О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Вести


НЕНАД ГУГЛ, ПРОФЕСОР БОЉИ ОД „ГУГЛА”

детаљ слике: Милан Илић / РАС Србија

Пише: Милица Марковић


Џон Вуден је рекао: 'Никада не покушавај да будеш бољи од другог, већ од њега учи'. Та борба је унутрашња и требало би да будемо бољи од себе у оном тренутку у коме јесмо." Овако за "Блиц" каже презимењак најчувенијег интернет претраживача, који барата мноштвом информација и корисних савета, те не чуди што је многима сигурнији извор података од самог "Гугла" или енциклопедије. Он је Ненад Гугл (37).



Рођен је у Минхену, одрастао у Чачку, а због студија се вратио у Београд где и сада живи. Његово презиме потиче од чукундеде који је дошао из Фландрије.



Осим што има необично презиме, Ненад Гугл је професор српског језика и књижевности, али и писац. Роман "Умро сам у петак" објавио је крајем 2017. године, а промоција која је тада одржана у СКЦ-у била је врло посећена и запажена, са 350 присутних у публици. До сада је промоција овог романа одржана у шест градова у иностранству, преведен је руски језик, а и даље се одржавају промоције широм Србије. Професору Ненаду Гугл најдражи коментар који добија од читалаца јесте "хвала", јер то је, како каже, потврда да његов труд није узалудан.


Тренутно пише роман "Велелепота секунде", који би требало да изађе почетком наредне године. Смисао наслова, каже професор Гугл, јесте да и у једној секунди може да буде вечност, те да једна секунда није тако безначајна као што се у први мах чини.


- Један наш дан је, на пример, за гусеницу цео живот, а цео наш живот је за васиону један трен. У једној секунди човек је способан да дотакне нешто што је узвишено, да превазиђе себе и ту секунду, и то је нешто што је велелепно - истиче професор Гугл и наставља:


- Што се тиче романа покушао сам да главне јунаке ставим у четири ситуације у којима они морају у једној секунди реше ситуацију у коју су доспели, а од одлуке коју донесу зависиће цео њихов живот. То би требало да буде трилер, биће напетих момената, а свака од те четири ситуације би требало да подстакне читаоце на преиспитивање, шта би они урадили да се нађу на месту главних јунака.


Према мишљењу професора Гугла, смисао књижевности у 21. веку не исцрпљује се само у естетици, већ да читаоце "помери" емотивно, мисаоно и духовно, те да буде алат који ће човеку помоћи да уреди живот на бољи начин.


- Сматрам да би савремена књижевност требало да буде прилагођена духу времена, али не на начин да се праве компромиси у квалитету и подвлађивању читалачке публике. Велики писци су постали "велики" јер су актуелни у свим временима. Себе не поредим са великим писцима јер желим да будем актуеалан у овом тренутку за читаоце који читају моје романе. Због тога се трудим да, ма колико нека тема била комплексна, не сме да буде досадна. То је за мене веома битан критеријум којим се водим у свом раду. С обзиром да радим у школи, сматрам да уколико човек не пази и буде мало досадан, изгубио је ученика или у случају писца- читаоца - објашњава професор.


Како каже, десетогодишњи рад у просвети обележило је узајамно учење између њега и ђака Треће београдске гимназије, и од оних је педагога који чине све како би на часовима разбудили омладину и њихова интересовања.


- Дела која ми обрађујемо на часовима врло често су везана за животне ствари. Када ђаци покажу интересовање за неку тему ми изађемо из оквира предвиђеног програма. Радозналост је јако битна особа и деца су много радознала, а школа им убија радозналост. Професор би, по мом мишљењу, морао да пробуди радозналост, подједнако као и да пренесе знање, то је сврха његовог постојања - не оставља дилему наш саговорник.


Ненад Гугл слови за једног од ђацима омиљених професора београдских школа. Ипак, он не мисли да се по нечему нарочито издваја од другихпрофесора, а кључ успеха је, каже он, узајамно поверење.


