О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Вести


МИЛАН РУЖИЋ - "НАРОД ЗА ИЗДАВАЊЕ"

детаљ слике: youtube

Књига Милана Ружића "Народ за издавање" – наговештај новог великог писца

БЕОГРАД - Промоција књиге Милана Ружића "Народ за издавање" одржана је синоћ у Великој сали СКЦ-а, уместо у Малој како је планирано, јер је изазвала је велику интересовање публике.

Уз модерирање Весне Капор, говорници су били академик Матија Бећковић, Владимир Кецмановић и Милош Ковић.

Бећковић је имао само речи хвале за младог писца, наводећи да се "све на свету много променило, само се песме пишу као некада".
"Ако онај ко пише има дара, треба се за њега и борити. Када сам ја почињао, знало се да је у кафани најгора увреда рећи да је неко неталентован. Не знам како се то у међувремену изгубило. Зато кажем да онај ко узме да чита Милана Ружића, видеће како су почињали они који су далеко догурали", казао је Бећковић.


Академик је указао и на данашње време где је интернет избрисао све границе, да је језик некада постојао да се њиме нешто различито каже, а да је данас неважно како је нешто речено, као и да "култура искаче из џепа".

"Живео сам у време када се у књигу веровало. Криза културе настала је када је сваки чобанин добио свој телефон, свима је култура доступна 24 часа, али нико тиме неће да се бави. Човеку је лакше да прочита са интернета него да у стварности доживи. Потрчко нам је за све. Пропутовали смо, а са места се нисмо мрднули", рекао је Бећковић.

Без дубоког понижења и праве патње, сматра академик, нема уметности ни културе.
"Маргина и беспарица могле би бити истински изазов за оне који имају шта да кажу. Добро је што нема пара јер све што ваља, одавно је створено. Шта ће вам паре ако немате шта да кажете. То је и порука за Милана да не одустаје ако је прави, ако има шта да каже, не предајте се ако имате зашта да се борите", поручује Бећковић.
Свет је тако пројектован, како истиче, да најгори преживе, а најбољи нестану, уметничка сцена зато личи "на кинеску пијацу за коју су криви сами писци који су допустили толики поремећај свих вредности".

"Било би добро да постоје инспекције за уметничка дела, попут инспекција за процену квалитета робе. Упркос свему читаоци знају шта је право. Знамо шта је одливак, а шта уникат", каже Бећковић.

Вредност Ружићевог јасног писања, сматра, лежи у том јасном говору јер је "поезија која није јасна завршила своје, а сада је време за ону уз коју читалац има доживљај раван оном који је имао и писац".
"Људи су се уморили од измишљотина, али и даље постоји вера у књигу", казао је академик.

Капорова је истакла да се Ружић издваја од младих данас јер је већина "оптерећена дефетизмом, док се из његовог дела ишчитава искра доброте, вере у живот и човека, дубока веза са исконским...".
"У Милановом писању може се препознати оно парничење са светом које поседује Матија Бећковић. Мислим да је он нови млади глас који обећава", казала је Весна Капор.

Милош Ковић сматра да Ружић поседује изразиту присутност, историјску свест у смислу сазрелог осећања, заједничког сећања и судбине, разликовања лажи од истине...

"Милан у свом делу има ту спремност да се лаж назове правим именом. Показује да је наша најслађа реч - лаж и да ми живимо у њој, да нам је пласирају. Дакле историјска свест препознаје оно што јесте, оно што су кључне упоришне тачке нашег сећања, почетак наше моралне свести", казао је Ковић.
Он је издвојио неколико идеја којом се Ружић у својој књизи бави, попут покајања, осећања огрешења, идеје жртве, идентитета, одрицање од свега што је пролазно - што га како истиче, чини дубоким моралистом који је "доказ сазревања младе генрације која храбри и даје веру."

Владимир Кецмановић, као уредник издања, казао је да је свестан да издавачка кућа Службени гласник, која и издаје "Народ за издавање", има добре наслове, али да није комерцијална.

"Ако би Милану била важна продаја, онда би морао да потражи тиражнијег издавача. Желим да истакнем свакако да је фасцинантно то што неко на почетку свог писања буде тако способан да пише тако једноставно и без вишка речи, без помпезности којој су склони млади писци", истакао је Кецмановић.
Сматра да је врло необичан жанр којим Ружић пише - између есејистике, прозе и поезије, хибридни жанр који му иде добро, и при коме треба да остане.

05. децембар 2019. | 09:19 | Извор: Танјуг


ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"