О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Вести


РЕИЗДАЊЕ „ФЕЛИКСА” ВЛАДИМИРА КЕЦМАНОВИЋА

детаљ слике: Википедија - Принтскрин ЈТ

четвртак, 31.10.2019.


Српско књижевно друштво организовало је разговор о реиздању романа „Феликс”, који је Владимир Кецмановић први пут објавио 2007. године, а сада га обновила „Лагуна”.


Одмах након романа „Феликс” Кецмановић је објавио роман „Топ је био врео” који је постао међународни хит, те зато „Феликс” није добио место које заслужује на српској литерарној сцени.


У СКД, чији је Кецмановић члан, о књизи је, поред аутора, говорила и књижевни критичар Весна Тријић, која је написала и приказ.


„Испитивањем правила приповедања на једноставан и лако разумљив начин, Феликс отвара прозор просечном читаоцу ка темељним законитостима прозне књижевности. То није само најбољи, него и најзабавнији српски роман у години кад је објављен, а забавност уметничког дела је код нас потцењен и презрен, заборављен квалитет”, казала је Весна Тријић.


Она је подсетила да је роман „Феликс” настао на почетку књижевне каријере Владимира Кецмановића, пре романа „Топ је био врео” или „Осама”.


Награђен је наградом „Бранко Ћопић” за 2007. годину, а недавно је поново објављен, што је повод за ново читање.
Она је са аутором разговарала о трајању дела у савременим условима тржишног издаваштва, о књижевним наградама и ратним и мирнодопским темама у његовим књигама.


Према оцени Тријићеве, роман „Феликс”, заснован на вечитом мотиву сукоба, али и нераскидиве укрштености оца и сина, заправо преиспитује границе идентитета појединца у пресеку воље и околности.


Са убудљивошћу трилера, чистим језиком, Кецмановић открива подземне спратове својих ликова.


Владимир Кецмановић (Сарајево, 1972) до сада је објавио романе: „Последња шанса” (1999), „Садржај Шупљине” (2001), „Феликс” (2007), „Топ је био врео” (2008), „Сибир” (2011), „Каинов ожиљак” (у четири руке са Дејаном Стојиљковићем, 2014), „Осама” (2015) и збирку приповедака „Зидови који се руше” (2012).


Добитник је стипендије фондације „Борислав Пекић” и награда „Иво Андрић”, „Бранко Ћопић”, „Меша Селимовић”, „Хит либрис”, „Витез српске књижевности”, „Печат времена” и Велике Андрићеве награде института у Андрићграду.
Кецмановићева проза превођена је на енглески, француски, немачки, украјински и румунски језик.


Његова дела доживела су филмске, телевизијске и драмске адаптације.


Превод романа „Топ је био врео” ("The Cannon was Red Hot") 2014. је номинован за награду IMPAC Дублин, која се у истоименом граду додељује за најбољи роман објављен на енглеском језику, преноси Танјуг.


Извор: Политика


ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"