детаљ слике: КРК Арт дизајн

ПРЕПОЗНАВАЊЕ УМЕТНОСТИ

Др СИМО ЈЕЛАЧА

ГОТИКА

Средњи век у Европи, XII-XV, је раздобље привредних промена. Земље монархија омогућиле су нови друштвени поредак у коме су успешно напредовале занатлије, трговци и банкари, који су живели у моћнијим градовима. И свештенство је увећало свој утицај. У уметности је владао Готички стил. Готи су варварски народ из Скандинавије. Њихов утицај није исказан ни у једном виду уметности.

У I веку н.е. Кренули су на југ и населили леву обали Дунава. У архитектури први примери Готике појавили су се северно од Париза, у крају богатом каменом погодном за градњу. Између 1140 и 1144 године непознати архитекта је обновио опатију Сен-Дени, па њега сматрају творцем готичког стила. Од тада настаје и градња цркава. Француски архитект Виљем из Санса започео је градњу катедрале у Кантеберију 1174 године. И у другим земљама кренуле су градње катедрала. Кретања у скулптури, сликарству, златарству и таписерији су се мењала. Готика постаје међународна.

Архитектура

Готичко друштво је цветало, занатлије и трговци у градовима живели су слободно и свештенство је било значајно. Грађене су готичке катедрале које су биле видљиве из даљине. Њихови потпорни стубови и лукови били су наглашени. Више лукова, један изнад другога, прихватали су бочни притисак. Прозори на розети чине три концентрична круга. Тиме се тежина преноси преко лукова до камена темељца. Постоје и тзв. ‘’Испреплетени лукови’’, пореклом са истока. Према прописима унутрашњост катедрале имала је облик латинског крста у правцу исток-запад, са олтаром у источном делу у правцу Јерусалима, подељена у три дела, главни брод и бочни бродови. Ово даје узбудљив осећај висине. Сваки трансверзални лук подупире свод. Са импозантним фасадама представља значајан облик готичке катедрале. Унутрашњи изглед катедрале у Келну оставља нестваран утисак ограниченом ширином средњег брода у односу на његову висину 1;3,8, највиши на свету.

Грчки стил градње, преношењем тежине цркве преко носача на тло омогућило је да зидови не служе као ослонац и тиме је омогућено да се уграђују широки прозори и лукови. Отуда се у свакој катедрали примете витки стубови и лукови. То омогућује више светлости кроз прозоре. Типичне особености готичке архитектуре су розете, у кружном отвору издељеним каменим ребрима. Статуе које су украшавале спољашност готичке архитектуре катедрала прилагођене су начелима вертикалности. Друга особина готичке архитектуре је украшавање портала. На сваком удубљењу била је статуа. Готички стил је раширен у свим земљама Европе, мада има и разлика међу појединим земљама. У V веку камен је потпуно заменио дрво у градњи цркава.

Скулптура

Готичка скулптура је стварана за украшавање цркава. Израђиване су у виду монументалних фигура. Одликују се вертикалношћу и статичношћу строгим држањем. Елемент покрета је једино глава. Женске статуе, нарочито Богородица, су приметно издужене. Старозаветне личности су прве готичке скулптуре. Фигуре су издужене, ослоњене на постоље, руке приљубљене уз тело, набори одеће плитко усечени , глава је величине једне шестине целога тела. Као скулптуре често су рађене Исус и мајка са дететом. Те фигуре радили су највише чешки и немачки скулптори. Готичке скулптур увек су биле обојене златно-жутом бојом.

Примењена уметност

Примењена уметност подразумева одвојено израду витража, златарство и илуминирани рукописи. Од главних уметности биле су: архитектура, скулптуре и сликарство. У готици су највиша остварења достигли богати трговци током касног средњег века. Занатлије су куповали злато, таписерије и минијатуре. Ови уметнички радови углавном су били намењени приватним домовима. Витраж је нарочито истицан на прозорима цркава. Један од најпознатијих златарских радова је реликвијар, ћивот ‘’Три краља’’ Николе Вердена, израђен од храстовог дрвета у облику базилике, с’ три брода. Спољашни омотач је сребрни рељеф, који дочарава катедралу.

Уметност готичких илумината ненадмашан је по својој оригиналности и лепоти. Средином XIII века Париз је био највеће средиште прмењене уметности. Биле су раширене и таписерије, ишаране живописним цветовима биљака, а често и богатим личностима, које су приказивале ондашњу моду. Украшавале су зидове.

Сликарство

Сликарство у готичком раздобљу није било значајно као остале уметости. Сликарство је углавном служило за икрашавање замкова у кућама племства. Прекривање зидова било је јефтиније од таписерија. Теме су биле фантастичне приче, дворски живот, световне легенде и витешки подвизи. Друге теме биле су реални призори из пољопривредног живота. Жене на сликма биле су благе, а витезови су носили сјајне оклопе. У свим црквама биле су слике Исуса. Постојале су и готичке школе сликарства.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: