О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Михајловић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Емина Мукић
Ена Вуковић
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Павловић Ћирић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Благојевић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Шестаков
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Силвана Андрић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Слободан Владушић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Тања Прокопљевић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Беседе


ЗАШТО ПОСТИМО - У СУСРЕТ ВИДОВДАНУ

Илија Шаула
детаљ слике: КРК Арт дизајн


ЗАШТО ПОСТИМО


Беседа „У сусрет Видовдану“, у време Петровског поста - Патерсон, Српско имање, 27.06.2026.



Илија Шаула


Ваше преосвештенство, часни оци, драга браћо и сестре, драги пријатељи
Дозволите ми најпре да вам пожелим добро здравље, мир и радост у сусрет Видовдану.
Постоје датуми који стоје у календару и пролазе, а постоје дани који живе у народу. Видовдан је један од тих дана. Он нас окупља и када се радујемо и када тугујемо, и када смо у отаџбини и када смо далеко од ње, и када постимо и када мрсимо. Где год да живи српски народ, Видовдан нас подсећа да припадамо једни другима. Чини ми се да би сваки Србин, ако би пропустио Видовдан, целе године осећао да је изостао са великог породичног сабрања.
Зато смо данас овде: да се сусретнемо, да се сетимо наших јунака, да се помолимо за њихову славу и покој. Да се сетимо својих предака, родне куће и завичаја. И да, свако у себи, преиспита пут којим иде. А тим путем ових дана корачамо и кроз Петровски пост.
Када се помене пост, већина људи најпре помисли на храну, на оно што се сме и што се не сме јести. Али ако бисмо пост свели само на промену јеловника, онда бисмо му одузели његов најдубљи смисао.
Пост није промена трпезе. Пост је промена човека.
Бог није установио пост да би човеку нешто одузео, већ да би му помогао да открије колико је слободан. Јер човек није слободан онда када може све да има, већ онда када није роб онога што жели. Слободан је онај који уме да каже: „Нећу.“ Тада схватамо да нисмо робови својих навика, прохтева и жеља.
Али пост нас учи још нечему што је савременом човеку постало драгоцено: учи нас да сачувамо жељу.
Живимо у времену у коме нам је готово све доступно. Навикли смо да једним додиром екрана добијемо оно што пожелимо. Када нам је све стално на дохват руке, полако престајемо да се радујемо.
Пост нас враћа радости ишчекивања.
По завршетку поста када  седнемо за празничну трпезу, тај ручак није само богатији. И хлеб је укуснији. И колач је слађи. А печеница онаква каку само можемо пожелети. И осмеси око стола су искренији. Не зато што је храна другачија, већ зато што смо се ми променили у неговању жеље за оним што волимо.
Пост нас учи захвалности. А захвалан човек никада није сиромашан.Црква нас одувек подсећа да се не пости само храном.
Шта вреди ако смо се одрекли мрсне трпезе, а нисмо се одрекли гнева?
Шта вреди ако смо оставили месо, а нисмо оставили оговарања и псовке?
Шта вреди ако су нам уста постила, а срце остало затворено?
Прави пост почиње онда када постанемо пажљивији према човеку поред себе. Када лакше опростимо и уздржимо од тешке речи. Када приметимо нечију тугу и помогнемо без очекивања захвалности.
Тада пост престаје да буде обавеза. Постаје радост. Постаје светлост која не обасјава само нас, већ и све оне са којима живимо.
Данас ћемо, после овог програма, сести за посну трпезу. И то је лепа слика нашег заједништва. Не окупља нас само храна. Окупљају нас разговор, сећање, вера, пријатељство и љубав.Ту, за истим столом, пост добија своје најлепше лице. Он нас не удаљава једне од других. Он нас учи како да будемо ближи.
Драга браћо и сестре,
Ако из овог Петровског поста изађемо мирнији него што смо у њега ушли… ако будемо стрпљивији… ако будемо имали више разумевања једни за друге… ако будемо лакше праштали… онда смо разумели његов најдубљи смисао.
Нека нам Господ подари снаге да овај пост не носимо само у јеловнику, већ у срцу. Нека нам подари мудрост да сачувамо радост ишчекивања, лепоту заједништва и мир који ниједно богатство овога света не може купити.
Обележимо достојно Видовдан, помолимо се за све наше великомученике чији су животи бранили част и углед овог празника. Нека је благословен Петровски пост. И нека Господ благослови све наше породице, где год живеле. Амин.
 
Илија Шаула – књижевник, Вест Честер - ПА
О Видовдану љета господњег 2026. Патерсон, савезна држава Њујорк





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2026 © Књижевна радионица "Кордун"