О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Вести


"АСТИКЈА" И "РАЗОРУЖАНА СЛОВА" ПРЕД ЧИТАОЦИМА У ТОРОНТУ

Понедељак 20. 02. 2020. Торонто
аутор: Ивана Ђорђевић

Промоција романа “Зовем се Астикја (Учење душе)” и поетске збирке “Разоружана слова” Душице Ивановић

Промоција нових књига Душице Ивановић, које су успешно представљене у Србији октобра 2019. у оквиру Сајма књига, одржана је у недељу 12. јануара у просторијама Хиверс у Торонту. У пуној сали, где је било преко 100 присутних, презантацију четврте збирке поезије и треће прозне књиге, које су прошле године угледале светлост дана, представиле су ауторка и водитељ програма Драгана Живић Илић.

“Роман ‘Зовем се Астикја’ је прича о чувању душе уз помоћ вере и очувању вере чувањем чисте душе. Једно од другог је неодвојиво. Зато се у роману, чија је порука универзална љубав, независна од епохе, поднебља, религије, обичаја, нижу људске судбине, чији носиоци, сви до једног, носе исто име: Вера. А главни наратор је сама душа", каже за Новине Душица Ивановић.


Затим додаје: “Поетска збирка ‘Разоружана слова’ настајала је последњих неколико година, сакупљајући између својих корица моја најинтимнија искуства и зато мислим да је пространа, не по обиму, већ по темама.”

Песникиња Драгана Живић Илић, водитељ књижевне вечери, истакла је да, иако припадају различитим књижевним врстама, две нове књиге Душице Ивановић имају много заједничког. Представила их је као две поеме о путовању душе, које се међусобно прожимају по питању мотива, инспирације и емотивног набоја. Цитати, који отварају свако поглавље романа, сведоче о “духовно-филозофској инспирацији писца”. Роман “Зовем се Астикја” је, по њеним речима, “филозофско-метафизичка прича о развоју, сазревању душе кроз њена путовања у периоду дужем од шест хиљада година. Роман се чита у једном даху, а јунаци су симболично повезани заједничким именом Вера”, истакла је Драгана и додала: “Кроз трагичне судбине јунака чини се да провејава античка идеја о трагичној кривици, али трагичан догађај не слама јунаке овог романа, чија је оптимистичка порука: спас је у вери.”


У спонтаном разговору, Душица је причала о процесу старања књиге и кроз шта је прошла током писања, са чим се све суочавала и шта је спознала. Сматра да је достигла тренутно свој максимум, што је чини изузетно срећном и испуњеном, без обзира што је процес био веома напоран и исцрпљујући.

Своје утиске о прочитаној књизи изнели су и читаоци лично на презентацији. Говорећи о роману “Зовем се Астикја”, књижевник Ђорђо Васић је посегао за стиховима Лазе Костића из песме “Међу јавом и мед сном”. Али, за разлику од песника, који проклиње своје срце, ауторка романа је, по његовим речима, “успјела да то своје летење међу јавом и међ сном и своје плетиво претвори у роман, мали обимом, али велики поруком, идејом и структуром”. Васић је нагласио “заокруженост концепта, али и стаменост структуре, исклесаност и дореченост идеје у овом роману”.

“У невјероватно шароликом калеидоскопу романа ‘Зовем се Астикја’ шароликих а тужних ликова, преко старохебрејске Аман, кинеског монаха Сињана, несрећне удовице Фејт, учитеља Паулелеа са Хаваја, до Вере из Београда, дешава се увијек једно – Душица све своје ликове, углавном худе судбе, који свакако нису миљеници или миљенице среће, шаље на пут самоспознања” - нагласио је Ђорђо Васић и на крају додао да “ова Душичина књига и јесте једно дивно балансирање у којем сви њени јунаци и пролазе тај пут од нижег доњег свијета и стижу до оног који припада бољој наџемаљсакој сфери”.

О поетској збирци “Разоружана слова” своје импресије је са посетиоцима поделио Драгиша Тошић. Поигравајући се речима, свој приказ је назвао “Добро наоружана слова Душице Ивановић”, јер је књигу доживео као “поетско казивање са вјешто утканом наративном потком, која читаоца држи у стању драмске напетости и ишчекивања догађаја”. Читалац је, навео је Тошић, “затечен и обрадован сугестивношћу поетског казивања, изграђеним стилом и избрушеним језиком који истрајава од првог до посљедњег стиха, а посебно необичном прожетошћу лепезом назиглед неспојивих књижевних, али и других умјетничких форми и израза”. Иако је у питању поетска збирка, она се чита, рекао је Драгиша Тошић, као узбудљиво поглавље неког аутобиографског романа, или као интимни дневник, или “путопис у чијој првој половини су били призори сликани душом, а у другој половини - свијет доживљен очима, мирисима, кожом или косом...”

Завршавајући свој надахнут приказ књиге, Тошић је нагласио да су “Разоружана слова” “Душицини ‘Екс Понто, Немири и Лирика’, кроз које, на свој начин, тумачи призоре из сопственог живота, своја искушења, покушава да разумије сопствену душу и пронађе снагу да се наоружа вјером за нова поглавља”.

Књига ми се веома допала. Изузетан напредак у њеном стваралаштву. Стиче се утисак да, како су се странице низале, тако је и Душица Ивановић расла на путу који се зове живот и да је роман “Зовем се Астикја” за њу не само ново књижевно дело него и буђење њене душе.


Извор: Новине Торонто


ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"