... на данашњи дан пре 85 година.
Пише: М. Ђошић 22. фебруара 2020.
На данашњи дан пре 85 година у Суботици је рођен светски препознат и вишеструко награђиван југословенски књижевник Данило Киш.
У мешовитом браку мађарског Јеврејина Едуарда Киша, и црногорке Милице Драгићевић, 22. фебруара 1935. године рођен је дечак чије име ће генерације деценијама касније добро памтити.
Рани живот Данила Киша одредило је његово порекло, у контексту ратних дешавања у Европи између великих ратова и за време Другог светског рата.
Најранија сећања су га везивала за Нови Сад, у који његова породица прелази када је Киш био стар свега две године. Ту полази у школу и завршава први разред, а у Успењској цркви бива крштен по православним обичајима, као један покушај заштите од одмазде због свог јеврејског порекла.
Он школовање наставља у месту рођења свог оца у Мађарској која неко време постаје пребивалиште породице Киш.
Његов отац био је спроведен од тадашњег режима у највећи и најозлоглашенији нацистички концентрациони логор — Аушвиц.
Ова породична трагедија породицу доводи у Цетиње код брата Милице Драгићевић. Овде Данило Киш завршава гимназију, после чега се упутио на студије у Београд.
Две године после смрти своје мајке, објављена је прва Кишова песма под називом Опроштај са мајком.
Још као средњошколац почео је да пише своје, и преводи мађарске, руске и француске песнике. На Филозофском факултету Универзитета у Београду усмерио се на одсек за Историју светске књижевности са теоријом књижевности где је дипломирао 1958. године.
За време постдипломских студија био је у уредништву угледног часописа Видици, а убрзо потом читаоци су имали прилику да се упознају са Кишовим стваралаштвом кроз два романа, Мансарда и Псалам 44.
До 1973. године је био лектор на Универзитету у Стразбуру. Бави се и преводилачким пословима, где је дао свој допринос у превођењу са француског на српско-хрватски језик.
Публици најпознатији наслови из пера Данила Киша јесу Енциклопедија мртвих и Гробница Бориса Давидовича. Збирка приповедака Енциклопедија мртвих је понела осамдесетих два значајна признања, Андрићеву и Скендер Куленовић награду, док је за збирку Гробнице Бориса Давидовића 77. добио награду Иван Горан Ковачић.
Цитати:
Гаји сумњу у владајуће идеологије и принчеве. Држи се подаље од принчева.
Суштина човека, црта која га одваја од животиње, јесте свест о сопственој смрти.
Кад буду сви роктали својим свињским срцима, последњи који ће још гледати људским очима и осећати људским срцем биће они којима не бејаше страно искуство уметности.
Историју пишу победници. Предања испреда пук. Књижевници фантазирају. Извесна је само смрт.
Национализам је, пре свега параноја. Колективна и појединачна параноја.
Опасно је нагињати се над туђом празнином, а у пустој жељи да се у њој, као на дну бунара огледа своје властито лице; јер и то је таштина. Таштина над таштинама.
Хтео сам да покажем како у врло различитим епохама постоји непокретна константа. Свеприсутност љубави и смрти.
Не волим људе који се извлаче из свега као кишне глисте. Без ожиљка и без огреботине. Комедијаши.
Нису опасне све књиге, опасна је само једна.
Извор: Данас
