радња одвија (Енглеска током норманских освајања). Стога, на пример, речи француског порекла које су се појавиле заједно са освајачима су избачене из речника његових јунака, правопис је измењен и коришћене су англо-саксонске речи:

лоц ит ис wелл цнаwан тхере ис тхосе wолде бе теллан лиес анд тхосе wитх онлy тхем селфс ин мyнд. тхере ис тхосе ноw wхо спецс оф ус анд wхат wе доне бут wхо цнаwан триеwе но ман цнаwан триеwе бут и анд wхат и телл и wилл телл ас и сцеолде анд алл тхат wилл бе телт wилл бе алл тхе триеwтх. триеwтх тхере ис лyтел оф ноw ин тхис халф броц ланд оур фолц wепан анд гретан анд биддан хелп фром тхеир црист wхо лоцс он ин стиллнесс саен нахт ас тхеy wеепс. анд но триеwтх wилл тху хиере фром тхе хоре wхо цлаимс хе ис оур цyнг ор фром хис бисцопс ор тхосе wхо wолде бе хис мен бy спиллан англисц гуттас он англисц гроунд анд цлаиман англисц ланд тхеир оwн.

Оно што овај исечак чини очигледним је да читање “Бдења” може пружити обесхрабрујуће и дезоријентишуће искуство. Иако је речник страних речи релативно незнатан (кратак глосар ових речи пружа јасан увид), чак и речи које читалац познаје често делују чудно на страници. Затекао сам себе како читам наглас роман све док ми речи у њему не постану смислене. После неких двадесетак или тридесетак страница, језик је почео да ми бива све природнији и једина ствар која је надјачала моје осећање постигнутог успеха је била растућа тензија од заплета.

Извор: Глиф


ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"