О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе

Фељтон





















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Михајловић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Емина Мукић
Ена Вуковић
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Павловић Ћирић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Благојевић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Шестаков
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Силвана Андрић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Слободан Владушић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Тања Прокопљевић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Вести


ЈОВИЦА АЋИН ДОБИТНИК ЊЕГОШЕВЕ НАГРАДЕ ЗА РОМАН „СРОДНИЦИ”

Писац Јовица Аћин добитник је Његошеве награде за роман „Сродници“.

Међународни жири за доделу Његошеве награде саопштио је да је „роман ’Сродници’ Јовице Аћина написан поступком мајстора који суверено влада умећем приповедања, једнако као и градњом врло сложене романескне структуре. На први поглед ’Сродници’ се могу учинити као постмодернистичка игра у којој се и на читаоца рачуна као на актера. Но удео фино уметнуте ироније и аутоироније, присутан у подслоју текста, разоткрива овај Аћинов роман као дело које своје постмодернистичко порекло доводи у питање и докида, растварајући се као роман с многим озбиљним значењима. ’Сроднике’ је могуће гледати и као својеврсну круну досадашњег Аћиновог књижевног опуса, који је у свим својим разгранатим видовима (приповедачком, есејистичком, романсијерском, преводилачком, уредничком) дело једне чудесне и потпуне посвећености и преданости књижевности као животном избору“.

Јовица Аћин није ни сањао да ће га икад „погодити“ награда која носи Његошево име, иако је он његова љубав из детињства. „Његош је ипак макрокосмос за мене који једва да сам микрокосмос. Али, свеједно, сад ме његов прах обасипа. Луча његовог песничког дела као да потпаљује светлост за којом ја вапим док покушавам да испишем оне нечујне шумове у којима се скрива тутњава времена. У мери у којој Његошево песништво превазилази наметнуте границе, уверен сам да у моме роману ’Сродници’ споне међу људима утолико бивају снажније што је тих граница мање. Трагао сам за светлошћу, баш као што је то и Његош чинио. Мада на друкчији начин него он, и због тога му не дугујући мање смерност, исписао сам роман који би се њему могао допасти. Окупљао сам расејане корене, али зар је Његош нешто друго покушавао? Далеко сам ја од њега, али смо на истом послу.“

Његошеву награду уручује председник Црне Горе на Цетињу.

Главни јунак романа „Сродници“ један је од ретких смелих појединаца, ауторов презимењак. Сазнавши да прича о његовом пореклу води све до далеких Пиринеја, он заједно са синовима одлази на пут до Шпаније. Породично стабло, мапе и усмена предања путокази су у трагању за несталим прецима. Иако све више путоказа наводи на закључак да ће фамилија реконструисати своје порекло, појављују се непознанице које потрагу за породичним стаблом претварају у трагање за фантомима, међу којима је најистакнутији Белано или Болањо, славни чилеански писац. Сам читалац постаје у овом роману двоструке потраге у којем се преплићу поступци детективске, али и фантастичне књижевности.

Иначе, ово је први пут у новијој историји (од распада заједничке државе) да награду добија писац из Србије. Његошева награда ће Јовици Аћину бити уручена 13. новамбра на Цетињу.

Извор: Бооквар


ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2026 © Књижевна радионица "Кордун"