детаљ слике: Krk.art@designe

ПУСТИЊСКА ЖАЛФИЈА

Питао си ме  

Под окриљем зачараног неба

Посутог звјезданом прашином

У ноћи док је надглашавала тишину

Пјесма пијаног зрикавца

Да ти повјерим

Оно што чувам

У најтананијим дијеловима бића

Тајну коју ћутим!

Гледао си ме

Очима гладним сазнања

Чуварку загонетке, мистичне

Попут разоткривања циркуских шарлатана

Као да ће из мог тијела

Потећи ријечи доносећи откровење

Шта оћутах, скрих

Пулсирајућу слику

Исцртану руком веселог Циганина

Који живот носи у једном џаку

То је тајна

Од седам дана

Седам ноћи

Седам вјекова

Седам бесконачних

Фантазмагоричних свјетова

Који у далекој пустињи

Стварају савршен неуништиви цвијет.

Цвијет пјешчане жалфије!

Она дарује пустињи

Сребрно лишће

Покривало за залутале изнемогле путнике

ЖАЛФИЈА то сам ЈА!

Оаза у непрегледним динама

Обнављајућа киша бесконачних понављања.

Осјетило најискуснијег ботаничара

Није пронашло пут

До мистичног несаломивог цвијета

Укотвљеног под мојим окриљем

Покривеним пјешчаним

Непрегледним пространством

У чијем и најмањем зрнцету

Очитава се љубав

Љубав, ни суша ни

Врућина која одузима ум

До граница гдје пустиња

Добија обрисе оазе,

Не могу да је униште.

Та љубав ће трајати

Када се посљедња комета обруши

У покушају да створи неки нови свијет.

Занавјек!

Кад  бродови потону

Заједно са јарболима

Пустињска жалфија

Остаје симбол пркоса.

Питао си

Дал је све то истина!

Како цвијет може да траје вјечно!

Само сам се насмијала

Вјечност је равна лудилу

Садржаном у једној ријечи

Вољети!

Једнога дана

Поред уснуле пустињске жалфије

Проћи ће уморни бедуин

Пожељеће да заносни цвијет

Отргне из дивљине и

Украси сњим косе своје драгане

Судбина жалфије учитана је у бесконачном!

Невиђеном магијом

Заспаће у корицама пожутјеле књиге

Побједивши своје нестајање

Промјениће облик

Дуго међу страницама старог папира

Живјеће један живот

Назван чекање

Чекаће да у твоје руке

Стигне откровење загонетке

Угледавши поносну пустињску жалфију

Лице оросићети тихе сузе

У том трену

Сазнаћеш давно сакривену тајну

Тајну коју сам прећутала

Сазнаћеш колико сам те вољела!

РАЗГОВОР СА КАМЕНОМ

Како је опојно

Водити разговор са кеменом

Зар не видиш ту љепоту

Која кроз вјекове траје

Камен дише

Порађа најљепше цвјеће

Латице упорности и љубави

Може чекати стољећа

Да га из морских дубина

Избаци залутали талас

Облог и чистог

До савршенства

У њему је сијасет тајни

Записаних кроз далека путовања

Лутања неразоткривеним дубинама

Додира са бисерним шкољкама

Оне су му шапутале

Магичне успаванке.

Осјећаш ли танано пријањање на длану

Открива ти суштину даривања

Ништа не тражи заузврат

Учи те шта значи

Њежност, стрпљење, љубав....

Врати га натраг на пучину

Његово путешествије

Очитава се у бесконачности

Још много дланова

Чека да осјети олакшање

Тихог ромора његовог бивствовања.

ПАЛЧИЦА

Ноћ скида са себе тамну хаљину

Јутро љуби шољицу наровог сока

Урањам у слаткоћу црвеног талога

Осећам пулсирање рађања новога срца.

Машта ме води далеко

У неке непознате свјетове

Све блиста,

Затварам очи да задржим снове

Боје се мјешају до непрепознатљивости.

Покушавам јутро претворити у стварност

Срећу, безбрижност,смјех...

Листови чаја лебде попут цвјетова локвања

Истрајност пркоси сваком налету кише.

Степенице су стрме, немају краја

Маштовито привиђење перспективе неба

О да,

Палчица је кренула на своје дуго путовање

Без почетка, средине и краја

Достижући незамисливе висине

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: