О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Вести


КОРОНА ВИРУС У МОЗАИКУ РАЗМИШЉАЊА

Заустављање неодрживих социјалних разлика


Корона се већ догодила и догађа свима. И свуда. Невидљива постаје свуда видљива. У селу и граду, на улици и лицу, у кући и у глави. Догађа се деци, младима, старима. Здравима и болеснима. Богатима и сиромашнима. Догађа се незналицама и свезналицама, моћнима и беспомоћнима. У домовини и туђини.


Запосленима, одавно незапосленима и никада нигде запосленима. Свакоме на свој начин догађа се корона вирус.


У наредним бројевима читаћемо како о диктату пандемије короне, одговарајући на иста питања, размишљају наши саговорници из ближег и даљег окружења,.

К.Панчић Миленковић, недељник "Слобода", 10.априла 2020.


Ко се највише, а ко најмање боји короне?


Корона вирус је изазвао најтежу цивилизацијску катастрофу савременог друштва, посебно западноевропског, која је пореметила све сфере друштвеног и личног живота и обезвредила досадашњу филозофију одрживог друштвеног развоја.


Изазвао је негативну емоционалну буру, која узрокује брижне дане и бесане ноћи, и социјалне егзистенцијалне страхове (од болести, смрти, глади, још већег сиромаштва, незапослености, одрицања и беде сваке врсте).


Короне се највише плаше они који сумњају у здравствену културу и способност здравственог система да одбрани друштво од ове пошасти. Они који не знају како да се заштите од ње или немају услова за спровођење мера заштита, због социјалне искључености.


Плаши се неколико социјалних група најрањивијих: психонеуротичне особе, емоционално лабилне личности (склоне, депресији, паници), здравствено ризичне особе, социјално усамљени, без партнера, родбине и добрих комшија, најстарији (али не за себе већа за децу и унуке), изложени великом броју контаката са људима а без одговарајуће заштитне опреме).


Најмање се плаше особе са посебним потребама, материјално и социјално обезбеђени, друштвено привилеговани.


Коме је изолација и самоизолација и без короне најпотребнија, а коме најтеже пада?

-Онима друштвено и професионално суперактивним, премореним, радохоличарима, који нису имали слободног времена за себе и породицу.


Најтеже је онима који морају да оставе незавршене послове који не трпе одлагање (у пољопривредни на пример), који су добили отказе или им се надају, којима се ометају планови за упис у школе и факултете, или завршавање школовања, као и други важни планови, којима су отказани лекарски прегледи, који не могу да остваре било какву зараду (на пијаци, у затвореним радним погонима, локалима…)

Корона вирус и наше нарави?

Пандемија је открила нашу неспремност за адекватан и ефикасан одговор на ванредне ситуације и подсећа нас да то отклонимо. Ковид-19 пријављен је у СЗО-у 31. 12. 2019. Немамо адекватне организације за деловање у ванредни ситуацијама и припремљено становништво за то. Непромишљено „Ваљда неће нас“ доноси многе невоље.

Корона између власти и грађана?

-Власт је непромишљеним деловањем пре пандемије и на почетку пандемије изгубила поверење и ауторитет од великог броја грађана, због чега анти епидемијске мере још нису дале жељене резултате. С друге стране, постоји и одсуство свести код неких грађана о катастрофалним опасности од овакве врсте болести, лојалности и грађанске одговорности што отежава брже савладавање епидемије.

Корона из хумористичког или анегдотског угла?

-Хумор је познат одбранбени механизам од страха и делује као седатив. Он је често прожет трагичним парадоксима и елементима тескобе, па је такав хумор познат као „црни хумор“.

Корона - божја казна или биолошки рат?

- Корона је и једно и другo. За клер и вернике је, поред људског немара и божја казна због седам грехова.
За агностике још увек постоји дилема између схватања о биолошком рату најпростијег организма и најразвијенијег људског организма и биолошког рата припреманог у војним лабораторијама, случајно или намерно изазваног.

Хоће ли корона победити прво богате и војно непобедиве, или оне који се не бране од ниједног па ни од њеног напада, јер немају чиме?

-Бил Гејтс, један од најбогатијих људи на планети, недавно је саопштио своја размишљања о пандемији па је хтео да подели своја размишљања са другима констатујући да нас она подсећа да су пред короном сви једнаки и богати и сиромашни, и здрави и болесни, и образовани и необразовани, и војнички моћни и немоћни…И поред тога што корона разара организме председнике влада, министара, високих војних и полицијских функционера, принчева, највише погађа социјално немоћне и искључене, без заштите.

Да ли ће ли корона, као марксистичка идеја пролетеријат, ујединити свет?

-У 21. веку глобална капиталистичка класа је организована а радничка класа неорганизована. Глобални нелиберални капитализам је радним законодавством дезорганизовао, парцијализовао, дезоријентисао и идејно уништио пролетаријат. Корона вирус после пандемије својим економским последицама уништиће такав нехумани капитализам и омогућиће заустављање и смањење неодрживих растућих социјалних неједнакости. Нови друштвени покрети кроз своје мреже „револта и наде“ добиће шансу да уједине радне слојеве (као најмасовније и најпродуктивније) за остварење својих природних права на једнакост и достојанствен рад и културу сукоба и ратова замене културом мира и сарадње.

Одакле је, по Вашем мишљењу доиста кренула и где ће завршити свој пут?

-Постоји неколико хипотеза о томе.


Једна је да је послужила као средство уништавања конкуренције у економској и политичкој борби најразвијенијих економских сила, које се мeђусобно оптужују за то.


Друга је да је трка у наоружању довела до припремања вируса као биолошког оружја за уништавање народа непријатељских земаља.


Трећа је потврђена. Дошло је до загађења природне средине и до поремећаја равнотеже у борби за опстанак појединих живих организама, који су мутацијама успели да се брзо размноже и прошире.


Научници су открили овај вирус и предвидели пандемију али нису добили финансијска средства, политичку и предузетничку подршку за био-технолошку акцију и производњу вакцина и лекова против ове болести. „Али много је већи профит у прављењу нове креме за тело него у проналажењу вакцине. Неолиберална куга је све блокирала.”(Ноам Чомски). У друштву у коме је профит важнији од људи, људи су увек на губитку.


Епидемија ће уз велике жртве нестати, а последице ће деценијама остати.


Хоће ли заиста, по Вашој процени, корона вирус бити куга краја друге деценије 21. века?

-Мишљења сам да корона неће имати сличне смртоносне последице (75% умрлих) јер је данас социјална и епидемиолошка медицина и фармакологија на много вишем нивоу него у прошлим вековима као и здравствена култура грађана. Али, ако се не обузда неолиберална куга све је могуће. Преживели ће морати да одлуче у каквом друштву треба да живе.

Чиме испуњавате време условног „кућног притвора“?

-Првог априла, на Дан омладинских радних акција, завршио сам приређивање књиге: „Одбрана културе сећања (оклеветаних) пиротских акцијаша,“ посвећеној средњошколским акцијашима Пирота и посебно учитељцима (ученицима Учитељске школе у Пироту). Академија за високе студије у области образовања васпитача у Пироту ове године обележава 100 година образовања учитеља и васпитача па је књига посвећена и овом јубилеју.


Следи наставак на припреми нове књиге, ако ме корона не омете.


Књижевна радионица Кордун


ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"