детаљ слике: КРК Арт дизајн

ПОД СУДОМ СВЕТ(Л)А

Само једна погрешна мета.

Само шест тачака,

Само једно стакло...

Због једног мореуза

И безброј бушотина

Хиљаде мајки лелек

У златну куполу зуре Ини

Паљенице жртве, спремају Они

Силазак Светог Огња, чекамоМи.

Соломон одавно има свој храм.

Изведен из Ада, у висину,

Не жали за прашином.

Тумачење пророштва:

Хоће ли ико жив дочекати Бога?

Вештачки ум ступа на снагу.

Лаж је зацарила.

Зар ко други, уистину, може рећи:

У служби мира пожељни су ратови?

Ничу нова бојна поља

Тамо где је рађало добро,

Спуштају се заставе на пола копља.

Онај који ће опет доћи

Није од овога света

Овде и сада плаћа се крвљу и златом...

На почетку беше Реч

И Реч беше у Бога...

И рече Бог: Нека буде добро.

***

Само једна погрешна мета.

Само шест тачака,

Само једно стакло...

(Досадило је богатима живети

Сироти се радују странцу

Богати ће тешко ући у Царство

У дом сиромаха улази се лако

Моћник се гнуша над скромношћу

Скроман не суди никоме

Сматра себе најмањим

Најмањи ће бити први

Чека се испуњење Речи

Од које се живи као од Хлеба.)

***

Због једног мореуза

И безброј бушотина

Хиљаде мајки лелек

(Сиромах не зна шта је сијалица

Има шатор, нема струју

У његовом дому сијају беоњаче

Његово лице сија од погледа

Упртих му у чело,

Од погледа што чекају слово

Чим отац заповеди

Кренуће на пут,

Мајке ће спремити

Бела им платна за покров

Неће плакати...

Просуће воду за синовима

Клањаће у правцу њихових

Стопа, отишлих да донесу

Оцу светло

И осветле му образ, поново.)

***

У златну куполу зуре Ини

Паљенице жртве, спремају Они

Силазак Светог Огња чекамо Ми.

("То је наша светиња, трећа по величини!"

"То је наша Светиња над светињама!"

"То је наша Највећа светиња"

Ако њу срушите

Ако њу не положимо

Ако нам не сиђе

Тешко вама

Тешко вама

Тешко свима нама)

***

Соломон одавно има свој храм.

Изведен из Ада, у висину,

Не жали за прашином.

(Мислио сам да ћу премудрошћу

Очарати Бога

Да ћу Га сместити у зидине

Да ће благосиљањем тог богатства

Постати мога наследства бог

Мој приватни Адонај

Онај који се не изговара

Јахве кога сам наследио као цар

Ал падох у прелест и повиках

Све је таштина

Сручих се у гроб

Покри ме прашина

И би тако, неколико колена...

И би добро што Га жив не дочеках

Да ли бих Га препознао

Да ли бих, и сам, распео недостојног мога храма,

Њега, Цара Јудејског, у ритама.

На магарцу што уђе у мој Јерусалим.

Тај Назарећанин

У Суботу, (када се не сме ништа чинити)

Сиђе у ад

И изведе и мене у Живот.

Казујте, мојима по телу

Да је, то, Месија био, крст пронео, на крсту умро

Па трећи дан васкрсао.

Реците, па ко има уши нека чује.

Док још времена има,

Нека чује...)

***

Тумачење пророштва:

Хоће ли ико, жив, дочекати Бога?

Вештачки ум ступа на снагу.

(Ако овако наставе

Ови што им је досадило

Блудничење у злату

Не видим другачији исход

Осим погибељи.

Ко ће Бога дочекати...?

Дођи Господе, ако имаш коме.

А имаш.

Нисмо сви пројекција

Вештачка слика која проговара

Вештачким гласом.

Неће бити да је крај пре краја.)

***

Лаж је зацарила.

Зар ко други, у истину, може рећи:

У служби мира пожељни су ратови?

(Они су немирни, смирите их, добро циљајте

Нека се школске кецеље напуне стаклом

Нека мир буде симбол гробаља

Гробља су пожељна за опстанак

Генотипа који ће одржати пламичак

Због кога ће бити Суд

Када то време дође

Лаж ће пасти с трона

Зато,

Када чујете о ратовима, не бојте се.

Увек постоји виши циљ...

О, животи наши, јефтини и краткорочни)

***

Ничу нова бојна поља

Тамо где је рађало добро,

Спуштају се заставе на пола копља.

(Речи су постале слабе, нејестиве.

Дочекују своје време

Као споменици своје цвеће.

Саму је себе отресла Земља,

Епицентар је изван овога неба.

Историја не враћа кусур.)

***

Онај који ће опет доћи

Није од овога света

Овде се плаћа крвљу и златом.

(Обест преплавља стаклену кулу

А ми се избављамо успињући

По глатким зидовима.

На дну је блато.

Било је и бисера,

Ту, где попадали смо...

Просејавамо, расејавамо

Износећи опиљке светла

На туђи сто.

Преко светла не ставља се суд.

Мрак је моћнији.

Гледамо како нестаје људскост

Нестаје

Одлази

Пепео пепелу.

До новог почетка...)

***

На почетку беше Реч

И Реч беше у Бога...

И Бог рече: Нека буде добро.

(И би добро...

Значи, опет биће добро.

Не бојмо се,

Биће добро.

Опет и опет,

Градићемо добро док нам не успе

Бољи свет

За векове векова.)

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: