О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Вести


НОВА КЊИГА ДИВНЕ ВУКСАНОВИЋ - ВЕТАР СА ЗВЕЗДАНЕ ПЛАНИНЕ

ЗВЕЗДАНЕ АЛТЕРНАТИВЕ

Утисци о књизи Ветар са звездане планине, Дивна Вуксановић, Чигоја, Београд, 2019.
Пише: Предраг Јакшић


Књига Ветар са звездае планине истовремено је кратки роман, прича у слободном стиху, песма у прози, поема за одраслу децу, универзална бајка, књига записа, мали зборник мисли, а с обзиром да је ауторка један од најзначајнијих српских савремених философа, ову бисмо форму морали посматрати и као књигу бајковитих философских фрагмената. Књига једне храбре форме од педесетак страна и свега 53 реченице – али не оне дуге, сад тако модерне, бернхардовске реченице, нити оне битничке, нелекторисане, „реченице-поглавља“ Џека Керуака на пример, већ реченице по мери игре, и по мери срца. Ушушкане су ове реченице слободно у 28 илуминација, 28 мисли, 28 делова, 28 станица на успињачи, 28 слика на филмској траци великог звезданог пројектора, 28 снова, 28 будности, 28 питања, 28 одговора. У сваком одговору једна или две реченице. Тек понегде три. Само једном четири. Али и те четири су овде, јер форма није робијање већ могућност, као и живот, као и песма. А рекли смо, ради се и о песми. Уколико погледамо прва четири дела ове књиге, она су један скраћени сонет. Уместо сонетских 4+4+3+3 стиха, овде је то 2+2+1+1 „стих-реченица“. Сонетски улаз у поетску књигу, „сонични улаз“ за Сунце и Месец који нас читавим током приче осветљавају са небеса речи.
Ово је топла и блага књига, новела у којој се ослушкују звезде, разговара са одјеком, у којој се облаци купају у реци која утишава своје не би ли ослушнула твоје таласе, у којој на врховима борова спавају репатице и оживљавају пахуље, у којој звезде читају новине пажљиво, страницу по страницу, у којој је вејавица љубичаста а одблесак поноћног неба изломљена слика, у којој глас ишчезне у изобиљу даљине само да би певушио, и још толико тога...
А шта нам ова топла књига још говори. Да ли је ова звездана планина можда и наша планина првобитног спаса, наш Арарат, а успињача коју видимо већ у другој минијатури ове књиге, која омогућава свакоме да се вине високо пут врхова борова, она Барка која је и која ће спасити свакога који то истински зажели, ко то изабере и ко верује да је то спасење могуће? Да, можда је, јер чак и када је успињача у овој причи празна она не стоји, већ иде, и иде. И можеш да уђеш. Јер „допистивач небеских појава“, како га ауторка назива, ту је све време, ту изнад звездане планине, и спушта лестве, да би неко сишао, а неко се успео. Ту су Месец и Сунце, баш као у најчувенијем Псалму, оном 136, највећег песника, песника над песницима, цара Давида, јер је Писац и Дописивач небеских појава и створио ова „велика видјела“: сунце да управља даном, а месец и звезде да управљају ноћу. А јагодна поља у подножју звездане планине и она су од Сунца и Месеца, па када јунак, као у ванвременској песми Битлса, одлучи да нас поведе доле у јагодна поља, и он, као у овој песми, зна да ми знамо када сања а када је у сну будан, баш као што су и та јагодна поља управо ројеви звезда – „ројеви руменкастих светлуцавих плодова расутих по небеском пољу.“ И све је повезано. Јер и тај високи бор из ове књиге, на који води незаустављива успињача, и на који свако ко жели може да се успне, ни он није случајно баш бор. То је онај наш, твој, мој зелени бор, који расте, и расте, и чији врхови носе тамо где душа жели, преко небеса, кроз звезде и кроз јагоде, од Арарата до оне друге планине - до горе – и то оне Свете. Јер не може се град сакрити кад на гори стоји.
Ово је дивна и по много чему чудна књига, а што и није чудно када знамо ко је њен аутор. Да се Дивна (Вуксановић) другачије зове, вероватно би се звала Чудна. Јер, чудно је од Чуда, као што је читава ова књига-прича-песма-исповест у ствари књига-прича-песма-исповест о Чуду Живота и нашем слободном избору да одабирамо, стварамо, волимо и живимо кроз игру и по Срцу. Јер увек постоје алтернативе шта год вам рекли. Стога и каже ова књига да и када сањамо имамо изборе, имамо алтернативе, јер можемо бити будни и у сну. И шта читамо, и када читамо имамо алтернативе, јер „све је у мојим рукама“, како рече јунак (ауторка) ове књиге. Алтернативе су увек ту пред нама, на нама. Нема оправдања, све се зна. Овде, пред нама, у нашим рукама, сада је то алтерна(Д)ив(н)а са својим звезданим и небеским ветровитим алтернативама.

крк.рс


ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"