|
|
|
 | Соња Мрачевић Братић | |
| |
детаљ слике: Krk.art@designe
ПУСТИЊСКА ЖАЛФИЈА
Питао си ме Под окриљем зачараног небаПосутог звјезданом прашиномУ ноћи док је надглашавала тишинуПјесма пијаног зрикавцаДа ти повјерим Оно што чувам У најтананијим дијеловима бића Тајну коју ћутим! Гледао си меОчима гладним сазнањаЧуварку загонетке, мистичнеПопут разоткривања циркуских шарлатана Као да ће из мог тијелаПотећи ријечи доносећи откровење Шта оћутах, скрихПулсирајућу сликуИсцртану руком веселог ЦиганинаКоји живот носи у једном џаку То је тајнаОд седам дана Седам ноћи Седам вјековаСедам бесконачних Фантазмагоричних свјетоваКоји у далекој пустињиСтварају савршен неуништиви цвијет. Цвијет пјешчане жалфије! Она дарује пустињиСребрно лишћеПокривало за залутале изнемогле путнике ЖАЛФИЈА то сам ЈА! Оаза у непрегледним динама Обнављајућа киша бесконачних понављања. Осјетило најискуснијег ботаничараНије пронашло путДо мистичног несаломивог цвијетаУкотвљеног под мојим окриљемПокривеним пјешчанимНепрегледним пространствомУ чијем и најмањем зрнцетуОчитава се љубав Љубав, ни суша ниВрућина која одузима умДо граница гдје пустињаДобија обрисе оазе,Не могу да је униште. Та љубав ће трајатиКада се посљедња комета обрушиУ покушају да створи неки нови свијет. Занавјек! Кад бродови потонуЗаједно са јарболимаПустињска жалфија Остаје симбол пркоса. Питао сиДал је све то истина!Како цвијет може да траје вјечно! Само сам се насмијалаВјечност је равна лудилуСадржаном у једној ријечи Вољети! Једнога дана Поред уснуле пустињске жалфијеПроћи ће уморни бедуин Пожељеће да заносни цвијетОтргне из дивљине иУкраси сњим косе своје драгане Судбина жалфије учитана је у бесконачном! Невиђеном магијомЗаспаће у корицама пожутјеле књигеПобједивши своје нестајање Промјениће обликДуго међу страницама старог папира Живјеће један животНазван чекање Чекаће да у твоје рукеСтигне откровење загонетке Угледавши поносну пустињску жалфију Лице оросићети тихе сузеУ том тренуСазнаћеш давно сакривену тајну Тајну коју сам прећуталаСазнаћеш колико сам те вољела!
РАЗГОВОР СА КАМЕНОМ Како је опојно Водити разговор са кеменомЗар не видиш ту љепоту Која кроз вјекове траје Камен дише Порађа најљепше цвјеће Латице упорности и љубави Може чекати стољећа Да га из морских дубинаИзбаци залутали таласОблог и чистогДо савршенства У њему је сијасет тајни Записаних кроз далека путовања Лутања неразоткривеним дубинамаДодира са бисерним шкољкамаОне су му шапутале Магичне успаванке. Осјећаш ли танано пријањање на длануОткрива ти суштину даривањаНишта не тражи заузврат Учи те шта значи Њежност, стрпљење, љубав.... Врати га натраг на пучину Његово путешествијеОчитава се у бесконачности Још много дланова Чека да осјети олакшање Тихог ромора његовог бивствовања.
ПАЛЧИЦА Ноћ скида са себе тамну хаљинуЈутро љуби шољицу наровог сокаУрањам у слаткоћу црвеног талогаОсећам пулсирање рађања новога срца. Машта ме води далекоУ неке непознате свјетовеСве блиста, Затварам очи да задржим снове Боје се мјешају до непрепознатљивости. Покушавам јутро претворити у стварностСрећу, безбрижност,смјех...Листови чаја лебде попут цвјетова локвањаИстрајност пркоси сваком налету кише. Степенице су стрме, немају крајаМаштовито привиђење перспективе неба О да,Палчица је кренула на своје дуго путовањеБез почетка, средине и крајаДостижући незамисливе висине
|