Обраћање лекара и књижевника Милутина Србљака током Свечане академије, одржане 28. септембра у Цркви Светог Јована у Патерсону, Њу Џерзи, којом је обележено седамдесет година постојања Матице исељеника и Срба у региону и деценија од оснивања Књижевне радионице "Кордун".
Текст: Милутин Србљак
Цео свет на длану
Кажу да је најбољи онај бунар који је озидан каменом који се копањем из њега вади. Кажу да је најчвршћа физичка веза између мајке и детета пупчана врпца. Када се она прекине, прелази у духовну, до краја живота нераскидиву. Када напуштамо родну груду, имамо много више од оних који остају. Имамо носталгију, већу од жеље да гледамо у небо, мислећи да нам је тако цео свет на длану.
Одувек су људи напуштали своју земљу и на неком другом месту, широм земаљског шара тражили остварења својих жеља и снова. Америка их је некако окупљала кроз сурови слоган “НАЈЈАЧИ САМО ОПСТАЈУ”, који подразумева поред физичке и интелектуалну и сваку другу снагу која омогућава сналажење и прилагођавање. То је најчешће мукотрпно. Најјаче оружје против оваквог стања је упорност која не мањка нашем менталитету.
Ствари иду некако лакше ако имате узоре. Многи тврде да је немајући узоре, први Србин, авантуриста Ђорђе Шагић још пре више од двеста година стигао у филаделфијску луку, где је рекао полицији да је рибар, по чему је добио презиме Фишер. Од тада је познат као Георге Фисхер. Звали су га и Папа Џорџ. Био је веома утицајан човек тога времена. Додуше, у последњем тротомном роману Данила Марића ЧЕМЕРИКА се каже да је још у осамнаестом веку, млади Херцеговац Петар Солдо тј. Педро Солер, као истакнути официр на броду у оквиру шпанске експедиције, населио Калифорнију и са 12 озваничених супруга, свака по имену Боса, имао 79 озваничене деце. Колико ли је тек данас његових потомака са српским коренима?!
Срби су дошавши у нову средину оставили упечатљив траг у разним сферама живота. Само у Њу Џерзију, Конектикату и Пенсилванији живи преко 250 хиљада људи пореклом из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и делова Хрватске који су били насељени Србима. Међу доајене здравства у Њујорку убрајају се психијатар – академик амерички и руски др Душан Косовић, др Чеда Лаиновић, који је између осталих лечио чак и Цара Хаила Селасија, чувени доктор Реља Недељковић и многи други. На Колумбија Универзитету, Др Гордана Вуњак Новаковић, члан америчке академије наука за инжињерство, ради на култивисању ткива биореактором. Ужа специјалност магистра Владимира Буловића је нанотехнологија. Гледајући шире, на калифорнијском универзитету у Берклију имамо професора електротехнике Боривоја Николића, затим на Масачусец институту за технологију физичара Владана Вулетића, чија је специјалност квантна физика и тако даље.
Од књижевника су незаобилазни Јован Дучић, затим Васа Михаиловић са 51 књигом иза себе, као и Данило Марић. Треба истаћи да је наш познати писац и публициста професор на Универзитету у Масачусецу господин Владимир Пиштало највише превођени српски писац у 21. веку. Његова дела се читају у 21 земљи света. Још ћемо поменути Мају Херман Секулић, Катарину Костић, Добрилу Гајић, Радомира Батурана, др Зорку Милић, као и преводиоца Милу Јелисијевића. Некако ненаметљиво ту је и Милан Кнеселац чувени Џо Молер и његов каскадер Милан Радуновић из истоимене књиге. Треба поменути и овде присутне Душицу Ивановић из Торонта, Небојшу Крљара из Мајамија, Гордану Лаковић из Торонта и свакако великог ентузијасту и књижевног посленика Илију Шаулу, оснивача Књижевне радионице КОРДУН. Наравно да је број српских књижевника у Америци велики и да их је немогуће овде све поменути.
