О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Михајловић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Емина Мукић
Ена Вуковић
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Павловић Ћирић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Благојевић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Шестаков
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Силвана Андрић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Слободан Владушић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Тања Прокопљевић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Беседе


У СУСРЕТ ВИДОВДАНУ

Милутин Србљак
детаљ слике: КРК Арт дизајн

27. јуна 2026. Српско имање, Патерсон Њу Джерзи - поводом Видовдана 


У СУСРЕТ ВИДОВДАНУ


Видовдан није само понос који оплемењује и духовно узноси! Нити је почетак једног мита! Нити је страх за оне који погрешно тумаче наше постојање, па нас окривљују за све и мисле да се без нас може. То је пут који други не препознају. Име му је Косовски завет. То је путања вечности у нама, трасирана Божјим благословом. То је печат који је садржан у истинској исповести и опоруци нашег Светог кнеза Лазара:
„Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека!“
Косово и Метохија није просторно ограничена. Она се не може тумачити искључиво географским појмовима. Простире се васељеном као Божја порука. О, како би људи лепше живели када би је као такву схватали. Сви, па и они који је виде као географски ограничен део глобуса на мапи.
Чак и када би безбожници све отели, остале би колевке које би дисале смирењем душа страдалника по узору на нашег Господа Исуса Христа и Светог кнеза Лазара. Остала би нада.
Али, из колевке би стасали они који кроз векове сведоче небеску мудрост:
„Туђе ми не треба, а своје не дам!“ 
Таква је мудрост заувек избрисана из речника запада. Опстаје још једино код светосавских Срба. Нажалост, многи уплетени у ништавило савремених токова и не схватају суштину Косовског завета. Они се и од Бога удаљују, па остају на паролама, без било какве духовне потпоре. Потребно нам је кајање за грехе, да бисмо заслужили спасење. Искрена исповест и сузе. Али оне из срца. Потребна је љубав, чак и за оне који не умеју да је узврате. Потребна је свест о постојању и Истини.
Бог нас учи да љубимо слободу. Оно што је Божје, не дамо никоме да нам скрнави. У исто време, у нашем бићу је да никада туђе не присвајамо као своје. А када нам слободу отимају, нашим се умом зацари мисао: „Ничија није сијала до зоре!“
А Бог?! Он је ту да суди о гресима и дубини наше вере. На нама остаје недоумица: да ли смо достојни да са поносом кличемо: „Боже правде…“
Видовдан се слави ових дана. Не у неком давно минулом времену. Ми не сведочимо мит, већ Истину. Бог нам је сведок. Они који отимају Свету српску земљу са својим менторима, лажима трују свет различитим верзијама о Косовској бици. Ауторка Ана ди Леґо тврди да је Мурата убио албански витез Милош Копилик. Британски историчар Ноел Малком, у књизи Косово – кратка историја, тврди да су Албанци у значајном броју учествовали у Косовској бици.
Нама остају непобитни материјални докази о овом догађају. Ту су цркве и манастири, који су са гробљима данас више него икада на удару. Циљ је уклањање свих трагова постојања Срба на овим просторима. Нека Бог сведочи. Нама остаје молитва.
***
По свом историјском значају Косовска битка спада у ред оних великих оружаних сукоба какви су Куликовска битка 1380., или битка код Поатјеа 732., или, још у даљој прошлости, битка у Термопилском кланцу 480. године пре нове ере. Све оне носе богата предања народа кроз усмену или писмену књижевност.
Одлучан отпор који је Србија пружила османлијској најезди у народу је добио значење мученичког погрома, где су за „царство небеско“ страдали сви слојеви, почев од српског кнеза Лазара па све до слуге Милутина. Овде није реч ни о каквом „косовском миту“, него о историјском памћењу преношеном генерацијама. Ово нам даје за право да тражимо да се свет узме у памет и да нам дозволи да у отачаству живимо мирно међу собом и са свим људима добре воље. По мудрости наших старих:
„Брат је мио ма које вере био.“
Косово и Метохија је гнездо и исходиште љубави која одређује самобитност православног светосавског хришћанина, што се огледа и у стиховима блаженопочившег митрополита Амфилохија Радовића:
Видовдане, мој очињи виде Тобом видим што други не виде…
Косово и Метохија је отаџбина свих светосавских Срба и осталих људи добре воље. Косовски завет је њен освећан пут. Видовдан је Слава. Ово тројство чини Отачаство. Његово језгро је опорука нашег Светог кнеза Лазара, саткана од Истине и Љубави. Из тог Отачаства и ја се оглашавам стиховима:
Отвориће се небо, под којим је песма опстала, као ехо из дубине срца:
„Густа ми магла паднала“.


 
Др Милутин Србљак,
Књижевник

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2026 © Књижевна радионица "Кордун"