Гугл подучава младе и живи у Београду


- Верујем у оно што причам, а када човек верује у оно што говори онда му и други верују. Узајамно поверење је јако битно. Ђаци су веома отворени према мени, што носи једну одговорност, али сам и ја отворен према њима - наводи Гугл и додаје:


- Имам олакшавајућу околност што предајем књижевност, јер се она бави животом и темама које су увек актуелне. Мислим да је савремена генерација изузетна, да су јако отворени и да је потребно само да им приђемо на прави начин. А то је могуће само ако се и супротна страна отвори. Људи су често затворени из страха да не буду повређени. Али, то је један ризик који увек у животу треба преузети. Људи су, заправо, добри. Мислим да нико у старту неће прићи потцењивачки или негативно, јер када тако приступите тако вам се и враћа.


Данашњи човек живи у времену где жели да се забави, нема времена за озбиљније теме. Међутим, проблем је, каже професор Гугл, што тако живећи човек неће осетити радост, ни у оној мери у којој би могао да је осети.


- Радост људи данас афирмишу поседовањем, у смислу битно ми је да поседујем добру одећу, добар ауто, некретнине... И то је у реду, то производи неку радост. Али, та радост је кратког даха, док радост стваралаштва и изграђивања себе је нешто што даје дугорочну ноту среће - јасан је он.


Боксери имају добро правило које гласи: Ако желиш да задаш ударац, некада мораш да направиш корак уназад. И то је добра метафора, уверен је професор, јер је живот неретко као боксерски ринг, а наши непријатељи у рингу су проблеми и све животне околности које нам не иду наруку.


- Кад направите корак уназад то је само привидно губљење времена, јер након тога следи ударац. Тим кораком уназад не враћате се прошлост, већ анализирате и преиспитује себе шта можете даље да урадите. Е, то нама врло често фали, као и свест о томе да треба задати ударац - сигуран је овај сјајни професор.


Због тога, за све оне које ових дана муче неки животни проблеми, Гугл има савет:


- Ако посматраш проблем као проблем онда ти је живот сав у проблемима. Можеш да посматраш проблем као изазов и онда мораш да реагујеш на њега. Ипак, боље је посматрати као прилику јер онда очекујеш да нешто добијеш. Међутим, није ни то најбољ начин. Најбоље је на проблеме гледати као на привилегију, јер нам енергија проблема даје могућност да успемо, и заправо није лоше бити у проблему. Мудрост је само препознати како у датој ситуацији посматрати проблеме.


Ненад је супруг и отац двоје деце, а како каже, његов радни дан почиње када деца оду на спавање, јер је свакодневно читање његова неизоставна рутина.


- Све се врти око деце. Обично радим када они заспе, значи негде од 22 па до 1, 2 сата. То је период дана када читам и пишем. Свакодневно одвојим време за читање, писање и сусрет. Наравно, и улазак у учионицу је за мене сусрет, јер ту се сусретнем са 30 младих људи који су генијални. По мом мишљену, слушање других људи је одједнако битно као и читање књига - каже професор и додаје да није важно кога слушате, јер од свакога можете нешто да научите.


Један од покретача портала предавања.цом, на ком професори држе видео-предавања из школског градива. Осим тога, његове кратке, а ефектне мотивационе поруке ускоро ће бити доступне на Јутјубу.


- На Јутјубу су доступна моја предавања из књижевности свима који желе да их чују. Снимио сам око 50 клипова, које неко назива мотивациони говори, а то су заправо поруке које сам негде прочитао и прилагодио мом искуству. Спремио сам око 70 нових клипова, који трају од два до пет минута и они ће бити доступни од новембра на мом Јутјуб каналу. То неће бити предавања већ идеје које су везане за моје читалачко и животно искуство - закључује Гугл.


Његово презиме и данас је енигма за многе који га упознају, те неретко мисле да је то псеудоним који користи. Каже да се његова супруга на венчању није премишљала да ли ће узети презиме Гугл, али кроз смех додаје да није сигуран да ли би јој био интересантан да није било интернет претраживача. Сећа се да је његово презиме први пут одјекнуло у јавности 2001. године, када га је асистент на факултету прозвао "Ненад Јаху", на шта га је он исправио да је, ипак, Гугл.


Извор: Блиц


ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"