Сликар Сава Ракочевић из Чикага, напунивши 85 година живота каже: “85 пута обилазим сунце”. Сликар Алекс Трбојевић има атеље у бившем бруклинском позоришту. Ту је сликар и скулптор Лале Ђурић, као и београдски графичар и карикатуриста Зоран Јовановић, са сталном поставком на Хариман институту Колумбија Универзитета, Феђа Соретић из Флориде, као и овде данас присутан Богдан Мишчевић из Балтимора и многи други.
На пољу музике имамо сина нашег познатог песника Стевана Раичковића, композитора и диригента Милоша Раичковића, који је дириговао Московском, Њујоршком и Београдском филхармонијом. Ту је и прослављена оперска певачица Милена Китић.
Спортисти су као и сви остали показали да Србија, иако мала земља, има великане и на овом пољу. Пита Маровића аналитичари сврставају у најбољег кошаркаша свих времена. На високом месту НБА лиге су Владе Дивац, Пеђа Стојаковић, Никола Јокић, Немања Бјелица и Богдан Богдановић. Ту је и амерички тренер Грег Поповић. У бејзболу и америчком фудбалу се истиче Џеф Самарџија. Светски тенисер број један, Новак Ђоковић, као велики српски мисионар не ретко борави и такмичи се у овој земљи.
Свакако да је од српских глумаца на овим просторима најчувенији Карл Малден или Младен Секуловић, добитник оскара. При крају живота је био председник Америчке филмске академије. У новије време чланови Америчке филмске академије су постали и Добривоје Танасијевић (звани Ден Тана) и његова ћерка. Режисер Питер Богдановић је био номинован чак за осам оскара. Он за себе каже “ја сам српски Американац”. Оскара је својевремено добио аниматор Душан Вукотић, сценариста Стојан Стив Тешић, инжињер Зоран Перишић, инжињер Мирко Ковачеви} и научник Др Дејан Илић. Овде треба поменути и глумце: Милу Јововић, Жарка Лаушевића, Славка Штимца, Мирјану Јоковић, филм-мејкера Џорџа Богданића и редитеље Марију Марић и Мирјану Вукомановић.
У НАСА програму за космичка истраживања АПОЛО било је ангажовано седам Срба.
Пупин је први међу Србима добио престижну Пулицерову награду, коју је касније добио и песник Душан Чарлс Симић, а ова награда је чак три пута припала новинару Волтеру Богдановићу.
Србија је још изнедрила девет конгресмена, међу којима су најистакнутији Хелен Делић Бентли, Георге Војиновић и Мелиса Бин. Хиљаде Срба су били хероји америчке војске.
Прво српско организовање је било у оквиру добротворног друштва СРБОБРАН, које је основао Сава Хајдин из Питсбурга. На Конвенцији 1929. научник Михаило Пупин је објединио СЛОГУ, СЛОБОДУ и СВЕСНУ СРБАДИЈУ у једну организацију која је носила име СРПСКИ НАРОДНИ САВЕЗ.
Познато је да је Пупин имао пријатељске односе са америчким председником Вудро Вилсоном. Још за време првог сетског рата, Пупин је упутио позив Србима у Америци да се помогне браћи у отаџбини. Тада је 16 хиљада добровољаца отишло да се бори на Солунском фронту.
Месец дана после Видовдана, тачније 28. јула 1918. на Белој кући се поред америчке виорила и српска застава, а председник Вилсон је затражио да се на свим званичним местима ода почаст јуначкој и страдалној Србији.
У бизнису има доста истакнутих Срба. Сетимо се фармацеутске компаније Милана Панића.
У почетку су, радећи на тешким пословима Срби развијали бизниз у Питсбургу. У последње време ничу многе грађевинске компаније у Њуџерзију. У школама и другим јавним и комерцијалним објектима на стотине наших људи ради у нашим компанијама на пословима уклањања азбестне изолације, олова и буђи. Ово је постало веома профитабилно, где доста добро зарађују и власници компанија и радници који код њих раде.
Неки од наших бизнисмена у Америци покрећу и хуманитарне акције.
Тако је у време последњих ратова на Балкану организован хуманитарни мост између Америке и Србије, где су се истакли Вељко Миљуш, Милан Пушкар и Мајлан Леб. Тотални обим новца тада послат је износио 185 милиона долара.
Велико српско име Никола Тесла у Америци и васколиком свету се изговара са уважавањем. Неоспорно највеши научник свих времена задужио је свет, који му полако враћа кроз уважавање његовог рада у научним круговима. Наши људи доприносе томе популаришући његова истраживања написаним књигама о Тесли, електронским путем, као и уоквиру скупова и симпозијума. Остаје да верујемо да ће бити више места за њега у америчком школском систему. Ово, пре свега због тога што већина угледних америчких физичара истиче да је Никола Тесла заслужан за савремени технолошки развој Америке и целог света.
Америка је Богом благословена земља. Велики простор одише православљем. Овде су живели, радили и Богослужили многи угодници, који су постали свеци досежући духом до високог степена православног хришћанства.
Свети Владика Николај Жички, Охридски и свесрпски је више пута био у Америци. Изабран је за почасног доктора на Колумбија универзитету. Последње године земаљског живота је провео у руском манастиру Свети Тихон у Саут Канану у Пенсилванији. Ту је постао ректор Богословије. Упокоио се пред Свету Литургију.
Иван Ускоковић - Свети Мардарије, Љешанско-Либертивилски и Свеамерикански је рођен у Подгорици 22. Децембра 1889. Био је први америчко-канадски владика, за кога кажу да је био владика без адресе и за кога важи оно: “цркву гради, умире од глади”…
Архимандрит Свети Севастијан Дабовић, је рођен у Сан Франциску 1863. у породици српских имиграната. За земаљскога живота је изградио неколико цркава, а најстарија је она у Џексону.
Свети Мардарије и Свети Севастијан су канонизовани у Храму Светог Саве у Београду 29. маја 2015. године.
Свети Јован Шангајски, мисионар православља у Америци у оквиру свете Руске заграничне цркве је из српске лозе Максимовића.
Треба истаћи и службенике цркве Божје у нашем окружеwу, овде у Њуџерзију: Протојереја Ставрофора Оца Тому Стојчића и из двеју цркава у Елизабету Протојереја Оца Владислава Радујковића, као и Оца Зорана Радовића. Пажњу заслужује и свештеник ове цркве, Свети Јован Крститељ у Патерсону, Отац Ђокан Мајсторовић.
Наравно, не треба заборавити Оца Мићића. Овде ћемо поменути Оца Драгољуба Цокића као и Оца Светозара.
Велики допринос у организацији и црквеном раду на Источној обали су дали и дају Њихова Преосвештенства владике: Господин Доктор Митрофан и садашњи Владика Источноамерички Господин Иринеј.
Многе православне, а међу њима и српске светиње се налазе на америчком тлу. Због свега тога нисмо на туђој земљи. Поносно носимо своје српско име и ширимо свој језик и културу.
Нека нам на крају увек буду присутне речи нашег и светског генија Николе Тесле:
“АКО БУДЕМ ИМАО СРЕЋУ И ОСТВАРИМ СВОЈЕ ИДЕЈЕ, ТО ЋЕ БИТИ ЗА ДОБРО ЦЕЛОГ ЧОВЕЧАНСТВА, АКО СЕ МОЈЕ ЖЕЉЕ ИСПУНЕ НАЈДРАЖА МИСАО ЋЕ МИ БИТИ ТА ДА ЈЕ ТО ДЕЛО ЈЕДНОГ СРБИНА”.
